Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



ПИШИ О-ТОМ-ПО-ТОМ

У боју „Забавника” од 20. децембра 2013. године, уз рубрику „За читање и уживање” (прича „Кокошији Божић”) заборавили сте да напишете белешку о писцу. Дакле, волела бих да знам нешто о Валу Монду.

МИМИЦА
Земун


Вал Монд (рођена шездесетих година прошлог века) од најранијег детињства сањала је о томе да напише бар једну, али чаробну и вечну књигу. Била је задовољна што је њен изглед могао свакога лако да завара. Ко би рекао да се иза тако мирног и смерног погледа крије збирка бурних догађаја што описују мапу света, знаног и незнаног. Од дивљине Африке, преко сетне Пољске, до узбудљивог Јерусалима. Вал Монд би се појављивала изненада, као понорница, нестајући једнако неочекивано, најављујући нови долазак жубором срдачног смеха. Ни она није могла да слути да ће у Београду срести господина Вељу Павловића и од њега научити важну лекцију. Тај наук гласио је: о-том-по-том.


                                                       Портрет Вал Монд, рад сликара Славка Крунића

  На срећу, Вал Монд била је убеђена да је о-том-по-том музички појам, те је свакога дана све више сати проводила слушајући романтичну музику, скандирајући у ритму: ,,о-том-по-том”. То је било више него корисно. Испуњена музиком, касније је утврдила градиво и схватила да је немогућно потпуно уживати у ленствовању, уколико нема много посла да се обави. „Доколица је мајка филозофије”, исписала је Вал речи енглеског филозофа Томаса Хобса, украшавајући честитку у част шездесетог рођендана господина Павловића.

КАД СЕ ПО ДУНАВУ ПЕШАЧИЛО

Чуо сам да је једном, некада давно, чак и Дунав пресушио па ме
занима да ли је то истина и, ако јесте, када се тачно збило.

ИВАН
Лозница




Истина је. У историји је остало записано да је далеке 1540. године
зима у Европи била толико блага и без падавина да су неке реке, а међу њима и Дунав, пресушиле. Тако је забележено да је коритом Дунава код града Улма у Немачкој, где његова ширина износи око осамдесет метара, тада могло да се иде пешице.



ОВАКО ЈЕ ПЕВАО ДУШКО

Молим вас да нешто напишете о познатом песнику Душку Трифуновићу.

АНКА
Влика Плана


Наш сјајни песник Душко Трифуновић родио се 13. септембра 1933. у селу Сијековцу код Босанског Брода, а умро 28. јануара 2006. у Новом Саду. Прву песму написао је у двадесет другој години, као бравар, а три године доцније објавио је прву књигу поезије. Укупно је написао двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма.
За ширу јавност Трифуновић је најпознатији по сарадњи са чувеним „Бијелим дугметом” али и осталим представницима тадашње сарајевске музике. О томе је оставио овај запис:
   „Најбоље су оне песме које знамо напамет. Кад сам досегнуо ту изванредну мисао схватио сам да сам срећан човек јер моје песме напамет зна преко милион људи. То је за литературу превише, а за срећу песника – довољно. Било је много противника овим песмама: литерате су говорили – то није књижевност, а музичари – то је препаметно за музику... А ја сам знао да ће многи од њих изумрети у пакости и сумњи, а многе од ових песама да ће сачувати свежину и снагу догађаја чак, и за генерације којима бих могао бити деда...”
   У тој сарадњи настало је око 300 песама, а најчувенији су хитови: „Има нека тајна веза”, „ Шта би дао да си на мом месту” и „Главо луда”.
На крају овог кратког приказа ево једне песме коју је Душко Трифуновић написао још 1980. године, а и данас је, верујемо, врло певана:

ТЕШКА ГОДИНА

Ова ће година бити тешка
за све који мисле својом главом
поткрала се свету негде грешка
и забринут је с правом

Ова ће година бити тешка
свету љубав није јача страна
нестаје са лица мога смешка
ал верујем биће бољих дана

живи иду даље
они знају куда
навикнут је свет на искушења

не тражи нико
да се десе чуда
већ тражи само мало поверења.

ЗЕВАЛИЦА

Можеш ли да ми кажеш зашто када неко други зева морам одмах и ја?

МАРИЈАНА
СОМБОР


Зевање је била мистерија за научнике донедавно, када је један француски лекар дошао до неких, данас општих, чињеница о зевању. Познато је да зевање почиње још док смо у стомаку, између 12 и 14 недеље трудноће и да је важно за развијање нервног система. Истина је и да просечан човек зевне чак и до 250000 пута током живота.
Постоје мноштво теорија шта све зевањем чинимо нашем организму. Неки од научника кажу да је зевање ту да би смо кисеоник довели у мозак, а неки пак говоре да зевањем „расхлађујемо”, али и шаљемо крв у мозак.



   Научници с Универзитета у Пизи доказали су да је зевање заразно искључиво због осећања која се у нама јављају према другима. У свом истраживању објаснили да је зевање лакше преносиво међу члановима породице или пријатеља, него међу непознатима. Када нама блиска особа зева, и ми почињемо да зевамо саосећајући се са њима, док зевање нама непознате особе тражи време „реакције”.

ГЛАВА У ПЕСКУ


Кажи ми нешто о нојевима и да ли они стварно стављају главу у песак?

Немања
Краљево



Нојеви су највећа врста птица на планети. Иако не могу да лете, имају крила, перје, дугачке ноге и врат. Њихова брзина достиже и до 70 километара на час кад осете непријатеља, и због тога је и најбржа птица на свету. Иначе могу да буду високи и до 250 центиметара. Дневне су птице, и углавном јуре храну у сумрак.
Извесно је да ној не ставља главу у песак, то је мит који су успели да измисле Римљани описујући човека који „бежи од својих проблема” и мислећи да ако сакрије само главу да други неће да му виде тело. Прича заживела у народу, с обзиром на податак да се нојеви кад осете непријатеља, брже-боље склупчају на тло и личе на жбун или камен.

НУТЕЛА ИЛИ СЛАНИНА?

Зашто неко више воли слатку храну а неко слану ?

Виктор
Шимановци


Оно смо шта једемо. Храна открива доста тога о нама, нашим особинама. Жеља за одређеном храном тачно показује шта је у питању. Неуролог из Чикага, Алан Хирш поделио је људе у пет група и свакој дао карактеристике.
   Људи који више воле слану храну Алан Хирш карактерише као особе које ретко дају своје мишљење, врло често сами не организују свој живот, али су енергични и одлучни. Веома често користе разум уместо „срца”.



   Они који воле тамну чоколаду желе да буду у центру пажње. Воле да живе убрзано и пуним плућима. Врло су амбициозни, теже да достигну неке високе положаје. Млечна чоколада, пак, описује особу повученог и мирног карактера. Такозвани „слаткоједи” су велики хедонисти по карактеру и ретко жале за пропуштеним приликама.