3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
КАМЕНИ ЦВЕТСкоро сам од другарице добила за рођендан пустињску ружу која је, веруј ми на реч, нестварно лепа. Молим те, реци ми нешто о том необичном цвету и да ли је истина да доноси срећу.
АНЂА
Краљево
Пустињска ружа настаје у дубоким слојевима песка у пустињама, кад се песак кристалише с меканим минералима: гипсом (хемијски састав калцијум-сулфат) или баритом (састоји се од баријум-сулфата). Тај камени цвет обично је смеђе, црвенкасте или прашњаво окерасто-сиве боје. Потребно је много времена да настане ова ружа, стотине, хиљаде, некад и милиони година. Постоје најразноврснији примерци, од оних који су мали, попут цвета руже, до оних и по метар у пречнику. Неки од најлепших цветова нађени су у Мексику, Саудијској Арабији, Египту, Либији, али и у Сахари, Северној Америци. Прашину с пустињске руже треба брисати меком крпом, али никад водом, јер може да се окруни. Пошто је веома осетљива, ова ружа мора да стоји на неком сигурном месту да случајно не падне и не поломи се. Иначе, верује се да је пустињска ружа камен среће, оном ко је поседује наводно „привлачи” богатство.
КАКАВ АТ? ЗЛАТАН АТ!
Интернетом кружи фотографија коња необичне боје длаке, за кога се каже да је најлепши на свету. Има ли у томе истине и која је то врста?
МИЛУТИН ПРОТИЋ
Нови Сад
Вероватно мислиш на коња са слике, који је из Турске и наводно је најлепши примерак на свету. Не постоји објашњење због чега је баш тај ат добио ту титулу, вероватно су га „лајковали” многи на фејсбуку и на другим друштвеним мрежама. 
Иначе, ради се о ахалтекинској пасмини, која потиче из Туркменистана и убраја се међу најстарије на свету. Ова врста коња тражена је због брзине и издржљивости у маршевима. Подноси и оштру климу. Често га краси златна и сјајна длака,
због чега привлачи пажњу
и чини се лепшим од других атова.
Верује се да у целом свету постоји око три и по хиљаде ахалтекинаца, а најбројнији су у Туркменистану и Русији, мада их има и широм Европе, у неким крајевима Азије, као
и у Аустралији, Северној Америци.
БОДЉЕ И СТРЕЛЕМожеш ли да ми напишеш нешто о бодљикавом прасету и да објасниш да ли је тачно да, када се нађе у клопци, непријатеље гађа својим бодљама?
МИЛОМИР
Краљево
Бодљикаво прасе, Hystricidae, велики је глодар, становник каменитих предела западне Африке и неких крајева Европе, попут Италије и Албаније. Живи усамљен, скривен у пукотинама и шупљинама. Ноћна је животиња и зими углавном мирује. Тело му је дугачко до 70 центиметара, а реп дванаестак, а тежак је и 15 килограма. Од затупасте главе до краја репа прекривен је усправним бодљама дугачким и до 40 центиметара, односно дебелим очврслим длакама светле, готово беле боје, с тамним прстеновима. Ноге су му кратке и снажне с чврстим канџама на прстима. 
Када се нађе у опасности, бодљикаво прасе накостреши бодље на телу и репу, затресе их и тако производи шуштав звук. Верује се да може хотимично да баца бодље, бушећи кожу било ког створења које му се приближи. У ствари, када удара репом по непријатељу, неке расклиматане бодље могу да се одвоје и буду бачене на малу даљину. Под изузетним околностима оне чак могу да се забоду у противника.
Прича о вештини бодљикавог прасета да гађа бодљама као да су стреле, вероватно је заснована на оваквим ретким догађајима. Истина је да бодље служе животињи као савршено одбрамбено оружје против планинских лавова, рисова и других животиња које су му непријатељи.
ЉУБАВ ПОЧИЊЕ ОД СТОМАКА
Можеш ли да ми објасниш како је „шатобријан”, међу сладокусцима изузетно цењено јело, добило име и зашто је за двоје?
МИРКО
Лазаревац
Франсоа Рене де Шатобријан или виконт од Шатобријана (1768–1848), француски племић из угледне и богате бродовласничке грофовске породице, кога су красиле бројне врлине, био је славан писац и дипломата, али и омиљен међу женама. Разлог за то, кажу његови савременици, није било отмено порекло, али ни изглед. Био је низак и ружњикав, рошавог лица, али веома заводљив и романтичан. Његовој способности да опчини и освоји женско срце није било премца.
Прича се да није волео да се понавља у освајачким походима, па је стално смишљао нове начине како да се домогне љубави неке даме. Једном приликом, а то је наводно било 1822. године, када је службовао као француски амбасадор у Лондону, приредио је вечеру с посебно припремљеним јелом за двоје. Од свог личног кувара Монмираја наручио је да за његов сусрет с госпођом Рекамије, чувеном лепотицом, спреми јело какво дотад нико није окусио. Вешти кулинар добро је размислио, а онда ушао у кухињу и спремио специјалитет који се и данас налази у свим јеловницима ресторана с пробраном храном.
Монмирај је направио „шатобријан за две особе”. Узео је говеђи филе, дебљине око пет центиметара, тежак 400 грама, добро га излупао, посолио и спустио на загрејано уље. Пропржио га је на високој температури с једне и с друге стране, а затим смањио температуру и још мало пржио, премазујући месо маслацем умућеним са ситно сецканим першуном и бибером. На крају је на месо, реш печено споља а меко и ружичасто изнутра, ставио кашику умућеног бутера и сервирао га уз барено поврће.
ХИСТЕРИЈА ИЗ НОСАНедавно ми је другарица рекла да је негде почитала да је Фројд сматрао да се хистерија лечи операцијом носа. Пошто у то не могу да поверујем, питам тебе, драги „Забавниче”: да ли је то истина?
ИВАНА МИЛЕТИЋ
Постоји извесна веза, а на основу следеће приче постаће јасно и каква. Наиме, Фројдова савременица, такође Бечлијка, била је Ема Екштајн (1865–1924), његова пацијенткиња која се после лечења бавила и психоанализом. Потицала је из угледне породице социјалиста и била члан бечког феминистичког покрета. Било јој је двадесет седам година када се обрела у Фројдовој ординацији. Патила је од потиштености (депресије) и стомачних тегоба. Фројд је закључио да госпођица Екштајн пати од једног облика хистерије, а можда и од „рефлексне назалне нервозе”. Том „болешћу” бавио се посебно Фројдов колега Вилхелм Флис, иначе специјалиста оториноларинголог. Он је „рефлексну назалну нервозу” лечио спаљивањем (каутеризацијом) носне дупље у локалној анестезији. Веровао је да то доводи до излечења неурозе. Пацијенти су, наводно, били мање депресивни, а сматрао је да би права операција довела до још бољег исхода од спаљивања. Флис је почео да оперише пацијенте код којих би утврдио поменуту болест. Међу њима је била и Ема Екштајн. 
Нажалост, оперативни захват коме је девојка подвргнута, био је права пропаст. Њена рана у носу никако није могла да зарасте и често је крварила. Узнемирен, Фројд је у помоћ позвао пријатеља из младости, доктора Розанеса. Он је из носа Еме Екштајн извадио комад газе који је Флис заборавио. Носне дупље несрећне Еме биле су до краја живота унакажене. Фројд је после овог непријатног догађаја ипак остао у пријатељској вези са својом пацијенткињом. Штавише, и сама је почела да се бави психоанализом.
СИНОНИМИ ЗА ЛЕКЗанима ме да ли су изрази хемотерапија и хемиотерапија синоними или имају различито значење.
bojovicgojko@...
Језички стручњаци кажу да изрази хемиотерапија и хемотерапија имају исто значење и обележавају начин систематског лечења злоћудних, канцерогених, болести хемијским материјама природног или синтетичког порекла, које се називају антитуморски лекови, цитостатици.Сматра се да лекари чешће користе „изворнији” облик хемиотерапија, од грчког chemio – chemiotherapia, док је у говору присутнији израз хемотерапија. У медицини постоји и израз хематотерапија, од haemo – haematotherapia, лечење крвљу или производима крви.
