3320 25. 9. 2015.
Писали сте
НАШААЈФЕЛОВА ПОСЛА
Да ли је истина да је славни конструктор Гистав Ајфел једно време живео на нашим просторима и ту чак пројектовао неке ствари?
МАРИЦА
Нови Сад
Не зна се поуздано да ли је славни француски конструктор Александар Гистав Ајфел (1832–1923) боравио на овим просторима, као што није сасвим поуздано ни да је нешто овде и радио. С много више поуздања се, пак, може рећи да су нека, у своје време, врхунска техничка достигнућа настала у његовом париском архитектонском бироу. Једно од њих је бечејски Шлајз (познат и као Ајфелова брана), подигнут на ушћу Великог бачког канала у Тису. Брана је изграђена 1898. године по плановима инжењера Алберта Хајнца, у то време техничког директора канала, за кога се верује да је радио у Ајфеловом бироу.А Ајфеловом бироу, по свој прилици, пројектоване су још неке важне грађевине на Балкану, попут великог гвозденог моста у Зрењанину и моста Скендерија у Сарајеву.
Недоумица, посебно с почетка, било је и око самог Ајфеловог торња, данас неспорног симбола Париза. Када је подигнут – висок 320, 75 метара – уочи отварања Светске изложбе 1889. године, а у част стогодишњице Француске револуције, изазвао је згражавања и велике отпоре. Многи су му пребацивали да ту „има превише гвожђа”, а он се бранио речима: „Мислим да ће кула имати своју сопствену лепоту”.
СРЕЋНИ НАМЕШТАЈ АЛИ И ДЕВОЈКА
Занима ме како је стил бидермајер добио име?
ЉИЉА
Мали Иђош
Бидермајер је стилско раздобље у грађанској уметности Немачке, Аустрије и средњоевропских земаља између 1815. и 1848. године. Име је добио на помало необичан начин. У минхенском хумористичком часопису летећи листови немачко презиме Мајер често се спајало у шаљиве сложенице. Тако је немачки књижевник Лудвиг Ајхрот, према речи Biederman (поштењачина) измислио презиме Бидермајер и са својим пријатељем Адолфом Кусмаулом објавио низ сатиричних песама које су за тему имале опис живота учитеља Готлиба Бидермајера. Ове песме су потом издате као збирка, а у предговору Ајхрот о свом јунаку каже:„Човек с малим задовољан, коме његова мала соба, невелика баштица, забачено месташце где живи и неугледно звање сеоског учитеља пружа прилику да буде срећан. Упркос слабој плати, тај човек у дубинама своје једноставне, честите и ведре швапске душе налази врело задовољство које му растерује бриге и олакшава терет професије”.
Назив за овог „срећног човека” прво се користио за производе уметничких заната, нарочито намештаја, потом је искоришћен у сликарству, а примењује се и у карактерисању књижевности тог доба.
Иначе, бидермајер и округли полулоптасти букет већег или мањег облика састављен од исте врсте или пак различитих цветова поређаних у концентричне кругове комбинован зеленилом. Носе га невесте на венчању и после га преко главе бацају сватовима. Верује се да ће девојка која га ухвати убрзо пред олтар.
ПОЗДРАВИ ИЗ НОВОГ САДАДраги „Забавниче”,
Пишем ти у име особља и пацијената Одељења за парцијалну хоспитализацију Клинике за психијатрију Клиничког центра Војводине, као и Удружења лечених од психозе у Новом Саду. Протеклих неколико месеци био си тако љубазан да нам шаљеш по неколико бројева месечно, и то нам је заиста пуно значило. Помогао си нам да паметније осмислимо наше дружење и бар накратко побегнемо из понекад суморних оквира свокодневице, и на тамо смо ти јако захвални. Један од најтежих задатака који се поставља пред људе са менталним тешкоћама је како их отргнути депресивној инерцији и испунити свој мисаони простор другачијим, ведријим садржајем, и у том задатку свака помоћ је драгоцена, а твоја заиста није била занемарљива. Да бисмо то доказали, шаљемо ти неколико писама које су за тебе написали наши пацијенти. Надамо се да ћемо наставити дружење и у овој години.
Клинички центар Војводине
Др Игор Стојановић, начелник Одељења; др Слађана Ралевић, др Сања Плештић, Александар Чер, радни терапеут; Марина Вршка, главна сестра Одељења; Драгана Ђурић, медицинска сестра; Светлана Радовић,
психолог и Јелена Беркловић, психолог.Доносимо изводе из неких добијених писама:
„... С тобом проводим најлепше време у дневној болници, веровали или не...”
Јелица
„... Само речи похвале за сав труд који улажете да 'Забавник' буде бољи и читанији, штиво за унуке и дедове...”
А. М.
„... Прошли смо ти и ја у прелепом дружењу ево већ читавих педесет година... Како онда тако и данас ти ми се безусловно дајеш и враћаш осмех на лице...”
Мира
„... Ми смо из психијатрије, огранак дневна болница, и 'Забавник' нам много значи... Мени лежи рубрика 'Рекли су о'... Иначе ја сам графичар и знам да је то дубока штампа пошто сам некад давно био у 'Политикином' погону у Крњачи...” Џони
