Писали сте
ПРВИ ДОКТОР ЗА СТРЕС Молим вас да ми одговорите који је Србин први стекао титулу доктора медицине?
ЗОРАН
Барајево
Јован Апостоловић (око 1730–1770) био је први српски доктор медицинских наука. Рођен у Будиму, у угледној српској породици, Апостоловић је, после основног школовања у родном граду, завршио реторику и филозофију на лицеју у Пожуну (данашња Братислава). После тога у Халеу се посветио студијама медицине. Године 1757. Јован Апостоловић успешно је одбранио докторску дисертацију, писану на латинском: Disertatio inauguralis medico-philosophica exhibens modum quo affectus animi in corpus humanum agunt generatum („Како психичке трауме утичу на људски организам”). Један примерак ове дисертације, у којој је по неким стручним мишљењима први пут у историји медицине разматран стрес, чува се у Британском музеју у Лондону, а други у Универзитетској библиотеци у Будимпешти. Апостоловић је једно време у Будиму радио као приватни лекар, а потом је био именован за градског физикуса (надзорног лекара) у Новом Саду, где је 1770. године и умро, претпоставља се од туберкулозе.
ОД НЕРОНА, ПРОТИВ СУНЧЕВОГ СЈАЈАПочела је сезона ношења наочара за сунце, па сам се сетила да те питам да ли можда знаш ко их је први измислио?
Гала Нишић
Ниш

У Кини су од кварца резали и правили стакла за наочаре у 12. веку. Међутим, тек у 20. веку направљене су наочаре с тамним стаклима. Амерички поручник Џон А. Мекреди тражио је од предузећа „Бауш и Ломб” (данас „Реј Бан”) да направи стакла за наочаре намењене пилотима која би их штитила од Сунчевог сјаја током летења. Тек је 1929. године Американац Сем Фостер основао прво предузеће за израду модних наочара за сунце. Оне нису биле намење војним снагама.
У ЗАГРЉАЈУ ЗМАЈАНа неком од кабловских програма видела сам необично здање, зграду око које се обавија змај. Чини ми се да се налази на Тајланду. „Забавниче”, знаш ли нешто подробније о том неимарском чуду?
Твоја верна читатељка,
ВАЊА из Суботице

БУЈИ, ПАЈИ, ЖИРАФИЦЕДраги „Забавниче”,
Волела бих да знам како спавају жирафе с обзиром на њихове дугачке вратове?
ПЕТРА, Никшић

Наравно, природњаци су ове високе, дугоноге и дуговрате сисаре пратили свуда, па и на спавање, и тако су обелоданили да жирафама није нимало лако да савију свој дугачки врат и удобно се опусте за сан. Младунци без икакве тегобе могу лучно да заокрену врат и положе главу себи на леђа, што одрасле животиње никако не могу, па главу ослањају на задње ноге.
ПРЕДНОСТИ ДЕБЕЉУЦАМолим вас да ми одговорите, будући да је реч о опклади, да ли је тачно да су дебељуце бољи љубавници од мршавих мушкараца? Захвалан унапред, ваш читалац
ЧОЛА



















