3320 25. 9. 2015.
Писали сте
МАЛИ ВЕЛИКИ ПОТРОШАЧЗанима ме колико енергије за свој рад троши људски мозак?
СТЕВА
Барајево
Иако мозак отприлике чини четрдесети део тежине човековог тела, за обезбеђење умног рада троши око четвртину свих енергетских резерви људског организма. Зато су сасвим умесне забране које лекари понекад стављају тежим болесницима да не смеју ништа да читају нити да се ичим другим умним замарају. Доказано је и да је, што мозак јаче ради, односно што се човек више умно троши и напреже, тим већа потреба за кисеоником, односно количином крви која у њега доспева, хранећи га.
САМО ОНО УВЕК СИЈАМолим вас да ми одговорите зашто је злато толико цењено?
ТАСА
Борча
Злато је најковнији и најтегљивији метал и од једног његовог грама може да се извуче жица дугачка три метара. Изузетно је добар проводник, а топи се на температури од 1064 степена Целзијуса и не мења на ваздуху, води или киселини. Раствара се само у мешавини азотне и хлороводоничне киселине у народу познате под именом царска вода (лат. aqua regia). Већ 5000 година човек је у сталном додиру са њим: копа га, обрађује, њиме тргује и поклања другим особама. У доба Римског царства позната су била налазишта злата у Малој Азији, на егејским острвима, у јужним руским колонијама – Авганистану и Туркменистану, у Индији, Шпанији и Великој Британији. Одувек је било метал краљева, симбол богатства и моћи. У свету се и данас богатство једне земље мери залихама у злату које она поседује. Процењује се да залихе у злату свих банака у свету износе 20.000 тона, док је 100.000 тона у приватним рукама и код златара. Највећи произвођачи злата су: Јужна Африка, Русија и Бразил. а поседници: САД, Немачка, Светски монетарни фонд, Француска, Италија и Швајцарска. 
ОРАХ, ТАЧКА И КЋЕРКАМолим те, „Забавниче”, помози ми да једну другарицу и моју тетку уверим да нису у праву, кажу да ће теби поверовати. Наиме, иако их упорно опомињем, њих две (али не само оне) говоре, на пример, „килограм ораса” (уместо ораха, „њеној ћерци” (а не кћерки) или у тој „тачци”. Шта је правилно?
Твоја верна читатељка
МАЈА из Пожеге
Чак и неки образовани људи праве озбиљне граматичке грешке и, уверени да су у праву, рећи ће „килограм ораса” или „самлети орасе”. Ови примери појављују се и у књизи „Како се каже, хиљаду језичких савета” Милорада Телебака, у издању „Прометеја” из Новог Сада. Добро је познато да је од именице орах множина ораси, орасима, с орасима, где је „х” испред „и” у падежним наставцима, по закону палатализације, прешло у „с”. Испред осталих наставака, међутим, „х” остаје непромењено. Зато је правилно само: бере орахе, за добар колач треба доста ораха. Често се чује, посебно од појединих недовољно писмених телевизијских водитеља, али и од неких чланова Скупштине да, уместо у тој и тој тачки, кажу - „тачци”. Овде је правило врло једноставно, двосложне именице које се завршавају на –чка, -ћка, -зга и -цка употребљавају се без палатализације: мачка – мачки, кћерка – кћерки, мазга – мазги, коцка – коцки. Разлог је врло јасан, облици с палатализацијом били би незгодни за изговор: „мачци”, „воћци”. Ако су твоја другарица и тетка већ толико упорне, наведи им један пример који ће их, надамо се, напокон уверити. Не може да се каже „кћерци”, исто као што не би могло да се каже ни „даћу то мојој баци”, уместо баки.
У књизи се наводи још један занимљив пример. У неким речима се вршењем или невршењем палатализације прави разлика у значењу. Чиновник, на пример, издаје уверење странки (грађанину), а бирачи указују поверење својој странци (партији).
МОРЕ УСРЕД ЗЕМЉЕМожеш ли да ми кажеш да ли је правилније рећи Средоземно море или Медитеран и шта значи овај други назив?
ЈОВАНА
Смедерево
Још од времена када су почели да се служе језиком, људи су свему што их окружује давали називе, па и местима и пределима у којима су живели или о којима су слушали од других. Тако је било и са Средоземним морем или Медитераном. Зна се да су велику воду између Европе на северу, Азије на истоку и Африке на југу, која је површином од око 2500 квадратних километара с Атлантским океаном повезана преко Гибралтарског мореуза, а с Индијским преко Суецког канала и Црним морем преко Босфора, први одредили СТАРИ Римљани назвавши је Mare Nostrum или, једноставно, „наше море”.Али, како је временом Mare Nostrum добијало нове одреднице и назив се преобликовао. Море између Европе, Азије и Африке названо је Медитеран или Средоземно море, односно море „усред земље” што у преводу с латинског и значи.
У духу српског језика правилније је рећи Средоземно море, јер се као и у већини словенских језика увек прихвата превод. Али у другим језицима, који за основу узимају латински назив, попут енглеског, то је Mediterranean sea или шпанског у коме је море „усред земље” мар Mediterráneo.
