3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ОД ЧАПЛИНА ДО БИБЕРАЗанима ме шта највише утиче на појаву леворукости и које светски познате личности више користе леву руку?
ЛУКА
Сопот
Леворуки амерички председници: Џими картер, Џорџ Буш старији, Бил Клинтон и Барак Обама (на слици), док се Роланд Реган подједнако служио обема рукама. Помињу се још и неки њихови претходници иу 19. века
Амерички научници Стенли Корен и Алан Сирлмен, са универзитета Сент Лоренс у Кентону (савезна држава Њујорк), пратили су узроке који доводе до појаве да се нека деца од рођења више служе левом руком. При том су утврдили да за ову појаву постоји више разлога, почев од генетских па до разних стресова које мајка доживљава за време трудноће. Када је реч о стресовима, њихов утицај највише се испољава на нервним путевима у мозгу плода, што доводи до веће склоности детета ка служењу левом, односно десном руком и она је у тесној вези са годинама живота у којима жена рађа. Двојица психолога тако су утврдила да породиље између седамнаест и двадесет четири године живота на свет доносе децу која ће се у 90 одсто случајева служити десном руком. Међутим, већ у двадесет петој години живота жене рађају 11 процената леворуких беба, а после тога овај постотак се са сваком годином мајчиног живота повећава. Тако, по њиховој рачуници, жене у четрдесетој години доносе на свет више од 50 одсто леворуких беба. СтенлиКорен је у вези са овим још истакао да се од свих сисара једино припадници људског рода у 90 одсто случајева служе десном руком, док се, рецимо, мајмуни, пси, мачке и друге животиње подједнако (50 : 50) служе предњим удовима.
Када је реч о другом делу твог питања, између мноштва славних леворуких су и: филмске звезде Чарли Чаплин (1889–1977), Роберт де Ниро (1943), Роберт Редфорд (1936), Анџелина Џоли (1975), Никол Кидман (1967), Том Круз (1962), Џулија Робертс (1967), Пирс Броснан (1953), Џим Кери (1962), Голди Хон (1945), па онда принц од Велса Чарлс (1948), његов син, Вилијам (1982), власник „Мајкрософта”, Бил Гејтс (1955); чувени поп-музичари: Пол Макартни (1942), Дејвид Боуви (1947), Еминем (1972), Селин Дион (1968), Лејди Гага (1986), Џастин Бибер (1994)... 
НОВАЦ ЗА НОВЕ РУКАВЕКада идем са мамом и татом у посластичарницу или ресторан, они келнеру увек одвоје одређену своту новца за напојницу. Питам се од када потиче тај обичај?
ЈОВАН КРУНИЋ
Нови Сад
Напојница је скромна сума новца коју гост у ресторану или хотелу, на пример, оставља келнеру, собарици или носачу за одређену љубазну и тачну услугу. Обичај је потекао у Француској. Јер реч manche, односно рукав, у Француској је најпре почео да означава напојницу. То се догодило у време када слуге по кућама имућнијих људи нису примале плату. За свој рад имали су бесплатну храну, место за спавање као и одећу. Кратко речено, храну и спавање. Јасно, рукави (manche) на њиховој одећи први би се похабали, те су тако газде давале слугама посебан новац да промене рукаве. Тачније – манжетне. Одатле је реч manche почела да означава посебан новац који се даје за примљену услугу. (Или mancia, како се на италијанском каже напојница). Када је о напојницама реч, у свету постоје различити обичаји. У САД је напојница такорећи обавезна, такође и у Канади, док је у Јапану сматрају увредом, будући да се ваљана услуга подразумева. Што се Европе тиче, висина напојнице зависи од госта. Да ли ће неко келнеру, собарици или носачу дати већу или мању напојницу његова је ствар. У нашој земљи овај обичај веома је распрострањен, те напојнице дају безмало свим занатлијама, од фризера преко водоинсталатера до таксиста.
ГЕНИ КРИВИ ЗА БОЛ
Занима ме да ли је отпорност на бол наследна, као и све друго?
МИЛАН
Прокупље
Људи чија је отпорност на бол већа могу на томе да захвале генима, закључак је истраживача Краљевског колеџа у Лондону. Испитивања су обављена на 2.500 особа и закључено је да они чији је праг бола висок имају генетске предуслове да лакше истрпе бол. Они чији је праг бола нижи имају веће склоности ка настајању хроничних обољења. Ова открића ће, према предвиђању научника, у будућности бити од великог значаја, јер ће лекари моћи да терапију усмере у правом смеру.
СУСРЕТ СЛАДОЛЕДА И ОБЛАНДЕЗанима ме ко је измислио корнет за сладолед?
АЦА
Топола
За разлику од сладоледа, који су наводно још пре нове ере смислили Кинези, сматра се да је корнет за ову омиљену посластицу изум зантно новијег датума. Наиме, када је у лето 1904. године амерички град Сент Луис био домаћин Светске изложбе и трећих по реду Летњих олимпијских игара, једног дана неком тамошњем сладолеџији понестало је стаклених чинија.У помоћ му је прискочио Ернест Хамви, путујући продавац обланди пореклом из Сирије. Хамви је још вруће обланде савио у облик преврнуте купе и пустио их да се охладе. После тога је требало само кашиком унутра убацити сладолед.
KОКОС ЖИВОТАДраги „Забавниче”, због чега се течност из кокоса назива „еликсир живота”?
JОВАН, Краљево
Кокосова палма, Cocos nucifera, вишенаменска је дрвенаста биљка која расте у тропским крајевима. Од давнина се користи и као храна и као пиће, али од ње се прави одећа, као и грађевински материјал. Ипак, најчешће се говори о кокосовом ораху. Сав је благотворан. Мада, најблаготворнија је кокосова вода. За разлику од млека, које настаје унутар зрелог плода, кокосова вода је сок младог, још зеленог кокоса. Научници су утврдили да је по молекуларном саставу ова течност готово у потпуности истоветна крвној плазми, воденом раствору сачињеном од органских и неорганских материја, и назвали је „еликсиром живота”. 
Свакодневним испијањем кокосове воде врши се неки облик трансфузије, организам се оснажава, пуни енергијом, издржљивошћу, а и имунитет јача. Прави је извор енергије. Бистра течност из зеленог плода кокоса представља и природан извор хидратације, а уз то је нискокалорични напитак. Једна шоља кокосове воде садржи око 46 калорија док кокосово млеко, које се добија цеђењем млевеног кокоса, садржи чак 550 калорија. Кокосова вода богата је и природним шећерима и минералима попут магнезијума, калијума, као и влакнима која поспешују варење. Ова течност садржи и посебан распоред електролита у свом саставу, па се препоручује и код смањења вишка килограма.
ДОЛАРИ У ТЕЛЕФОНСКОМ КАБЛУХтео бих да ми „Забавник” одговори да ли је истина да су пре неколико година лопови у Мексику украли два милиона долара и сакрили их у телефонски кабл?
ПЕТАР
Бањалука
Група мексичких пљачкаша пре три године покушала је да украдених два и по милиона долара преко границе пренесе у Сједињене Америчке Државе, сакривши новчанице у нешто више од 500 метара телефонског кабла. Њихова домишљатост, ипак, није прошла, јер је пас трагач нањушио сумњиву робу у кабловима, намењеним извозу у Венецуелу. Тако је овај довитљив покушај преноса украденог новца преко границе пропао, а починиоци су се убрзо нашли иза решетака.
ЏИНОВСКА БУБАЧула сам да у Јужној Америци живе бубашвабе, велике као длан. Да ли је то истина или другарице хоће да ме уплаше, јер знају да се бојим инсеката?
ДРАГАНА
Нови Сад
Titanus giganteus, или Титан-буба настањује тле Јужне Америке, тачније, прашуме Колумбије, Перуа, Еквадора, Боливије и неких делова Бразила. Одрасла буба може да нарасте и до 16,7 центиметара, сабласног је и непријатног изгледа, којим подсећа на бубашвабу. Снажним вилицама у стању је да пресече дрвену оловку на пола, али није познато да је нападала људе. Живи дубоко у тропским шумама, а већину времена јединке користе за проналажење партнера.
