3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
ВОДЕНА ГОДИШЊА ДОБАМолим вас да ми одговорите да ли годишња доба постоје
и у океанима?
САЊА
Вршац
Алге најављују промену годишњих доба на океану, чему одлучујуће доприноси фитопланктон
Постоје. Зими, за време бура, горњи слој океана јако се измеша,па зато на површину доспевају хранљиве материје из већих дубина. Доласком пролећа, захваљујући обиљу ових материја, нагло се
размножавају дијатомеје (једноћелијске алге) које служе као храна
зоопланктона (животиње које лебде у води, као медузе, крил и слично). Лети jе површински слој океана загрејан и хранљиве материје не могу доспети до њега па се због тога фитопланктон (сићушне алге) брже троши него што се обнавља. У јесен се поново запажа бујање планктона, јер у поступку узбурканог премештања воде хранљиве материје, наталожене за време лета услед изумирања биљака и животиња, поново доспевају у површински слој океана.
(НЕ)ВИДЉИВИ ЛУСТЕР
Одувек ме је занимало зашто инсекти, попут мува или мушица, лете баш око лустера?
ВУК
Чачак
Муве или мушице увек се врте у круг по средини собе, без обзира на то да ли ту постоји лустер или не. када туда лете, улазе у ваздушни вртлог у који је баш у том делу просторије и најслабији, што им омогућава најлакши лет. Зато, иако се лустер не налази на средини просторије, инсекти ће и даље да лете и око оног „невидљивог”.
БЕБЕ (ПРЕ)ПОЗНАЈУ НЕИСТИНУ
Веома ме занима да ли бебе, односно деца у најранијем узрасту могу да примете уколико неко одрастао хоће да их превари?
НАЂА МАРЈАНОВИЋ
Београд
Могу, али вероватно не увек... Већ са годину и по дана, односно 18 месеци, деца успевају да препознају да ли одређено осећање одговра изразу лица. До тог закључка дошли су научници с Универзитета Конкордија у Канади, испитујући стотину беба, узраста од 15 до 18 месеци. Оглед је извршен уз помоћ професионалних глумаца. Док су их дечица гледала, глумци су добијали поклоне. Веома су се радовали. Затим би се (тобоже) ударили о нешто, те би глумили да плачу. Онда се све променило – плакали су када су добијали поклоне, а смејали се када би се повредили. Када су бебе виделе то измењено понашање, посебно оне које су већ навршиле 18 месеци, показале су неповерење и окретале главу. Тражили су да их родитељи узму у наручје. Плашили су их они који се смеју повреди, а плачу због пријатног догађаја какав је поклон.
ИНДИЈА, ЗЕМЉА ЗАЧИНА
Занима ме где се на свету производи највише зачина?
САЊА
Рума
Зачини постројени пред напад на јела
На међународном тржишту зачина Индија је највећи и најквалитетнији произвођач најразличитијих зачина, са годишњим извозом од два милиона тона. Већ хиљадама година у целом свету познати су индијско „црно злато” – црни бибер, каранфилић, кари, шафран и биљка из породице ђумбира, кардамом, коју су Индијци, због јединственог укуса и мириса, прогласили „краљицом укуса”. Индија је други светски произвођач кардамома (после Гватемале), који се сматра бољим по мирису и квалитету. Цела једна област у Индији – која обухвата савезне државе Кералу, Карнатаку и Тамил Наду – добила је назив „брада кардамома” због тога што се ту на преко 300 квадратних километара гаји овај зачин.
Поред тога што се користи у исхрани као додатак чајевима, кафи, посластицама и освежавајућим пићима, кардамом има и благотворно терапеутско дејство, па се као лек користи код тегоба варења, горушице и за отварање апетита. Индија је позната и по производњи кафе која је почела да се узгаја 1854. године, захваљујући капетану Лед Ардију,
тадашњем високом званичнику Индије. Иако се данас Индија не сматра
највећим произвођачем кафе у свету, стручњаци сматрају да је њихова кафа укуснија и боља од бразилске. Обе врсте, и арабика и робуста, највише се гаје у области Кург.
ПАС ЗЛАТНЕ ДЛАКЕ
Недавно сам прочитала да је неки пас продат за стотине хиљада евра и та вест ми је била сумњива. Да ли ти нешто знаш о томе?
ЈАНА ПОПОВИЋ
Нови Сад
Средином овог марта догодио се прави пословни прасак, пас расе тибетански мастиф у Кини продат је по несхватљивој цени од десет милиона кинеских јуана, што је близу милион и двеста хиљада евра. Космати џин по имену Big Splash (Велики бљесак), из одгајивачнице коју држи Лу Лианг, привукао је пажњу многих, посебно због препознатљивог, црвенкастог крзна. Иако су пљуштале понуде многих, Бљесак је ипак отишао у дом неименованог мултимилионера са севера Кине који је богатство стекао на угљу, једино је он без размишљања могао толико да одреши кесу.
Кад би могао, шта би овај риђи лепотан рекао што је постао најскупљи пас на свету?
Ова раса изузетно је на цени, посебно у Кини, јер се сматра да је тибетански мастиф, посебно с риђом длаком, света животиња у кога се уселила душа неког свештеника и у новој реинкарнацији он сад живи као најбољи човеков пријатељ. Мастиф је симбол благостања и здравља. Ипак се ради о куцову који може да тежи и до сто тридесет килограма, што само значи да онај ко га држи и храни има и (материјалне) могућности да то чини. Иначе, тибетански мастифи били су љубимци и неколико владара, енглеске краљице Викторије, краља Џорџа IV, Џингис Кана.
ТАКО ПЛОВЕ БАНАНЕ
Занима ме каквим бродовима се превозе банане?
ЉУБИША
Брус
Банане се превозе посебним бродовима-хладњачама, такозваним банананосцима. Дужине су између 100 и 120 метара и у њих може да се укрца од 1200 до 2000 тона банана. С брзином од 18 до 22 чвора (до 40 километара на сат) спадају у најбрже трговачке бродове. Главни производни центри налазе се у Индији, Африци и Латинској Америци, а највећи потрошачи су Европа и САД. Банане се брзо и лако кваре. Од бербе до потрошње, ни уз најповољније услове превоза и складиштења, не сме да прође више од 32 дана. Најповољнија температура у бродским складиштима за банане креће се око 12 Целзијусових степени изнад нуле. Брзина укрцавања и искрцавања веома је важна, па се на овим пловилима налази велики број дизалица. Боје се у бело да би се и на тај начин спречило прегревање њихових просторија док су у тропским крајевима.
СПОРТ И ПАМЕТ
Да ли нас тренирање неког спорта чини промућурнијим и паметнијим? Чуо сам да је тако, али бих желео одговор од „Забавника”.
ТАДИЈА ЈОВАНОВИЋ
Нови Београд
Тачно је, али уколико се редовно вежба у одређеном, непрекинутом временском раздобљу. У супротном, добробит може и да ишчезне, баш као што ће ослабити и наша мускулатура. Научна истраживања показују да редовно умерено вежбање после неколико месеци побољшава стварање нових неурона, поспешује расположење, памћење и способност за размишљање. Јер, када вежбамо, крвни притисак се подиже и већа количина крви, богата хранљивим састојцима, кисеоником и хормонима, доспева до мозга и тако оснажује његов рад. Статистички подаци говоре да ученици који се редовно баве спортом постижу боље резултате од оних који у слободно време седе или лешкаре.
