3320 25. 9. 2015.
птт
ЖИВОТ ПРЕ ЖИВОТА
Једно питање заголицало ми је машту: шта је било пре диносаура?
ТВОЈ ЈОВАН
novakovicjovan@...
Знамо да је Земља настала пре око четири и по милијарде година, као једна од планета Сунчевог система, врела ужарена маса стења која је кружила око звезде. Док се нова планета хладила, из отвореног свемира погађа је силно залутало камење, у једном тренутку придружује јој се трајни пратилац – Месец. Отприлике пре три милијарде и шестсто милиона година на Земљи се догодило чудо: негде у њеним океанима, од органских молекула, настаје први примитивни живот. Били су то прокариотски организми. Након петсто милиона година, почиње и фотосинтеза, примитивна бића могу да користе Сунчеву светлост коју претварају у енергију. Она у атмосферу ослобађају кисеоник. Поред дотадашњих прокариота, појављују се и еукариоти, нова створења с ћелијским језгром. На почетку палеозоика, геолошке ере која је почела пре око петсто четрдесет два милиона година, Земља делује прилично пусто, на копну нема живота, а у води се рађају једноставни организми, као што су сунђери и медузе. До краја палеозоика бележе се велике еволуционе и климатске промене, настају рибе, водоземци, зглавкари и гмизавци, а потом копно настањују биљке и гмизавци. У тријасу, раздобљу унутар мезозоика, који обухвата време од пре око двеста четрдесет пет до пре двеста два милиона година, развија се велики број кичмењака. Тада настају и први диносауруси, као и ситни сисари, летећи кичмењаци – птеросаури .
ТОПЛО СЕ ТОПЛИМ ИЗБИЈА
Зашто је, како многи тврде, добро пити топле напитке по топлом времену?
РАДОЗНАЛА ЧИТАТЕЉКА
Врање
Колико год то чудно звучало, научници нуде објашњење зашто је по топлом времену добро пити топле напитке, попут чаја, на пример. На језику и у устима постоје нерви с посебним молекулима познатим као рецептори: већ само име каже да они примају податке из спољног света. Постоји мноштво различитих рецептора, укључујући и оне који реагују на топлоту (ТРПВ1). Кад човек пије или једе нешто вруће, рецептори препознају тај сигнал и јављају мозгу о чему се ради. Чим мозак прими тај податак, сместа укључује механизам за хлађење тела, односно знојење. Да, тачно је да је од загрејаног напитка још топлије, али истовремено ти напици додатно подстичу телесни „еркондишн”, самим тим човек има утисак да му није више толико врело. Наравно, једно је теорија, а сасвим друго пракса. Без обзира на сва научна објашњења, људи углавном једва дочекају да се по врелом дану освеже нечим леденим .
„ЗАБАВНИК” И ВЕЛИКО СЛОВО
Поштовани, наша деветогодишња кћерка добила је мању оцену на диктату из српског језика зато што је „Политикин Забавник” написала с оба велика почетна слова.
Ми знамо да је то исправно: истина је да се имена часописа пишу великим само почетним словом, али се „Забавник” сматра властитим именом (брендом за себе), па се ипак пише великим.
Молим вас за потврду да бисмо имали доказ за учитељицу, али не да бисмо поправили оцену.
Поздрав и хвала
ВИШЊА и СТАША РОГАНОВИЋ
Недоумица не постоји. Ваша кћерка није погрешила, јер је написала онако како и пише одштампано на насловној страни нашег листа – „Политикин Забавник”. Ни учитељица није погрешила што је, држећи се правописног правила које налаже да: „Великим почетним словом прве речи пишу се називи уметничких, стручних и сличних дела, новина, часописа, закона и разних докумената”, исправила велико слово „З” у мало.
Дакле, ако је неко крив онда је то наш часопис који се од првог броја, од 28. фебруара 1939. године, назива „Политикин Забавник”. Случајно, да би се разликовао од тадашњих десетак и више часописа за забаву, или намерно, да би их све надмашио, тешко је данас рећи, тек с оба велика слова у називу „Политикин Забавник” дао је себи значај као да је нека држава верних читалаца са свих меридијана.
„Кривицу” на неки начин сноси и наш некадашњи легендарни уредник Владимир Булатовић Виб који је чак створио урбану легенду да је дозволу да се наш лист пише са оба велика слова тражио од Академије наука. И добио.
Ми у то верујемо и тај обичај чувамо, као и успомену на овог великог новинског писца који је уређивао наш лист осамдесетих година прошлог века .
Једно питање заголицало ми је машту: шта је било пре диносаура?
ТВОЈ ЈОВАН
novakovicjovan@...
Знамо да је Земља настала пре око четири и по милијарде година, као једна од планета Сунчевог система, врела ужарена маса стења која је кружила око звезде. Док се нова планета хладила, из отвореног свемира погађа је силно залутало камење, у једном тренутку придружује јој се трајни пратилац – Месец. Отприлике пре три милијарде и шестсто милиона година на Земљи се догодило чудо: негде у њеним океанима, од органских молекула, настаје први примитивни живот. Били су то прокариотски организми. Након петсто милиона година, почиње и фотосинтеза, примитивна бића могу да користе Сунчеву светлост коју претварају у енергију. Она у атмосферу ослобађају кисеоник. Поред дотадашњих прокариота, појављују се и еукариоти, нова створења с ћелијским језгром. На почетку палеозоика, геолошке ере која је почела пре око петсто четрдесет два милиона година, Земља делује прилично пусто, на копну нема живота, а у води се рађају једноставни организми, као што су сунђери и медузе. До краја палеозоика бележе се велике еволуционе и климатске промене, настају рибе, водоземци, зглавкари и гмизавци, а потом копно настањују биљке и гмизавци. У тријасу, раздобљу унутар мезозоика, који обухвата време од пре око двеста четрдесет пет до пре двеста два милиона година, развија се велики број кичмењака. Тада настају и први диносауруси, као и ситни сисари, летећи кичмењаци – птеросаури .ТОПЛО СЕ ТОПЛИМ ИЗБИЈА
Зашто је, како многи тврде, добро пити топле напитке по топлом времену?
РАДОЗНАЛА ЧИТАТЕЉКА
Врање
Колико год то чудно звучало, научници нуде објашњење зашто је по топлом времену добро пити топле напитке, попут чаја, на пример. На језику и у устима постоје нерви с посебним молекулима познатим као рецептори: већ само име каже да они примају податке из спољног света. Постоји мноштво различитих рецептора, укључујући и оне који реагују на топлоту (ТРПВ1). Кад човек пије или једе нешто вруће, рецептори препознају тај сигнал и јављају мозгу о чему се ради. Чим мозак прими тај податак, сместа укључује механизам за хлађење тела, односно знојење. Да, тачно је да је од загрејаног напитка још топлије, али истовремено ти напици додатно подстичу телесни „еркондишн”, самим тим човек има утисак да му није више толико врело. Наравно, једно је теорија, а сасвим друго пракса. Без обзира на сва научна објашњења, људи углавном једва дочекају да се по врелом дану освеже нечим леденим . „ЗАБАВНИК” И ВЕЛИКО СЛОВО
Поштовани, наша деветогодишња кћерка добила је мању оцену на диктату из српског језика зато што је „Политикин Забавник” написала с оба велика почетна слова.
Ми знамо да је то исправно: истина је да се имена часописа пишу великим само почетним словом, али се „Забавник” сматра властитим именом (брендом за себе), па се ипак пише великим.
Молим вас за потврду да бисмо имали доказ за учитељицу, али не да бисмо поправили оцену.
Поздрав и хвала
ВИШЊА и СТАША РОГАНОВИЋ
Недоумица не постоји. Ваша кћерка није погрешила, јер је написала онако како и пише одштампано на насловној страни нашег листа – „Политикин Забавник”. Ни учитељица није погрешила што је, држећи се правописног правила које налаже да: „Великим почетним словом прве речи пишу се називи уметничких, стручних и сличних дела, новина, часописа, закона и разних докумената”, исправила велико слово „З” у мало.
Дакле, ако је неко крив онда је то наш часопис који се од првог броја, од 28. фебруара 1939. године, назива „Политикин Забавник”. Случајно, да би се разликовао од тадашњих десетак и више часописа за забаву, или намерно, да би их све надмашио, тешко је данас рећи, тек с оба велика слова у називу „Политикин Забавник” дао је себи значај као да је нека држава верних читалаца са свих меридијана.
„Кривицу” на неки начин сноси и наш некадашњи легендарни уредник Владимир Булатовић Виб који је чак створио урбану легенду да је дозволу да се наш лист пише са оба велика слова тражио од Академије наука. И добио.
Ми у то верујемо и тај обичај чувамо, као и успомену на овог великог новинског писца који је уређивао наш лист осамдесетих година прошлог века .
