3320 25. 9. 2015.
Писали сте
И ЛЕПО И УКУСНОСазнала сам да и неко цвеће може да се једе, па те молим да нешто напишеш о томе.
ЛАНА
Инђија
Коришћење цвећа и украсних биљака у људској исхрани није само тренутна мода. Постоје многа сведочења о томе да су и стари народи употребљавали одређене цветове за справљање најразличитијих јестивих намирница. Према Апицију, познати староримски кувари и гастрономи правили су миришљава вина додајући им латице ружа и љубичица. Током 17. и 18. века, кад се кулинарство издвојило као посебна вештина, цвеће је било важан додатак јелима. Једна књига из 1653. године садржи рецепте за прављење сирупа, сирћета и колача од ружа, љубичица и руменке. У савременом кулинарству цвеће се највише користи за припремање слаткиша, колача, пудинга, џемова и мармелада. Прослављени гастрономи, пак, одређене врсте цвећа употребљавају при справљању сланих јела и салата, и то: дан и ноћ, јагорчевину, невен, лаванду и ђул (ружу дамаскену).
НАША ПРВА ОЛОВНА СЛОВАЗанима ме када је у Србији прорадила прва штампарија?
ЖАРКО
Кнић
У току оба српска народна устанка, у 19. веку, просвећене личности, носиоци културног и политичког живота, истицале су потребу за набавком штампарије. Настојања Доситеја Обрадовића, Вука Караџића и Димитрија Давидовића уродила су плодом почетком четврте деценије 19. века. По налогу кнеза Милоша Обреновића, у Петрограду је набављена штампарија коју су 24. маја 1831. године Аврам Петронијевић и Цветко Рајовић донели у Београд. Штампарија је била опремљена са две ручне пресе енглеског порекла. Идуће, 1832. године архимандрит Мелентије поклонио је штампарији још једну пресу. Поред штампарског одељења убрзо су основана и одељења за резање матрица и ливење слова. Ливница слова била је посебно значајна, јер је задовољавала и штампарске потребе установа изван Београда. Њене услуге користиле су Гајева штампарија у Загребу, Цетињска штампарија, као и штампарија Љубена Каравелова у Букурешту и Рушчуку.
РАВНОТЕЖА И КАКО ЈЕ СТЕЋИПочела је школска година, нервоза се увлачи у наше редове. Питам се да ли на свету постоје потпуно уравнотежени људи.
АНА Р.
Захумска
Београд
Према подацима Светске здравствене организације, више од милијарду људи у свету пати од различитих душевних, психичких, тежих или лакших болести. То је податак који говори о онима који су покушали званично да нађу лека својим мукама. Дакле, можемо само да нагађамо колико мање или више „неуравнотежених” заправо постоји. Када је реч о становницима Европске уније, менталне болести су прве по броју, испред кардиолошких и различиих облика тумора. 
А да ли уопште постоје особе које су потпуно уравнотежене? Пре или касније, сви људи се нађу под налетом снажних осећања као што су дубока туга, страсна љубав, љутња или бес, немоћ, безнадежност... Извесно је и да их свако доживљава на различите начине. Неко као пролазну животну околност, неко као трајнију психичку невољу. Подаци такође говоре да је осетљивост на стрес, узнемиреност и све друго што нас избацује из равнотеже, све ближа детињем узрасту. Наиме, велики је број деце која се осећају као да су због стреса „избачена из колосека”. Али, колико људи, толико различитих одговора на узнемирења. Неко лако налази подршку у породици, међу пријатељима, у бављењу спортом, уметношћу, док други траже помоћ лекара и психотерапеута. Дакле, чини се да сви бар понекад бивају избачени из равнотеже, али је се с већим или мањим успехом поново успостављају.
НЕ ЈЕДЕМ ВЕРНОГ ДРУГА!Да ли је тачно да је у Великој Британији и САД забрањена продаја коњског меса и да их тамо не једу?
ВУК РАДОСАВЉЕВИЋ
Београд
Тачно је. То је избор који је настао као последица обичаја и културе. Британска баштина налаже да је коњ не само домаћа животиња, већ и човеков пратилац, друг. Баш као и пас. Није случајно да се коњима дају имена (за разлику од говеда, свиња и живине). Коњ је такође симбол енглеског племства. Његово присуство везује се за лов, учешће у биткама. Често је коњска храброст слављена безмало руку под руку са храброшћу витезова. Пре него што су подигнуте железнице, коњи су били коришћени као превозно средство. Коришћење коњског меса за јело било је дозвољено само у раздобљима када је владала глад. Данас је у Калифорнији, Оклахоми и Мисисипију забрањена продаја коњског меса, а у неким другим државама као што је Тексас, оно не сме да се продаје, већ само извози ван граница САД.
