3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ГОЛУЖДРАВА КРАЉИЦАЗанима ме како пчеле бирају матицу и како је она толико већа од осталих?
ДАНКА
Када друштво пчела примети да му је потребна нова матица – што значи да је или дошло до губитка матице или да „рад” тренутне матице не задовољава критеријуме – бира се једно јаје, старости од једног дана, које бива оплођено. Када се створи ларва, пчеле ће је хранити искључиво матичним млечом док не стаса довољно да почне да обавља дужности. Управо због овакве исхране матица ће бити супериорнија од остатка друштва: осим што ће живети око шест година, док је животни век других пчела од једног до пет месеци, изгледаће другачије. Поред тога што је знатно већа од просечне пчеле, труп матице је дужи и бронзане је боје, жаока је другачијег облика, леђа су без длачица а ноге дуже.
Током живота она ће из кошнице излетати само за потребе парења, а дневно ће да леже између две и по и пет хиљада јаја, а уколико закаже у обављању овог задатка, пчелиње друштво ће је уклонити. Постоји још једна занимљива ствар: уколико дође до грешке и друштво одгаји две матице, оно ће се поделити на два друштва, од којих ће се свако приклонити једној матици. Она се, иначе, током боравка у кошници увек креће у правцу кретања Сунца – ујутру је на источној страни, око поднева на средини, а дан завршава на западној страни.
ЛЕКОВИТИ ВРТОВИЧуо сам да се некада на Фрушкој гори лековито биље гајило у посебним вртовима, па вас молим да напишете нешто о томе.
АРСА
Инђија
У време Аустроугарске монархије престоничка власт у Бечу дозволу за отварање апотека давала је само римокатолицима и то првенствено онима који су говорили немачки. Зато су у тим временима и апотекари на Фрушкој гори били „људи туђег језика и туђег закона” који су семе лековитог биља добављали из Беча. Тамо су се, опет, у својству преносилаца западњачке културе и цивилизације, лековима и семеном лековитог биља снабдевали у великим центрима западне Европе, нарочито у Холандији. То семе сејали су апотекари, гајећи лековито биље у својим узорно одржаваним вртовима, које су ограђивали како стока не би оштетила драгоцене и ретке биљне културе. Захваљујући тим вртовима, становништво је постепено увиђало колике су користи од појединог биља и полако га преносило и у своје леје. Из ових „апотекарских вртова” на Фрушкој гори пренете су многе врсте корисног биља и у нашу исхрану. Пре свих шаргарепа, першун и пашканат, три корена који су постали обавезан ароматични и витамински додатак прво војвођанској, а потом домаћој супи у читавој Србији.
ЧАРОБНА ФОРМУЛАИЗ ЈАДРАНА
Занима ме у чему је тајна врхунског квалитета чувених виолина из Кремоне?
ТИЈАНА
Зајечар
Тексаски биохемичар мађарског порекла Џозеф Нађвари открио је, по свему судећи, тајну изузетног звука гудачких инструмената мајстора из околине Кремоне: Страдиварија, Аматија и Гварнерија. Тајна је, изгледа, у дрвету које су реке с брда нанеле у Јадранско море, где је неко време лежало у сланој води. До таквог закључка дошао је испитивањем комада дрвета с једног Гварнеријевог виолончела. У ћелијама живог дрвета постоје пукотине које се отварају или затварају у складу са циркулацијом воде и сокова. У мртвом дрвету те ћелије трајно затвара лепак звани хемицелулоза који је вода Јадрана растопила олободивши пролазе међу ћелијама. Управо такве ћелије дају сасвим другачију резонанцу, пуноћу и боју звука. Нађвари је припремио раствор соли и других минерала, које је нашао у испитиваном узорку дрвета са виолончела, и у њему држао „мртво” дрво, предвиђено за израду инструмента, све док се у њему није растворила хемицелулоза. Од тако припремљеног дрвета направљена су четири гудачка инструмента чији је звук готово потпуно одговарао оригиналним рукотворинама чувених кремонских мајстора, што су потврдили електронски и други огледи научника и музичара.
САМ СВОЈ ДЕТЕКТИВКако истражити своје породично стабло? Да ли нам у томе може помоћи Архив Србије или чак Цркве?
ЈОВАНА КУЗМАНОВИЋ
Истраживање порекла замршен је али узбудљив поступак – ваља се наоружати стрпљењем и добро организовати податке, јер је формирање породичног стабла покољењима уназад веома слично слагању слагалице од хиљаду сићушних делова.Пре свега, од великог значаја биће да се повежете с другим члановима своје породице заинтересованим за истраживање породичног стабла. Постоји велика могућност да ћете баш тако наићи на кључне податке који ће вашу истрагу, детективски, одвести корак даље. Затим можете да прионете на претресање архиве. Најранија сачувана документација на српском језику која може подробније да вас (нас) упозна с коренима потиче с почетка 19. века, када је почело складиштење документације, и то углавном везане за трговину и попис имовине.
Најстарији документ доступан у Историјском архиву Србије потиче из 1816. године а његови подаци најпре су везани за исплате пореза и слично, док лична документација – књиге рођених, венчаних и умрлих – може да се пронађе у локалним архивима. Матичне књиге на нашим просторима воде се од 1835. године и отворене су за истраживање. Можете да почнете од архиве свог града, а контакт ћете наћи на интернет страници www.archives.org.rs.
Задирање у историјат пре средине 19. века може да представља већи изазов јер пре тога презимена не само да нису била записивана, већ нису ни била стална као данас. Уместо њих, уз име је углавном стајао патроним, презиме настало од имена оца. Исто тако, презимена су настајала по особинама њихових власника или месту из кога су потицали. Зато може да буде корисно да се истражи порекло речи од које је презиме настало, што може да пружи значајан траг.Стручњаци саветују да обратимо пажњу и на хронике које се чувају у селима, општинама или код породица на које вас траг наведе, као и историјске прилике у датом времену, грађевинске и земљишне књиге. Архив цркве такође може да буде од велике помоћи – осим књиге умрлих, послужиће и подаци везани за крсну славу породице. Уколико у црквеним књигама уз исту славу стоји исто презиме, постоји могућност да су две породице повезане даљим прецима, а да то ни не знају...
ПЛАЖЕ ЗА КРАЉИЦУДраги мој Забавниче, овог лета сам са породицом летовао у Чању у Црној Гори. Поред чањске постоји предивна Краљичина плажа до које може да се стигне само бродићима. Замолио бих те да ми напишеш нешто о њој.
НЕМАЊА ИЗ БЕОГРАДА
Краљичина плажа код Чања
Скривену плажу крај Чања, на којој је својевремено волела да се брчка краљица Марија Карађорђевић, многи сматрају правим бисером црногорске обале. Дуга је сто двадесет метара и окружена стаблима маслина и чемпреса, те је температура лети пријатнија него на околним плажама. Чисто море које обилује животињским светом – близу обале љубитељи роњења наићи ће на јата ситних риба, јежеве, шкољке и морске звезде – ситан шљунак боје цигле и недостатак вреве и буке су главна одличја због којих је Краљичина плажа јединствена у овој области. Као што си већ поменуо, посебан терен не дозвољава прилаз с копна, већ се до ње долази бродићима. 
Много познатија Краљичина плажа у Милочеру
Занимљиво је да у Црној Гори постоји још једна Краљичина плажа – далеко познатија и двоструко дужа пешчана увала у Милочеру, чија је лепота данас претворена у луксуз. Сада је део виле „Милочер”, некадашње резиденције Карађорђевића изграђене 1934. године.
