Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Pisali ste




КАМЕНА ДЕВОЈКА

Шаљем вам фотографију „Мома” коју је снимио Илија Ацески. Ово необично дело природе налази се на Селечким планинама близу Прилепа, на око сат хода од манастира Светог Димитрија код села Селце.
Ваш стални читалац
andreveljanoski@...


ЛЕТ НА ЗМАЈУ ОД ХАРТИЈЕ


Зовем се Исидора и из Црне Горе сам. Да ли бисте могли да нађете легенду о кинеском цару који је полетео уз помоћ старе летелице? То би ми много значило, јер нигде нисам могла да је нађем, а слушала сам о њој.

Поздрав,
ИСИДОРА


Бројни митови и легенде сведоче о човеком сну о летењу и могло би да се каже да су заједнички за многе народе. У старом Египту поједина божанства, Изида на пример, представљана су с крилима. И персијска вера, зороастризам, велику важност придавала је надљудским бићима с крилима. Старогрчке легенде препуне су прича о летећим божанствима, полубожанствима као и смртницима.
   Почев од Нике, преко Икара и Дедала... Хришћански анђели били су својеврсни гласници посредници између Бога и људи.
   Персијска легенда из 16. века пре наше ере приповеда о митском владару који се звао Каи Кавус, познатији као Луди Краљ. Он је имао необичан, летећи трон. Наиме, престо је имао неку врсту крова. За тај кров били су везани комади меса, а са стране самог престола два снажна орла. Покушавајући да дођу до меса, орлови су махали крилима и тако је Каи Кавус летео. Једном приликом су га из Персије пренели чак у Кину! И индијски митови помињу летеће направе заједнички назване вимана.
   Британци негују мит о краљу Бладуду који је, наводно, владао две деценије, почев од 863. године пре наше ере (или 500. године пре наше ере). Он је направио крила како би се кроз ваздух винуо до Аполоновог храма. Прича каже да је несрећно окончао живот, ударивши о зид док је летео. Занимљива је и прича о Архити из Тарента (428–347. п. н. е), грчком филозофу, припаднику Питагорејске школе, државнику, теоретичару музике, математичару, филозофу и астроному. Мит говори да је Архита нацртао и направио механичког голуба од дрвета који је могао да лети! Не зна се ни како, ни колико је дрвени голуб могао да се одржи у ваздуху.
   Баш као што је запамтила читатељка Исидора, приче о првим примитивним летећим направама потичу и из Кине. Према сачуваним записима, у 5. веку пре наше ере, проналазач и филозоф Лу Бан изумео је дрвену птицу која је личила на змаја и коју је успевао некако да одржи у ваздуху. Летећи змајеви коришћени су чак и као гласоноше.   Постоји прича о Јуену Хуангтоу, сину краља Јуена Ланга из Источне династије Веи: у жару борбе за престо Северне династије Веи је завршио у тамници. Затворио га је његов непријатељ, цар Гао Јанг. Догодило се то у древном граду Је. Јуан је принуђен да скочи са високе куле. Међутим, ухватио се за змаја од хартије. Није био једини. С њим су, уз помоћ летелице од хартије, покушали да се спасу и његови сарадници.  Само он се спустио безбедно. Нажалост, ипак је био погубљен. Али прича о летећем змају од хартије остала је да живи.

НIКО КАО ЏОРДАН


Молим те да ми напишеш нешто о легендарном кошаркашу Мајклу Џордану.

ВЕЉКО ПРОДАН
<veljkoprodan@yahoo.com>


Бившег америчког мајстора игре под кошевима Мајкла Џордана многи стручњаци сматрају најбољим кошаркашем свих времена. Рођен је 17. фебруара 1963. године у Бруклину, као четврто од петоро деце Џејмса и Долорис Џордан. Породица се из Њујорка преселила у Вилмингтон (Северна Каролина) док је Мајкл још био дете. Много пре него што је почео да се бави кошарком волео је да игра бејзбол са оцем. Већ као тинејџер био је познати играч клуба који је постао државни првак у том спорту. Његов брат Лери веома је допринео да постане велики играч.  Иако је био двадесетак центиметара нижи од њега, Лери га је редовно побеђивао у игри један на један и тако подстицао да се стално такмичи.
   Прво признање стекао је 1982. године када је, поготком у последњој секунди меча са тимом Универзитета Џорџтаун, Северној Каролини донео победу (63 : 62) и титулу првака. Пре одласка у НБА лигу, 1984. године, учествовао је на Олимпијским играма у Лос Анђелесу.

                

   „Чикаго Булси” су га купили 1984. године. Тада су били један од лошијих тимова, а после Џордановог доласка почели су да бележе боље резултате. Већ у првој сезони био је најбољи стрелац, скакач и асистент.  То му је донело награду за најбољег дебитанта године и место у Ол-старс тиму. Пред почетак сезоне 1989/1990, дотадашњи помоћни тренер Булса, Фил Џексон, постао је главни тренер. Тада је представио свој чувени напад „троугао” који је омогућио Мајклу да искаже сву прецизност, али и да асистира саиграчима, највише Скотију Пипену и Хоресу Гранту. С „Булсима” је освојио три узастопне титуле шампиона НБА (1990/91, 1991/92. и 1992/93). Године 1992. на Олимпијади у Барселони с америчким „Дрим тимом” врло убедљиво је освојио олимпијско „злато”.
   На крају сезоне 1993/94. Џордан је шокирао љубитеље кошарке изјавом да престаје да игра кошарку. После тога, покушао је да оствари животни сан и професионално заигра бејзбол. Потписао је и уговор с тимом „Вајт сокс” из Чикага. Међутим, кад су бејзбол играчи наредне године кренули у штрајк, Џордан је проценио да је време да се врати кошарци. Прикључио се „Булсима” 17 утакмица пре краја сезоне. У сезони 1995/96. вратио се у стару форму и поново обукао дрес са бројем 23 који је 1994. био повучен. У тој сезони „Булси” су поставили рекорд НБА са 72 победе и само 10 пораза у регуларном току надметања. Главни асови екипе тада су, поред Џордана, били Пипен, Родман и Кукоч, које су многи сматрали најбољим саставом у историји НБА лиге. 
   Поново су освојили три титуле првака заредом (1995/96, 1996/97, 1997/98). Тренер Фил Џексон напустио је „Булсе”, а Џордан се поново пензионисао изјављујући да неће да игра ни за једну екипу коју не тренира Џексон. Ипак, још једном се предомислио па је две сезоне (2001/2002. и 2002/2003) био тренер и играч екипе „Вашингтон Визардс”.

ПРЕМИЈЕР
И ПРЕМИЈЕРА


Драги „Забавниче”, можеш ли да ми одговориш каква је сличност између речи „премијера” и „премијер”?

ВЕСНА
Ваљево

            


Речи „премијера” и „премијер” потекле су из француског језика. Реч „premier” значи „први”. Тако премијера означава прву представу, прво извођење, у биоскопу или позоришту, неке драме, опере, балета, филма. На премијеру у биоскоп или позориште може да дође свако ко купи карту, ако су у слободној продаји.
   Премијер је државна титула за председника владе, првог министра, „првог међу првима”. Сви други су „остали”.
   Једино у Француској није тако. Реч „premier” означава сваког ко је „први”, а то може да буде и победник у неком такмичењу, и ученик који први стигне у школу, а само израз „premier ministre” или „први министар” у Француској значи „председник владе”.

               

   Од изворне кованице, изостављањем именице „министар”, у многим језицима прихваћена је само реч „премијер” за високу државну титулу.

РИМ ПА ЦАРИГРАД

Занима ме који су први европски градови имали више од милион становника.

ИВАНА
Угриновци


              
                                      Први европски милионски град био је Рим

Европски градови развијали су се дуго и бурно, али су за данашње појмове били мали. Према неким подацима, цела Атина у време највећег процвата (Периклово доба, 5. в. п. н. е) имала је једва нешто више од 50.000 становника. Први европски милионски град био је Рим.
   Пред крај старе ере имао је 1.800.000 становника. После Нероновог пожара 64. године број његових становника нагло се смањио. Током наше ере први милионски град у Европи и свету био је Цариград, односно Константинопољ. Проглашен 330. године за престоницу Источног римског царства, односно Византије, он је то остао више од хиљаду година – до турског освајања 1453. године. Цариград је средином 6. века (за време владавине цара Јустинијана I) имао око милион становника. У исто време други град у царству била је Александрија (око 600.000 становника), трећи Антиохија у Малој Азији (око 40.000), а Рим тек четврти, с нешто више од 300.000 становника.

              
                               Цариград је средином 6. века имао око милион становника

   Занимљиво је да је у време крсташког освајања Цариграда 1204. године (када се његово становништво преполовило), тада највећи град у Западној Европи, Париз, имао само 100.000 становника.