Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



ГАНКАР ПУНСУМ, НЕОСВОЈИВИ

Постоји ли још неки планински врх у свету који није освојен?

ЛАЗАР, Краљево



Планинарска жеља за истраживањем и покоравањем природе је неутољива, али на хималајски врх Ганкар Пунсум, упркос бројним покушајима, људска нога до данас није крочила.
Врх висок 7.570 метара налази се у Бутану, на граници са Кином којој припада северни део планине и званично је највиши неосвојени врх на свету. Пошто је 20 највиших врхова освојено још пре 1975. године, још више упада у очи податак да Ганкар Пунсум и даље одолева. Планинарење у Бутану било је забрањено до 1983. године због веровања мештана да у високим горама обитавају духови предака. Када је Бутан коначно отворио своја врата туристима и планинарима многи су похрлили у освајање Ганкар Пунсума али нису имали успеха. Забрана је поново уведена 1994. године, али једна јапанска експедиција нашла је рупу у закону и кренула у освајање са кинеске стране. Стигли су до висине од 7.535 метара, али је последњих 3.500 центиметара за њих било недостижно.

У ПОТРАЗИ ЗА ЛАЛОМ И ШАФРАНОМ


Чула сам да научници покушавају да врате нестале врсте цвећа у Ђердапској клисури. Да ли је то тачно?

ИСИДОРА, Пожаревац


Истраживачи су открили да на румунској страни Малог казана постоји више од 6.000 примерака ђердапске односно мађарске лале (Tulipa hungarica Borbas) која је ендемска врста само ове клисуре. Иако и даље расте на терасама кречне литице са румунске стране, на српској истраживачи нису успели да нађу ни један примерак, тако да се званично води као нестала врста. Због тога је у току покушај да се овај прелепи цвет врати на окомите литице изнад десне обале Дунава.



Изградњом хидроакумулационог језера ишчезла је и врста банатски шафран (Crocus banaticus) која је расла на влажним ливадама у околини Текије и сматра се да су сви примерци потопљени.

ЛЕВО, ДЕСНО, ПА У КРУГ

Зашто идемо у круг?

ИВА, Ваљево


Најкраћи одговор гласи: зато што смо асиметрични. Ако се погледате у огледалу видећете да вам се десна и лева страна лица бар мало разликују. Једно раме је спуштено више од другог, кичма није савршено права, срце је на левој страни, а јетра на десној. Све то за последицу има несразмерну грађу мишића и нема савршене равнотеже. Пошто се наши мишићи на десној страни разликују од мишића на левој, то утиче на начин хода, на наш корак. Када затворимо очи, контрола нашег корака зависи од мишића и грађе нашег тела, а једна страна нас усмерава да заокренемо у неком правцу. На крају – идемо укруг.

ДА БИ ДАН БИО ДУЖИ


Зашто мењамо време на сатовима?

МИА, Апатин



Цела замисао о померању казаљки на сату два пута годишње заснована је на астрономској околности да у јануару Сунце излази око 8 сати, а залази око 16, док у јулу, кад је дан знатно дужи, излази пре 5, а залази после 21 сат. Пошто радно време почиње у исто време током целе године, средином лета се тако „губи“ скоро два сата дневног светла. Последњег викенда у октобру померамо часовнике уназад, те се тако враћамо на зимско, природно рачунање времена. Замисао о померању времена први је изнео Новозеланђанин Џорџ Вернон Хадсон 1895, а први пут је примењена у Немачкој 1916. године. Данас на свету чак 110 од 192 државе два пута годишње мења време на часовницима. У Европи то не чине Исланд и Русија, у Азији Кина, Јапан и Јужна Кореја, као и већина афричких држава.

ЗА СВАДБЕ И РОЂЕНДАНЕ

Мој деда је оставио балон ракије да се отвори једног дана када се будем женио. Тата каже да деда не зна како се чува ракија. Ко је у праву?

МИЛИЈАН, Ужице


Уз све поштовање за твог деку, овог пута тата је у праву. Стручњаци за алкохолна пића рекли су нам да сазревање вина и ракије траје само док се пиће налази у дрвеном бурету, односно док долази до узајамне реакције између, рецимо, храстовине или дудовине и шљивовице. Чим се такав напитак пребаци у стаклену посуду, у случају твог деке стаклени балон, сазревање престаје. Тако, ако је сипао ракију стару две године она и после 20 година у балону остаје ракија од две. Невоља са држањем у дрвеном бурету састоји се у сталном испаравању од 1 до 3 посто годишње, и поред свих мера заштите. Такозвани „анђеоски гутљај” доводи до значајног губитка течности због чега се алкохолна пића и чувају у стакленој амбалажи. Наш предлог је да се с много поштовања према декиној доброј вољи и трошку правите да је све у реду.