3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
КО МЕ ПРАТИ У СНУ?Веома ме занима који је најчешћи људски сан.
МАРИЈА
Зајечар
Према истраживањима психолога, антрополога и других научника, могло би да се закључи да је најчешћи сан, и то у многим културама света, ноћна мора! Тачније, сан који нам казује да нас неко прати с намером да нас нападне. А ми бежимо, или то бар покушавамо.Занимљиво је да тумачење овог сна не мора нужно да буде одраз неке несреће, болести или тешког душевног стања оног ко сања. Бежати од нечега у сну може да значи и да стремимо неком циљу, али да на том путу има препрека. Уколико је биће које нас гања неко чудовиште, маскирана особа или, пак, звер која нас напослетку ухвати и растргне, сан би могао да нас наведе на закључак да је део наше психе испуњен страхом, односно ужасом. Дубока потиштеност често је узрок оваквих снова, закључак је психолога.
НАКОСТРЕШЕН И КРИЛАТМожете ли да напишете нешто о грчком митолошком богу Бореји?
БОРИС
Нови Сад
Бореја, бог северца, најјачих од свих ветрова, син Еоје и Астреја, Зефиров је, Нотов и Еуров брат. Овај бог станује на северу, у Тракији. Служио је Посејдона или Зевса и по њиховом налогу изазивао страшне буре. У виду мркогривог пастува приближио се кобилама Дардановог сина Ерихтонија и оне су му ождребиле дванаест коња, способних да језде по врху таласа, као и по њивама, а да не оштете ниједан клас. 
Атињани су Бореју сматрали својим зетом. Он је просио Оритију, кћи атинског краља Ерехтеја, али је није добио за супругу. Ово је толико разљутило Бореју да је одлучио да је отме. Уграбио је Оритију док је с другарицама брала цвеће на обалама Илиса или, по другом веровању, док је приносила жртву на Атинском акропољу.У ликовној уметности често је приказивана отмица Оритије. На црвенофигуралним вазама из 5. века пре наше ере Бореја је приказан с крилима, накострешене косе, огрнут плаштом. На кули ветрова у Атини Бореја лети, заједно с осталим боговима ветрова.
ЛЕДЕНЕ КАПЕ СВЕТАЖелео бих да знам који глечери су најдужи, где се налазе и да ли подручја са снежним и леденим прекривачима има на свим континентима.
НЕМАЊА
Кула
Научници кажу да је готово десетина Земљине површине трајно прекривена снегом и ледом, што износи око 15.600.000 квадратних километара. Бели, залеђени покривач оковао је поларне крајеве и мора, али и падине високих планинских ланаца, одакле клизе ледене капе и глечери, чак и у топлим крајевима. Дакле, снега и леда има на свим континентима. Наравно, највише их је на Антарктику, око 12.588.000 квадратних километара, што је 90 одсто укупног леда на свету, а најмање у Африци, само 12 квадратних километара, на врховима Килиманџара и Маунт Кеније.Најдужи глечери распоређени су у главним леденим подручјима на свету. Први је глечер Ламбер-Фишеров ледени пролаз, на Антарктику, дугачак око 515 километара, потом Петерманс на Гренланду, дугачак око 200 километара, па Хабард, који дужином од 128 километара захвата Јукон, Аљаску (у Северној Америци), затим је Сиачен, дугачак 75 километара, на планинском венцу Каракорум у Азији, Скеидарарјокул на Исланду, дугачак 48 километара, Тасман од 29 километара на Новом Зеланду, Алеч у европским Алпима, дугачак 24 километра, и Гјабранг, дугачак 21 километар на Хималајима.
ЗЕМЉА ШУМА И ИЗВОРАМожете ли да напишете нешто о Јамајци, домовини реге певача Боба Марлија?
СТЕВАН
Београд
Јамајка, острвска држава у Карипском мору, површином од око 10.990 квадратних километара, сместила се на истоименом, претежно планинском, острву Великих Антила. Броји око 2.700.000 становника. Главни и највећи град је лука Кингстон у коме живи четвртина житеља земље.Све до 1962. године Јамајка је била под управом Велике Британије, па није чудно да је службени језик енглески, а држава чланица Комонвелта с парламентарном демократијом као државним уређењем.
Староседеоци острва, индијански народ Арвакси, своју земљу су назвали „хајмака”, што у преводу значи земља шума и извора. После доласка Колумба, 1494. године и успостављања власти шпанске круне, притиснут ропством, болестима и сталним ратовима, народ Арвакса почео је да нестаје, па су већ 1517. године Шпанци на острво почели да доводе и насељавају прве афричке робове. Број црнопутих становника до почетка 19. века двадесет пута премашио је белопуте, па их данас има око 90 одсто, а преосталих десет одсто чине Европљани и људи из Азије.
Већину прихода земљи доносе рудници боксита и алуминијума, али и туризам. Годишње у Јамајку дође око 1.350.000 туриста из целог света. Неки су ту због прелепих плажа, неки због богате музичке историје. Наиме, на тлу ове острвске земље настали су реге, ска, рокстеди, даб, денсхал, рага и рага џангл. Боб Марли (1945–1981) зачетник је и најомиљенији представник реге правца у музици.
КОРИСНО ПЛАКАЊЕ ...Да ли је човек једино живо биће које плаче?
ГАЛА
Ниш
Пред снажном навалом осећања, људска бића плачу. Животиње не баш увек и не све. Тачније, не можемо са сигурношћу да тврдимо да су те сузе последица узбурканих осећања. Најпознатији случај јесте онај који говори о слоновима, описан у књизи „Када слонови плачу” америчког психоаналитичара Џефрија Мејсона. Писац је истраживао осећања не само слонова већ и других животиња. Дошао је до закључка да слоновима сузе теку кад су узнемирени. Шимпанзе такође пусте сузу када су узбуђене, баш као и гориле, коњи и медведи. Сасвим другог мишљења је Мајкл Тримбл, британски неуролог који у књизи „Зашто људи воле да плачу” истражио порекло „осећајних суза”. Према његовом мишљењу, реч је о кључним разликама које човека издвајају од других сисара. Он је писао о горили која је живела у зоолошком врту у Мунстеру (Немачка). Када јој је угинуло младунче, она није плакала, већ га је тресла, покушавајући да га оживи. Том приликом једино су плакали посетиоци врта. Извесно је да већина животиња плаче због физиолошких разлога. Сузе им влаже очи, чисте их и тако штите од заразе, сматра угледни неуролог.
