3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
СЛОВЕНСКИ ИЛИ СРПСКИ?Ко је, када и зашто променио изворни наслов „Српско-руског марша” П. И. Чајковског у „Словенски марш”? Наслов „Словенски марш” обухвата већи број народа који није имао веза са српским ратом са Турцима. Којем су се придружили и руски добровољци (са Рајевским). Којим је поводом Чајковски по наруџбини написао славни марш? Наведите извор својих истраживања!
Стара читатељкаАНЂЕЛКА ГРБОВИЋ
Изгледа да су то урадили заједно Чајковски и његов издавач и блиски пријатељ Петар Јургенсон, али одлука је морала да буде до Чајковског. Наиме, у сачуваном аутографу стоји „Српско-руски марш”, а на првом (Јургенсоновом) издању стоји „Словенски марш”. Композиција је написана за добротворни концерт Црвеног крста, септембра 1876. године у корист жртава рата између Србије и Турске. У програмској књижици компакт-диска за симфоније и друга оркестарска дела Чајковског, у тумачењу Херберта фон Карајана, музиколог Томас Кохлхасе каже: „Пре објављивања, Чајковски га је назвао „Српско-руски марш”.
У магистарској тези Марије Корен-Бергамо, „Српске теме у делима руских и совјетских композитора” (Универзитет уметности, Београд 1983, стр. 36, нап. 58), пише:
„Марш је касније назван Словенским маршом, иако на рукопису и партитуре и клавирске прераде (коју је композитор сам израдио) стоји наслов Српско-руски марш, а на клавирској преради још и поднаслов 'на народно-словенске теме'. У нотни текст клавирског извода композитор је осим тога унео на одговарајућим местима и називе оригиналних српских мелодија, док је уз завршну тему забележио 'химна'.”
Рукописи партитуре и клавирског извода овог дела чувају се у Музеју музичке културе „М. И. Глинка” у Москви.
СТРАШАН, А ЛЕПДраги „Забавниче”, како ћу свом пријатељу из Немачке да објасним значење израза „страшно леп” или „згодан до бола” који се однедавно често користе у нашем језику, јер га збуњују речи супротног значења.
МАРИНА
Београд
Заиста је тешко објаснити некоме ко не познаје наш језик шта значе поједини чудни спојеви речи, који се често чују у говору, попут наведених израза „страшно леп”, „згодан до бола” или „страшно богат”, „ужасно добар”. Странцу то може да створи праву збрку у глави и он може да помисли како је код нас лепота нешто застрашујуће, како свако ко је згодан болује због тога, како је доброта лоша особина, а богатство пошаст.Наравно, ми знамо да те речи значе „много”, „веома” или „силно”, „бескрајно” и да, ма како да су у супротности, за циљ имају само да појачају основно значење.
Дакле, странцу треба рећи право значење и само му натукнути да је то изван правила књижевног језика, али да је то „језик” који сви разумеју, поготово млади.
Тако то објашњавају и наши стручњаци за лингвистику, попут Милана Шипке, у књизи „Приче о речима”.
ЖИВА НА МАУНТ ЕВЕРЕСТУЗанима ме када је први пут измерен ваздушни притисак на Маунт Евересту?
ЖИКА
Сталаћ
У многим алпинистичким походима на највиши врх Хималаја и света Маунт Еверст дуго нико није успео да измери ваздушни притисак. Тек 1981. године, на самом врху (8848 м), једна америчка научно-алпинистичка експедиција је на неколико начина измерила ваздушни притисак и утврдила да он износи око 250 милиметара живиног стуба. То је многе изненадило јер су сва ранија мерења из авиона и прорачуни метеоролога казивали да је притисак на њему требало да буде 235 мм живиног стуба. Овај притисак виши него што се раније сматрало давао је врху света такозвану „физиолошку висину” за око 455 метара нижу него што је тачним геодетским мерењима било утврђено. 
Другим речима, то значи да на „крову света” владају готово исти физиолошки услови за боравак човека као на врховима од 8400 метара. Објашњење за овако виши притисак на Маунт Еверсту научници су нашли у томе што се на надморским висинама између 4000 и 15.750 метара барометарски притисак стално мења и зависи, углавном, од географске ширине. То мењање барометарског притиска јавља се као последица притиска који велике, хладне ваздушне масе у стратосфери изнад екватора врше на топлије ваздушне масе испод себе.
НЕУМЕСНЕ МУДРОЛИЈЕДа ли је тачно да нојеви свашта једу и да ће подједнако сласно прогутати воће као и камен, коцку леда или рецимо турпију или пластичну боцу?
ЈОВАН
Пирот
Нојеви су стварно у стању да прогутају сваки предмет мале или средње величине који им се понуди, али то не значи да последице таквог гутања не могу да им нашкоде. Пошто нојеви нису претерано паметне птице, али ни претерано неповерљиве према људима, попут оних у зоо-вртовима, заиста ће прогутати све што им се понуди, али не у сласт.Због таквих неумесних људских мудролија страдале су бројне птице у резерватима и зоолошким вртовима.
Нојевима су, као и многим другим птицама, потребни каменчићи и шљунак да би њихови органи за варење могли боље да раде и пробаве сву храну, па и ону неодговарајућу. Ипак, камење, метал или пластичне боце свакако нису храна ни за једно живо биће.
