3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
НЕУНИШТИВИ СТАРАЦ ИЗ САВАНЕ
Молим вас да напишете нешто о афричком дрвету баобабу.
ТАМАРА
Инђија
Баобаб, чудо од дрвета
Међу дрвећем које усамљенички расте по афричким саванама најпознатији је баобаб. Његово стабло може да достигне дебљину од 10 и висину од 20 метара. У сушном раздобљу године с баобаба опада лишће, а његови издужени плодови, слични краставцу, брзо сазревају. Тај миришљави плод има сладак укус који највише подсећа на дињу. Од љуски плодова справља се сапун, а од семенки биљно уље. Када се ово семење испече, добија се напитак сличан кафи. Кора баобаба користи се за добијање хартије, од влакана из коре израђује се одећа, ужад, непромочиве капе, посуђе, а од корења се справљају креме за масажу.Некада служи људима и као одмориште. Познати истраживач Африке Дејвид Ливингстон (1813–1873) писао је како је видео да се на гранама једног џиновског баобаба седећи одмара више од двадесет људи. У Боцвани, недалеко од града Касане, дупља унутар баобаба коришћена је као затвор, а у Намибији као јавно купатило. Обично се каже да је баобаб вечит, што, разуме се, није тачно. Али, веома је дуговечан. Многа стабла стара су од хиљаду до четири хиљаде година. Баобаб је врло отпоран. Када му скину кору, он се не осуши, већ постепено добија нову кору.
ВАЖАН ПОДСЕТНИКМолим те да ми објасниш зашто је храна коју пробам непосредно пошто оперем зубе неукусна и бљутава?
ИВА ЈОВИЋ
Београд
Натријум лаурил етер сулфат (СЛЕС), који се додаје да би се паста за зубе пенила и да би лакше клизила у устима и низ зубе, важан је састојак и детерџената, омекшивача, инсектицида. Та материја утиче на наше чуло укуса тако што потискује осећај за слатко у храни и пићу и појачава „пријемнике” за горак укус. Зато, кад се нешто једе или пије непосредно пошто су се опрали зуби, имаће горак уместо сладак укус. Можда то и није тако лоше, јер ће тако човек имати на уму да увек опере зубе после јела, а кад то учини, не би требало одмах да се баца на сок, сладолед, грицкалице.
ЦАР ПАСА
Да ли заиста постоје пси који могу да се ухвате у коштац и с лавовима?
ДРАГАН и РАДЕ
Лајковац
Родезијски гонич на енглеском има назив рходесиан ридгебацк због препознатљивог „гребена”, „бразде” на леђима. Та ужлебљена длака, као нека издужена четка, прекривена је длаком која расте на супротну страну од осталих, почиње увијеним чуперком иза рамена и расте до крста. Иако су преци родезијских гонича неколико пута укрштани с другим гоничима и мастифима, та четка им је остала. Неки мисионар је из Азије довео два таква пса у Родезију. Убрзо се испоставило да су неустрашиви у лову чак и на крупну дивљач, нису презали ни да се упусте у окршај с лавовима. Ако се каже да је лав цар животиња, зар онда овај родезијски гонич није цар паса? Висок је преко шездесет центиметара, светле је боје, од пшеничне до јаркоцрвене. Овај пас познат је по привржености господару, зна да буде неповерљив према странцима, одличан је чувар.
ОТРОВНИЦА МЕЂУ ПТИЦАМАЧуо сам да постоји птица која у свом кљуну садржи отров па вас молим да нешто напишете о њој.
АРСА
Пландиште
На Новој Гвинеји постоји птица коју домороци називају питохуји. Глава, крила и реп су јој црни, а тело је црвене боје. Двојица америчких орнитолога, Дамбахер и Билер, са Универзитета Чикаго, испитивали су њихов начин живота и понашање. Једном је нека од њих кљуцнула Дамбахера у руку. Кад је лизнуо крв која се појавила на раници, Дамбахеру су утрнули језик и усне. Такво стање потрајало је неколико сати. Када су у Националном институту у САД касније испитали кљун те птице, показало се да у њему заиста постоји неки отров. Издвојен у лабораторији, убризган је пацовима од чега су они истог тренутка угинули. Накнадно је утврђено да је овај отров истоветан с отровом једне врсте жаба у Средњој и Јужној Америци.
СНЕВАЧ И ПАУКДа ли је истина да човек, несвесно у сну, годишње поједе најмање десетак паука?
Твоји верни читаоци
САЊА и ОГЊЕН
Питали смо стручњаке који су нам рекли да је у питању, најблаже речено, претеривање. Јер, пре свега, да би паук ушао у нечија уста, подразумева се да их човек док спава држи отворена. Друго, паук би претходно требало да се увуче у постељу, а што тешко да би му пало на памет кад у њој угледа нешто велико које се с времена на време окреће и преврће. Уз све то, каква је вероватноћа да паук прелази преко човечјег тела и да у тој шетњи доспе до лица, односно отворених уста? И да ли би овај длакави створ пожелео да уђе у за њега велики отвор који „испушта” топао ваздух? У случају да се све ове околности ипак стекну, да ли би сневач заиста прогутао паука, јер човек нема порив да поједе баш све што му упадне у уста. Дакле, ма колико, углавном интернетом, кружи прича да свака особа у просеку поједе између два и десет паука годишње, мале су шансе да у томе има истине.
