3320 25. 9. 2015.
Писали сте
БЕПСКА СЕЋАЊАЗанима не у ком добу деца почињу да се сећају.
Унапред захвалан, верни читалац
ДАРКО ВУЈИНОВИЋ
Србобран
Већ извесно време мислим о томе како размишљају људи који не знају ниједан језик. Који немају језик. Не мислим на орган у људском телу, већ језик као систем гестикулације, граматике, знакова, гласова, симбола и речи.
МАРИНА
Београд
Будући да се оба питања превасходно тичу беба, покушаћемо да дамо јединствен одговор. Додуше, бебе нису нужно једина људска бића која не познају језик и не могу да говоре о сећањима. Као пример може да послужи тајновита прича о Каспару Хаусеру, момку који се тридесетих година 19. века изненада појавио у Баварској. Није знао да говори, а сва је прилика да је од рођења живео заточен... Од тог времена он је својеврсна метафора за људско памћење, знање и снагу емотивне интелигенције.
Развој памћења неравномерно је распоређен и зависи од тога на шта се тачно односи, објаснила је за читаоце „Забавника” психолог Катарина Гвоздић. По њеним речима, врло је битно на који се начин сећање проверава. Дуго су, наиме, биле коришћене неодговарајуће методе. Сматрано је да деца немају свест о континуитету у свету све до (око) прве године. Данас се зна да се та свест развија раније, већ негде у узрасту између пет и шест месеци. То су показала истраживања и огледи у којима се деци представи нека сцена са физички немогућим исходом. На основу разлике колико дуго су гледала сцену, а колико дуго су гледала сцену која је физички могућа, изведен је закључак да су деца запамтила неке физичке константе. А да би то знали, требало би да имају са чим да пореде у сећању. Међутим, неки верују да овде није реч о памћењу, него о томе да деца имају урођено разумевање физичких принципа.
На шта и како мисле они који немају језик то тешко може с тачношћу да се каже. Будући да немамо никакав приступ мислима, постоје само провере на основу различитих физиолошких чинилаца и чинилаца понашања којима приписујемо одређена значења. Највише се користи мерење времена посматрања предмета, на основу чега закључујемо колико се детету нешто свиђа. Катарина Гвоздић наводи два примера: рецимо, покажемо детету два предмета и сматрамо да је онај који дуже посматра предмет који му се више свиђа. Затим се на исти начин проверава и памћење. Али, све то доводи у питање шта стварно желимо да сазнамо: да ли испитујемо памћење, пажњу или моћ опажања детета? Прво детету покажемо један предмет и, кад опадне време гледања тог предмета, сматрамо да му то више није занимљиво. Ту је и претпоставка да деца дуже гледају нешто што је за њих ново. Следеће испитивање састојало би се у томе да покажемо детету тај први предмет заједно с другим, новим предметом и, уколико постоји разлика у времену гледања два предмета (с тим да време гледања новог предмета буде дуже), верујемо да то значи да је дете препознало први предмет и да је препознало да је други предмет нов, што значи да ће му посветити више пажње.У тренутку када се код деце јавља језик, то јест када почињу да га разумеју, али и користе (у раздобљу између друге и треће године) долази до реорганизације сазнајних функција. На рачун језика доћи ће до опадања неких других сазнајних способности деце. Рецимо, доказано је да деца развијају одређене математичке способности, али када се јави језик, те способности опадају. Сматра се да у време када деца упознају и користе језик, долази до другачијег начина кодирања података.
КАД ЈЕ БЕНЗИН БИО ЗА Џ...
Занима ме какву је вредност имао бензин када је пронађен?
ПЕРА
Ириг
Када је 1859. године у Америци откривена нафта, бензин се сматрао бескорисним споредним производом све до појаве аутомобила, тридесетак година касније. У првим деценијама искоришћавања нафте и њених деривата много више пажње посвећивало се цилиндричним и машинским уљима и мазивима, керозину, нафти за чишћење, петролејским лековитим мастима и парафину. Први производ добијен из петролеја било је уље које се продавало за један долар, а служило је као лек.
ПИСМО НА КОРЊАЧИПоштовани Забавниче,
Морам да ти признам да си ми најзанимљивија новина у Србији. Моја породица те чита од првог броја, генерацијски, па је и на мене прешло. Међутим, у броју од 4. јануара у рубрици „Јесте ли већ чули да...” објавили сте податак да је кинеско писмо најстарије на свету. Молим те да то исправиш и шаљем ти листу писама по старини: протописмо Лепенског вира (8000–6000 година п. н. е); винчанско писмо (5500–3200 година п. н. е); сумерско (3100 година п. н. е); протоеламско (3000–2000 година п. н. е); протоиндијско (око 2200 година п. н. е); кинеско (1300 година п. н. е. и траје до данас); египатско (3000 година п. н. е); критско (2000–1200 година п. н. е) и хетитско (166–777. године п. н. е).
С поштовањем,НЕМАЊА НИКОЛИЋ
дипломирани тренер атлетике
BEC higher certificate
www.skockohop.com
Кинеско писмо јесте најстарије писмо на свету које се користи, остала су део (далеке) историје. Симболима познатим као карактери траг може да се нађе у време династије Чанг, пре око 3200 година, мада је процес стварања вероватно почео вековима раније. По легенди, писмо је створио Цанг Ђије, писар код митског Жутог цара, око 2600 година пре наше ере. Најстарији трагови, пак, нађени су на оклопима корњача које су се користиле за прорицање судбине. На основу забележених имена, утврђено је да потичу из времена династије Шанг, између 14. и 9. века пре наше ере. Писмо из овог раздобља већ је било развијено, што упућује да је постојало и у ранијим раздобљима. Нађено је неколико симбола на неолитској грнчарији, али не може да се утврди да ли су ти симболи били почетак кинеског писма. Иначе, кинески карактери стандардизовани су под династијом Ћин (221–206. године пре наше ере) и развили су се у посебан стил кинеске калиграфије. Неке од тих знакова усвојили су јапански, корејски и вијетнамски језик. Процена је да петина становништва на свету као матерњи језик говори бар неку од форми кинеског.
ПРИЈАТЕЉИ СТАРИ, ГДЕ СТЕ...Чула сам да постоји стрип који се зове „Пријатељи”, па бих волела да ми напишеш нешто о томе.
ТИЈАНА
Ћићевац
О хумористичком стрип серијалу „Пријатељи” има мало података. Зна се да је настао 2006. године као замисао Марка Тодосијевића званог Мрвакс, љубитеља и повременог цртача и писца стрипова. Покренут као самостално издање, стрип излази до 2009. године и има пет објављених свезака, али Марко Тодосијевић одлучује да издање укине.Али, 2011. године удружује се с Владимиром Петковићем Влапетом, илустратором и цртачем стрипова, који је радио као илустратор у часопису „Morpheus Tales Magazine” у Великој Британији, и поново покрећу стрип „Пријатељи”. Први број новог серијала појавио се априла 2012. године, под насловом „Породично паковање/екстрим пакет”.
Убрзо им се придружује стари пријатељ Тихомир Костић Ковенант, новинар - дописник и стрип цртач. Удруженим снагама вредно раде и стварају шести број „Пријатеља”, под насловом „Насеци ми ’леба и паризер на косо”, за који је насловну страну урадио стрип цртач и илустратор Саша Арсенић. Иако се очекивало да ће да се појави крајем 2012. године, други број новог серијала још није објављен. Представљање је најављено за јануар 2013. године. Подаци о овом самосталном издању могу да се нађу на сајту: http://prijatelji-official.webs.com
КОЛИКО ЈЕ СЛЕПИ МИШ СЛЕП?Можеш ли да ми објасниш зашто се каже да је неко „слеп као слепи миш” и јесу ли ови ситни летећи сисари заиста слепи?
МИЛЕТА
Београд
Израз „слеп као слепи миш” настао је давно и поткрепљује опште веровање да су слепи мишеви или потпуно слепи или слабовиди. Овакво мишљење настало је стога што већина слепих мишева, припадника сисара из реда Chiroptera, избегава дневну светлост и сунчеве зраке и лете у сутон или ноћу. Разлог за то никако није вид, већ општа сигурност малог сисара, који је лака мета птица грабљивица, а и лакше налази храну.Ипак, неки слепи мишеви веома су живахни и у току дана, а неке врсте, као што су воћни слепи мишеви или летеће веверице, спавају ноћу и храну вешто прибављају при дневној светлости. У ствари, чак и оне врсте које лете ноћу имају изванредан вид у полумраку и могу да виде прилично добро и на јакој дневној светлости.
КАТАРИНА ВЕЛИКА И ВЕЛИКЕ БОГИЊЕНедавно сам чула да је руска царица Катарина Велика била прва особа која је примила вакцину против великих богиња. Да ли је то тачно?
ХАНА П.
Београд
Иако није била прва, остаће забележено да је Катарина Велика имала довољно храбрости да се подвргне у том тренутку недовољно провереном поступку заштите од опаке болести. Кад се удала за Петра III, немачка принцеза Софија Аугуста Фредерика примила је православље и после убиства њеног мужа 1762. године крунисана је за царицу. Као Катарина II Велика владала је до смрти 1796. године. За ову царицу, која је с великим француским филозофом Волтером петнаест година водила преписку, везани су значајни догађаји, између осталог и одлука да стане на пут великим богињама. 
Треба имати на уму да је тек 1796. године Едвард Џенер, енглески лекар, открио успешну вакцину против вариоле вере. Добро обавештена и брижна царица добро је знала да велике богиње немилосрдно односе животе и да не бирају да ли се ради о сиромашнима или богатима. Сва настојања да се болест не „увуче” у дворац нису увек давала резултате. Катарина је то добро знала, стегла је срце и позвала Томаса Димсдејла, енглеског лекара, који је већ неко време боравио у Русији. Како ће јој народ поверовати да треба да се вакцинишу ако им она сама не да пример? Поступком званим инокулација (или вариолација), уносом вируса вариоле вере у кожу, Димсдејл је 12. октобра 1768. године заразио Катарину Велику великим богињама. Недељу дана читава земља живела је у страху да нешто не крене по злу и владарка не преживи. Вест да се царица добро осећа, чак и у тим временима отежаног преноса вести, обишла је читаву Русију, али и Европу.
ПРОКЛЕТСТВО КЕНЕДИЈЕВИХКад сам у „Забавнику” прочитао коју је драму Џон Кенеди преживео у Другом светском рату (број 3178), сетио сам се приче о наводном проклетству породице Кенеди и заинтересовао да сазнам да ли у тој причи има истине.
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ
Нови Београд
Џозеф кенеди снимљен с породицом 1938. године
Наводно проклетство које прати једну од најпознатијих америчких породица, као кад се ради о било којој другој теорији заснованој било на завери или сујеверју, тешко је доказати. Међутим, мноштво несрећних случајева које су Кенедијеви преживели иде у прилог заговорницима мишљења да им неко намерно ради о глави што, у недостатку доказа, образлажу баченим проклетством. Џозеф Кенеди и Роуз Елизабет Фицџералд имали су деветоро деце, а њихова лоза касније се проширила на тридесет једно унуче и педесет шест праунучића. 
Браћа Џон, Роберт и Едвард Кенеди снимљени 1960. године
Може се рећи да је несрећан след догађаја отпочео с кћерком Розмери коју су 1941. године подвргли лоботомији у нади да ће овај тада увелико превазиђен медицински поступак помоћи двадесеттрогодишњакињи дивљег понашања. Нажалост, девојци се стање погоршало тако да је до смрти 2005. године била у психијатријској установи. Недуго после Розмерине операције, њен брат Џозеф Кенеди Млађи страдао је у Другом светском рату. О претходним случајевима почело је да се говорка тек кад је у атентату у Даласу 1963. године убијен Џон Фицџералд Кенеди, тридесет пети по реду председник САД. Пет година касније у Лос Анђелесу, током кампање демократа за избор кандидата за првог човека Америке, погинуо је Роберт Кенеди, такође у атентату. Страдања су се наставила и у наредној генерацији. Дејвид Кенеди, четврто од једанаесторо Робертове деце, умро је од прекомерне дозе наркотика. А једанаест година после ове трагедије забележена је још једна: син председника Џона, кога су из миља звали Џон-Џон, погинуо је кад се срушио приватни авион којим је сам пилотирао. Ово су само неке од трагедија у породици Кенеди.
