Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

pisali ste


ЛЕГЕНДЕ О ОДЈЕКУ
Чула сам да реч ехо прате неке легенде. Можеш ли да их укратко препричаш?
МАРИНА
Младеновац

Ехо или одјек, јека одбијени је глас или звук. Реч потиче из грчког, из древне хеленске митологије. Постоји више легенди. Према једној, Ехо је била брбљива горска нимфа која се замерила боговима и они су је претворили у стену и осудили на вечно ћутање. Сирота нимфа могла је само да понавља туђе речи. Тако је постала оличење одјека нечијих речи.
Према другој причи, Ехо је занемела јер је то била казна на коју ју је осудила богиња Хера због тога што је прикривала Зевсова неверства. Постоји и прича да је Ехо жртва неузвраћене љубави према лепом Нарцису. Очајна и сломљена, нимфа се повукла у неку пећину и ту венула тугујући све док од ње није остао само глас. Због тога кажу да се одјек, ехо или јека може јасно чути само по пећинама, између стена и кланаца.
Али, постоје и легенде из данашњих времена а настале су на основу научних истраживања. Забележено је да се ехо као природна акустичка појава одбијања звука најдуже на свету чује код Адерсбаха, у немачкој покрајини Баварској, међу стенама од којих се одбијају и јасно разазнају гласне поруке до седамнаест или двадесет слогова. У Вила Семонта, код Милана, у Италији, један глас одјекне чак педесет пута. А у Великој Британији, у једном крају у Енглеској, одјек имају само женски гласови, док се мушки губе без јеке. Многи у шали кажу да је то освета нимфе Ехо мушком свету због Нарцисове неузвраћене љубави .


КАКО ИЗМЕРИТИ ТАЛАС?
Занима ме како се утврђују димензије морских таласа?
МИЛАН
Раља

Димензије морских таласа проучавају се од средине 19. века, када су сакупљени резултати великог броја (п)осматрача. Двојица француских научника, Арагоа и Дирвил имали су опречна мишљења: први је тврдио да највећа висина океанских таласа достиже 6-8 метара, а други је истицао да је у близини јужноафричке обале лично посматрао таласе високе до 30 метара. Сакупљени резултати, ипак, нису омогућили да се дође до прецизних закључака. Тек 1871. године француски морнарички официр Парија објављује систематски обрађене податке о димензијама око 4000 таласа, које је посматрао на путовањима по разним океанима и морима. По подацима Парија, просечна дужина океанских таласа износи око 100 метара, а висина 3-4 метара, уз размак у појављивању од 8 секунди. Пошто Пари није навео величине највећих океанских таласа, то је учинио Корниш тврдећи да највећи талас на северном Атлантику достиже висину од 21 метра, а дужину до 376 метара. Каснија снимања потврдила су тачност његових резултата, односно да дужина великих океанских ветровних таласа достиже 400 метара и висину од 15 до 18 метара. У водама Антарктика измерена висина од 25 m и дужина од 450 метара. Још већу висину ветровних таласа измерио је дежурни официр на америчком броду „Рамапо” у фебруару 1933. године у Тихом океану. Она је ту на једном таласном брегу достизала 34 метра, што је одговарало висини зграде са 10 спратова. Тако велики таласи настали су у току седмодневне олује која је захватила простор од полуострва Камчатке до Њујорка. Али, с обзиром на то да је висина тих таласа утврђивана посматрањем, овај резултат треба узети с резервом. Највиши талас на Јадранском мору достигао је висину од 10, 20 метара, а измерен је на северу Јадрана, на нафтној платформи „Панон” 23. децембра 1979. године, у време дувања олујног југа. Дотле се сматрало да на овом мору нема таласа виших од 5, 50 до 6, 30 метара .