3320 25. 9. 2015.
Писали сте
КАКТУС И МОКРЕ НОГЕПошто ми је соба прилично мрачна, увек сам веровала да од собних биљака могу успешно да гајим само кактусе. Међутим, до сада сам купила и добила кактусе најразличитијих врста и облика али, после извесног времена, сви ми се осуше или иструну. Да ли можеш да ми помогнеш и упутиш ме како успешно да гајим ове биљке с бодљама?
ЉИЉАНА ЈОВАНОВИЋ
Нови Београд
И собни кактуси имају душу
Иако су, како кажу одгајивачи, кактуси веома скромне биљке, ипак треба знати шта им (не) прија. Пре свега, ако ти је соба мрачна, онда би требало да их држиш што ближе (или у) прозору, јер они воле светло. Недостатак природног светла може да се надокнади вештачким, рецимо уз помоћ флуоресцентних лампи. Пре него што се кактус залије, треба проверити да ли је земља сува. Тек тада се обилато залију, посебно у сезони раста, односно од априла до средине септембра. Током зиме кактуси се веома мало заливају и то с кашичицом-две воде, тада им треба дозволити да се одморе. Једном месечно сасвим довољно, али и кад је хладно кактус треба да остане на довољно топлом и осунчаном месту. Уколико постоје услови, кактусе би требало изнети напоље, у сезони раста, у јесен се поново уносе унутра. Пошто се код нас и даље тешко налази мешавина земље посебно намењена кактусима, човек сам може да је направи: помешају се једнаки делови песка, чистог и потпуно испраног, затим хумуса и иловаче. Добро би било да се, током сваког другог заливања, кактус нахрани азотним ђубривом. Оно што не воле јесу „мокре ноге”, због тога земља у којој је засађен мора да буде водопропустива и да може добро да се оцеди. Ако се не поштују сва ова правила, кактус лако може да се „удави”.
УСАМЉЕНИК НА ПАНЧИЋЕВОМ ВРХУНедавно сам у „Забавнику” прочитао подробан текст о Јосифу Панчићу, нашем гласовитом научнику, и волео бих да ми, ако можеш, детаљније опишеш какво је данас стање његовог споменика на Копаонику.
ДУШАН ГЛУШАЦ
Београд
Жеља великог ботаничара да буде сахрањен на Копаонику, планини коју је волео и на њој истраживао у шеснаест наврата, испоштована је тек шездесет три године након његове смрти. Планинари Србије и студенти 7. јула 1951. године, у присуству више од две хиљаде младих, у ковчегу од оморике (Панчићеве?!) пренели су његове посмртне остатке на највиши врх Копаоника (2017 метара) и сахранили га у пригодном маузолеју, заједно са женом Људмилом Милевом и кћерком Милицом. Од тада је врх добио и ново, данашње име – Панчићев.Врло брзо је тај врх запосела наша војска са својом радарском станицом и обавезном жичаном оградом. Тек ретки, повлашћени, могли су да се поклоне сенима првог ботаничара овог дела Европе. Било је покушаја да се споменик управо због тога измести, али се његова праунука Ана Панчић, као и Српска академија наука и уметности, чији је био први председник, нису сложили захтевајући да се поштује његова жеља.
За време бомбардовања снага НАТО 1999. године, кад су врхом Копаоника одјекивале стравичне експлозије, тресла се земља и летели комади челика и бетона, маузолеј је тешко оштећен и готово је немогуће прићи му без посебне дозволе међународних снага које обезбеђују данашњу (административну) границу између Србије и Космета.
Није извесно ни да ли су сачуване речи исписане на спомен-плочи: „Остварујући завет Панчићев, преносимо га да овде вечно почива. Објављујемо и његову поруку упућену српској омладини да ће тек дубоким упознавањем и проучавањем природе наше земље показати колико воле и поштују своју отаџбину”.
ВОЛИ СУНЦЕ, ДРЖ’ СЕ ХЛАДА!Занима ме како да се током летовања најбоље сачувам од шетних сунчевих зрака.
МАРА
Нови Сад
Најбољи начин да избегнеш штетно Сунчево зрачење јесте да не будеш на плажи или на отвореном када је Сунце високо на небу. У Европи, то је отприлике између једанаест и седамнаест часова. У ствари, није нимало препоручљиво да остајеш на плажи „цео дан” – као што неки често имају обичај – од десет сати пре подне до смираја. „Печење” под јаким сунчевим зрацима није добро ни за очи. Стога се препоручује и ношење тамних наочара (посебно у близини водене површине), шешира, и широке, лагане, памучне гардеробе. Дуге, лаке и широке хаљине сада су у моди, баш као и ланене мушке панталоне. Кратке панталоне, шортс или бермуде, неће заштитити кожу ногу, то је јасно. Премда им неки неће одолети...Не ваља се никако препуштати такозваном личном осећању, бар што се врућине тиче. Многи воле да се хвале како им велика врућина не шкоди, па им ипак убрзо позли. Ни облачно време током лета не значи одсуство ултраљубичастих зрака. Заправо, облаци лакше пропуштају више UV зрака.
Постотак ултраљубичастих зрака повећава се у планини, око четири одсто на сваких 300 метара надморске висине. Укратко, нека свакоме хлад буде милији, имајући у виду да ни он није баш потпуно безбедан. Сунцобран штити само од непосредног зрачења.Дакле, није страдање коже једина опасност која нас вреба при високим температурама. Топлотни удар једнако је опасан. Ваља водити рачуна о сунчању, посебно уколико пијеш лекове. Избегавај коришћење мириса и дезодоранса пре изласка на сунце. Не остај безбрижно дуже на сунцу уколико (као што је свакако потребно) користиш крему са заштитним фактором. Сврха тих производа није да се продужи време које ћеш провести сунчајући се, већ да се смањи опасност лошег деловања сунчевих зрака на кожу.
ЖУБОР И СЛАДАК
ЖИВОТ
Недавно сам с родитељима туристички посетила Рим и, између осталог, дивила се јединственој и у свету чувеној Фонтани ди Треви. Приметила сам да нема никаквих цеви ни погонског мотора који би покретао воду, како онда та фонтана ради?
Радознала МАРИЈА
Ниш
Многим фонтанама у Риму, укључујући и Фонтану ди Треви (коју је у 18. веку саградио архитекта Николо Салви), није потребан мотор јер Вечни град, под дејством гравитације, сваког дана прима велике количине воде са околних брегова. Вода се помоћу акведукта (вештачких канала) спроводи и складишти у великим базенима, познатим као цистерне. Одатле истиче кроз цеви до кућа или јавних места, као што су чесме или фонтане. У Риму је први акведукт Aqua Appia, дужине око двадесет километара, био изграђен 312. године пре наше ере. С фонтана су људи некада захватали воду за пиће или друге потребе, али данас фонтане служе само као украс града. У зависности од висине цистерне ствара се одређени притисак воде на излазу из цеви, а базени не морају да буду на претерано великој висини да би се на излазу цеви створио довољно велики притисак за избацивање млаза воде у велику висину. Иначе, Фонтану ди Треви, највећу барокну фонтану у граду, између осталих, овековечио је Федерико Фелини у филму „Долче вита” (1960).
СТРАХ ИСПОД САЧА„Забавниче”, волео бих да знам шта заправо представља реч сач (у изразу храна испод сача). Такође ме занима шта тачно значи реч „трепет”: милион пута сам чуо да се каже „страх и трепет”, али никада да је нешто само „трепет”. И, на крају, шта је то „бакрач” који се у нашем народу користи као додатак на крају набрајања неких не баш пријатних ствари?
ВЛАДИМИР ДАБИЋ
vladimir212@...
Сач је турског порекла и означава железни или земљани поклопац под којим се на огњишту пече хлеб, пита, друга јела. Иако се чини да се „трепет” најчешће јавља у изразу „страх и трепет” за некога или нешто што улива велики страх, ова реч има још мноштво значења. Пре свега, треперење, титрање, светлуцање: „За осветљење јој служи румени жбун сјаја из распаљене пећи, немиран у живом трепету” (Михајло Лалић). Каже се и треперав звук (трепет харфе), затим у значењу бука, треска, звекет (трепет и страва паклена). Бакрач, врста лонца, део је израза којим се наглашава да је нешто којештарија. Кад се, на пример, у разговору за некога каже да је завршио факултет, уместо да се то оповргава, довољно је рећи: „Ма, какав факултет, какви бакрачи!” чиме се истиче да је навод обична глупост.
