Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

pisali ste


РАДИ К'О СИНГЕРИЦА
Моја мама је од своје маме наследила шиваћу машину „сингер” која и даље беспрекорно ради. Кад је настала та корисна справа?
Милена Панић,
Ниш

Иакс Мерит Сингер (1811–875) био је син немачких досељеника који су се скрасили у Њујорку. Иако није био школован, Сингер је, како се у народу каже, имао „златне руке”. Кад је имао двадесет осам година, смислио је посебну бушилицу за камен и од продаје зарадио две хиљаде долара. Новац се брзо истрошио, а његова породица се увећавала, имао је већ осморо деце. Случај је хтео да га је пријатељ замолио да му поправи машину за шивење. Сингер не само да ју је поправио, схватио је како да ту справу побољша. Његова машина „сингер”, коју је патентирао 1851. године, имала је велики успех јер је била згодна за употребу, у сваком дому. Шездесетих година 19. века Сингер има фабрике за производњу машина не само у САД, већ широм Европе и света.
Иако је остало записано да је Сингер био рђав човек, свету је дао значајан изум. С обзиром на то да је зарађивао велики новац, разметао се богатством. Возио се у црно-жутој кочији која је имала тридесет једно седиште, а вукло ју је шест коња. Осим машине, Сингер је из неколико бракова за собом оставио и двадесет четворо деце.

А од слуге... манастир
Негде сам прочитао да је манастир Придворица у околини Ивањице подигао један слуга. Реци ми, молим те, да ли је то истина.
Драган Вучинић
Београд

Манастир Придворица са црквом посвећеном Преображењу Господњем у околини Ивањице, у истоименом селу, поодавно има статус споменика културе од великог значаја. С правом. Јер, подигнут је у исто време, 12. век, кад и не много удаљена Студеница, позната и као царска лавра. По архитектонским особинама типичан је представник средњовековне рашке школе, а његова црква је једнобродна и једнокуполна грађевина с полукружном апсидом на истоку. Уз то, ово је један од ретких манастира који има свој грб.
Истина је да га је подигао један, нажалост неименовани, слуга који је радио при двору Немањића, и то око 1195. године. Отуда јој и име – Придворица. Право мало чудо ако се зна да су у то време, али не само тада, такве и сличне објекте подизали само владари или они, по положају и(ли) новцу, одмах до њих. С почетка је ово био женски манастир, што потврђује Немањина повеља манастиру Студеници. Монахиње су се углавном бавиле ткањем и ту вештину преносиле околном становништву, о чему сведочи и до данас сачуван посебан стил ткања у овим крајевима.
Сама грађевина је током средњег века доживела две велике обнове што је умногоме изменило њен спољни изглед. Први пут после 1557. године, а други пут средином 19. века. Од 2007. године Придворица је мушки манастир с једним настојатељем и двојицом искушеника .