Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



ВОДА, ЧАЈ, А ОНДА?

Волео бих да знам од када су људи почели да пију пиво пошто већ неколико година не могу на миру да нешто одгледам на телевизији, а да ме не запљусне прави цунами реклама за свакојаке врсте пива.

ПЕТАР
Апатин


Чеси су највеће пивопије, а ми пенимо у златној средини

Многи склони пиву рекли би да је оно старо колико и човек, и не би много погрешили. Неки научници, озбиљне особе дакле, тврде да је пиво умногоме одредило ток наше цивилизације, односно да је добрано утицало на прекид номадског живота људи јер је његовим открићем било потребно да се гаји жито, што не би било могуће уз (дотадашње) сталне сеобе. Што се тиче првих писаних трагова о справљању пива, они су очувани на глиненим таблицама које потичу од 6000 година пре наше ере, из времена Сумера. А колико је оно било и тада важно можда је понајбоље за сведока позвати Хамурабијев законик, првом писаном правном акту у писаној историји човечанства. Наиме, овај гласовити вавилонски краљ (1729–1686. г. п. н. е) дао је да се на каменим плочама, клинастим писмом, поред осталог, уреже и следећи текст:
   „Пиво не сме да садржи превише воде и не сме да се продаје по сувише високој цени...”.
   Препознатљив, горак укус пиву даје хмељ који се додаје при врењу, а међу првима почели су да га користе у појединим манастирима у Немачкој, од 6. до 9. века. Међутим, ова житарица освојила је производњу пива тек у 13. веку. Калуђери су, из „медицинских” разлога, а и због лакшег складиштења, пиву додавали хмељ. Напитак су прогласили лековитим и тако несметано могли да га служе уз оброке, чак и у време поста. Не постоје подаци да се пиво правило по православним манастирима.
  Најомиљеније алкохолно пиће на свету, по потражњи је трећи напитак, иза воде и чаја. Статистичари кажу да се годишње у свету попије преко сто тридесет милијарди литара пива. По глави становника, Чеси су највеће пивопије, 160 литара по стомаку, а ми смо, с нешто преко 80 литара, по глави, у златној европској пивопијској средини.

ХA-ХA-ХA, ХE-ХE-ХE!


Зaбaвниче, да ли можеш да ми кажеш зашто људски смех баш овако звучи, зашто смејање звучи као низ слогова ха или хе? Зашто не неки други, већ баш ха?

ВЛАДИМИР


Moждa нeкoмe смех нe звучи ни као хa-хa-хa, ни као хe-хe-хe, па ни као хи-хи-хи! Неко би рекао да је смејање само испрекидано „а“, или „ффффффф”, зависно од гласа и начина смејања особе која се смеје. Било би заиста занимљиво упоредити одређени број снимака људи који се смеју. О бебама и деци да не говоримо! Они се често смеју грленим гласом. Свако има свој начин смејања и ти би се гласови, претворени у речи или слогове, могли написати на разне начине.

Важна је повезаност звука и значења речи

   Међутим, верујемо да је овде реч о томе како је настала ономатопејска реч за смех. Иначе, ономатопејом подражавамо звукове из спољашњег света језичким средствима. Циљ ономатопеје јесте да код читаоица изазове сличан звуковни (акустички) утисак. Некада је то ритам, некад боја гласа, звука... Мислиоци су још у давна времена појединим гласовима приписивали значење, па је тако, према Сократу, глас „р” био нека врста ознаке за кретање. Као данас „брррм”! Многи су писци и песници писали о повезаности звука и значења речи... Писци стрипова посебно. Занимљиво је да су неке ономатопекјске речи сличне у различитим језицима. Једна од њих је и ха-ха-ха. Можда би се смех могао другачије језички описати. Али, то зависи од писца!

БИЉКА КОЈА
ЈЕДЕ ОВЦЕ


Недавно сте у овој рубрици писали о биљкама месождеркама. А ја сам чуо да постоје и биљке које једу овце. Питам се да ли је тако нешто могуће? Молим „Забавник” да ми одговори.

ВУК РАДОСАВЉЕВИЋ
Мрчајевци


Беж'мо, ове'оће да нас убоду

Сеје страх по крдима и стадима, а нема ни шапе ни зубе! Реч је о биљци Puya chilensis која расте у Јужној Америци. Недавно је први пут процветала и у Великој Британији. За сада, храни се ђубривом, али, како научници кажу, уколико би могла да бира... свакако би се одлучила за коју британску овцу! Занимљиво је да није реч о месождерки. Puya chilensis може да порасте чак и до три метра; припада породици бромелија (као и ананас) која иначе обухвата шездесетак родова. И док друге биљке са бодљама користе то својство као начин да се одбране (попут кактуса), Puya chilensis баш уз помоћ бодљи хвата, тачније, набада плен. Наравно, уколико никне на пропланку на коме пасу животиње. Када се набоду на ову биљку, овце остају да леже рањене и напослетку угину од глади и жеђи. Распаднуто тело животиње, кад доспе у земљу, представља најбољу храну за биљку. У чилеанским Андима где их има највише, ове биљке се управо тако и хране. Несрећне овчице очешу се о бодљу и остану заробљене. У ботаничкој башти Краљевског удружења за хортикултуру у Енглеској, Puya је посађена још пре једанаест година. Храњена је вештачким ђубривом и тек је недавно процветала.

СРЕБРО У ОКУ

Молим вас да ми одговорите шта је аргирија?

СИМА
Вршац


Ако се током дужег времена у људски организам уносе соли сребра (рецимо, сребронитрат), тај племенити метал се у облику сребросулфида нагомилава у кожи, бојећи је у плавичасти тон. Та појава назива се аргирија, по латинском називу за сребро – argentum. Она може да буде и локална (на пример, у оку, после честог укапавања раствора сребронитрата). Сребро нагомилано на овај начин у ткивима је безопасно, али ту остаје доживотно.