3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
МАШТА ЧИНИ СВАШТАВолео бих да знам да ли боравак на чистом ваздуху подстиче нашу машту?
ЛАЗАР
Јаково
Боравак у природи, и те како подстиче добре мисли, ојачава имунолошки систем, умирује нас и за чак 50 одсто подиже ниво наше маште, закључили су недавно француски научници. И не само то. Природно окружење, лишено електронских апарата, позитивно делује на мождане вијуге које се на чистом ваздуху хране кисеоником, па се тако стварају здрава црвена крвна зрнца и подиже ниво хемоглобина у крви. Оно што је додатна светла тачка у боравку на отвореном јесте зеленило, јер боја крошњи олисталог дрвећа и свеже траве изузетно побуђује мождане делатности.
КИШНО (НЕ)РАСПОЛОЖЕЊЕЗанима ме да ли је истина да киша може да нам поквари расположење?
ДРАГАН
Мионица
Научно је доказано да киша, и падавине, уопште, има велики утицај на наше расположење. Обично је у питању поспаност, сета, раздражљивост или нервоза које у нама изазива сив и туробан дан и поглед на небо пуно тамних облака. Чак и уколико се не осећамо толико лоше због кише која данима пада, нећемо бити лишени жеље за ленчарењем, док нам капи добују по прозорима. Лоше расположење изазвано ружним временом толико је уобичајено, да су му амерички научници наденули стручни назив „Сезонска депресија”.
КАКО НАСТАЈЕ МОРСКА ПЕНА
Хтела бих да те питам како настаје морска пена и од чега се ствара?
МАРИЈА
Горњи Милановац
Понекада се догоди да морске струје помешају велику количину отопљених органских састојака и изумрлих алги и тако створе непрегледну гомилу мехурића која, када стигне до обале, изгледа као пена. Како се ближе обали, таласи, гомилају мехуриће ка површини и они добијају на густини, па нам море личи на огромну шољу, рецимо, капућина. Велику улогу у свему има ветар који „не сме” да дува јаче од шест метара у секунди, јер онда нема пене. Најзанимљивији пенушави талас, висок метар, запљуснуо је Кејптаун у Јужној Африци, 2007. године.
МММ... ПАШТЕТА ОД МАСЛИНАЗанима ме како се прави паштета од маслина?
ЗОРА
Жагубица
Маслине за справљање паштете беру се касније него оне које служе за припремање салата и јело, тек када су плодови сасвим зрели и меки. Према посебним рецептима медитеранске кухиње, маслине за припремање паштете најпре се чувају у саламури од воде и морске соли и то најмање десет месеци. Затим се из плодова ваде коштице да би се припремила паштета уз додатак маслиновог уља. Паштета од маслина служи се уз хлеб, свеже тестенине, уз рибу или козји сир.
НАУЧИ СМЕХ!Познајем људе који се никада не смеју. Занима ме да ли постоји начин да такве особе подучимо смејању.
ТАМАРА ЖИВОЈИНОВИЋ
Ниш
Научници тврде да постоји! Доктор Питер Мекгроу, професор Универзитета у Колораду (САД) основао је пре извесног времена необичну лабораторију чији је циљ да људима побољша живот и тако их излечи од бројних поремећаја психе ли лошег расположења. Назив лабораторије је Хумористичко-истраживачка лабораторија и има велики број „пацијената”, односно, полазника. Професори су дошли до неке врсте шифре коју су назвали хумористичком шифром, те њу преносе онима који једноставно не умеју да се смеју. Како су до ње дошли? Само су је „дешифровали” гледајући децу. Јер, деца често умеју да се смеју чак и у сасвим неприкладним околностима (на сахранама, на пример) и тако лакше и брже превазилазе болне тренутке. Дакле, наук се састоји у томе да одрасле особе поново почну да се понашају као деца. Опуштено и без предрасуда.
АРТЕМИДА И СВЕЋИЦЕЗанима ме одакле потиче обичај гашења свећица на рођенданској торти.
ВАСА РАДОЈИЧИЋ
Врбас
Прича о настанку овог обичаја води нас до старе Грчке, када су људи приносили жртве богињи Артемиди. Жртве су заправо биле дарови у облику малих колача, најчешће округлог облика, будући да је Артемида била повезана са култом Месеца, односно, плодности. Дакле, колачић у облику пуног Месеца требало је да донесе срећу ономе ко богињи приноси дар. На колач су стављане свеће како би био сјајан и могао да се види и када падне мрак. Овај обичај вероватно се на неки начин повезао и с египатским слављима рођендана фараона. За ту свечану прилику увек су припремани слаткиши, нешто слично данашњим тортама.
Артемидини сјајни колачи временом су донели још један обичај. Наиме, проширила се легенда која је прерасла у веровање – да дим који се подигне када се свећа на Артемидиној тортици угаси одлази у небо, одакле ће успети да оствари жељу онога који је свећу угасио. И тако до данас. Слављеник добија торту на коју се стављају свеће. Пре него што их угаси, замисли жељу.
