Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Pisali ste




ГОВОРИТЕ
ЛИ

ХАВАЈСКИ?


Да би се одговорило на твоје питање, Тамара, можда треба прво рећи колико на свету постоји језика. Етнолог, међународна лингвистичка организација, 2009. године утврдила је да тренутно постоји 6909 живих језика на нашој планети. Од свег тог мноштва, по мишљењу стручњака, најмање словних знакова садржи хавајска азбука: има дванаест слова, али се рачуна и апостроф, такође неопходан знак у писаном облику. Верује се да се на хавајском споразумева између триста и четиристо хиљада људи.


                                             Уобичајен поздрав на Хавајима

   Још један језик, којим говори група становника Папуе Нове Гвинеје, државе у Океанији, такође садржи само дванаест слова. Језик се зове ротокас и њим се служи око четири хиљаде житеља Бугенвила, острва у источном делу Нове Гвинеје.

БАШ НАС
БРИГА ЗА
БОЈЕ

Занима ме да ли пси и мачке разликују боје?

ЛАЗАР
Ћуприја


         

Многи огледи рађени су да би се утврдило да ли пси разликују боје, али ниједан пас није реаговао на одређену боју која је била сигнал да ће добити храну. Они се, дакле, ослањају само на чуло мириса. С мачкама су чињени исти огледи али је било немогуће навићи их да дођу по храну кад им се да сигнал одређеном бојом. Изгледа да мачке виде све боје као сиву. На основу опита утврђено је да су међу свим животињама само мајмуни шимпанзе у стању да разликују боје. Они су с успехом увежбавани да пронађу храну иза оних врата која су обојена одређеном бојом.

ВОДА ЈЕ ЖИВОТ


Зашто жабе угину на сувом ваздуху?

ОЛИВЕРА
Београд


Жабе су безрепи водоземци. За разлику од сродника одликују се не само по томе што немају реп већ и по облику тела, заобљеном и с дугачким задњим ногама предвиђеним за скок из места, али и по начину живота везаном за воду.
Веома мало времена проводе на сувом или не усуђују се да одскакућу далеко од воде. Разлог за то је од животног значаја. Наиме, уколико околина није испуњена влажним ваздухом, жабе не могу да преживе, јер из њиховог тела кроз кожу испаравају све течности и, то тако брзо да, да би их надокнадила, мора повремено да загњури у воду.
    Уколико се из неког разлога нађе на сувом, угинуће за десет до дванаест часова и њихово тело ће да се осуши као увели лист.
    Сви водоземци кроз кожу губе извесну количину течности из организма, али најбрже га губе жабе и то све врсте које имају глатку кожу. Краставе жабе, које имају дебљу, храпаву кожу, губе је спорије. Стога оне себи пружају задовољство да повремено, барем накратко, одлутају од воде.

-----------------------------------------
МАРКА НА РАДОСТ ЕВРОПЕ
  


Драга децо,
Доста је било жврљања по клупама, шарања по корицама школских књига, зидовима! Време је да своју даровитост и умеће искажете на прави начин! Будите прави уметници – креатори поштанских марака!
Нека и ваше име крене светом, на поштанској марки, раме уз раме са чувеним ствараоцима поштанских марака!
„Политикин Забавник”, „Мали Забавник” и Пошта Србије ускоро објављују велики конкурс за избор цртежа који ће бити објављен на поштанској марки у част најрадосније дечје манифестације – „Радост Европе”.
Тема конкурса је „Цртам и сликам оно што волим”.
Сви који имају између седам и петнаест година, воле да цртају и боје баш су прави сликари какви су потребни да заједно направимо једну лепу поштанску марку.
Зато, не оклевајте! Оставите се шарања по клупама и свескама, фломастере, бојице, четкице и темпере у руке, па нам покажите да сте прави мајстори – уметници!
Можда баш ваш цртеж буде изабран за поштанску марку!
--------------------------------

БЕОГРАД
ЗА ДЕЦУ


Увек једва чекам неки од распуста, онда ме тетка позове на неколико дана у Београд. Да ли можеш да ми препоручиш водич који би ми помогао да боље упознам наш главни град?

ЉУБИЦА МИЛИЋ
Пирот


Ако постоје водичи за одрасле, зашто не би било и оних намењених младима? У издању ”Креативног центра” недавно се појавио „Београд за децу”, књига која нуди занимљивости, познате и непознате детаље о српској престоници. Овај водич подељен у четири целине – за шетаче, истраживаче, пустолове и сладокусце – открива све што једној радозналој девојчици или дечаку може да понуди Београд. Читаоцима се, на почетку, објашњава да су се „кроз векове смењивали освајачи и њихови језици, а једино што се од 9. века у граду није мењало јесте бела боја у његовом имену”. Осим најистакнутијих историјских споменика, попут Калемегдана („Из Калемегданског парка може се ући у Београдску тврђаву кроз једну од седамнаест очуваних капија”), преко Народне опсерваторије, Планетаријума и Зоолошког врта стиже се у чувени Круг двојке.
  „Данас Београд има дванаест трамвајских линија, од којих је најпознатија линија број два, популарно названа двојка, а траса којом се креће назива се Круг двојке и обухвата уже градско језгро”.
У средишту престонице следи шетња најпознатијим улицама и упознавање с најзначајнијим здањима и парковима, уз занимљиву историјску причу. Ко је расположен за истраживачки поход, може да се упути у Земун или Нови Београд, на Аду Циганлију, у Топчидер, Кошутњак или се попне на врх Авале. Београд може да се посматра и из ваздуха, с две реке, или из подземља, а они који знају добро да ослушкују, град ће упознати и кроз фијук београдске кошаве, песму врабаца, оглашавање звона с Храма Светог Саве, али и кроз препознатљиве укусе и мирисе – хлеба и пецива, печеног кестења, роштиља, цвета липе. Београд то не би био да није имао и неке сасвим изузетне становнике, чиме се и окончава прича у овом водичу „Београда за децу”.

СЕСТРА ЈЕ СЕСТРИ
СЕСТРА


Драги „Забавниче”,
Читам те јако дуго и краткотрајно сам престала тек када сам се са породицом преселила у градић Lethbridge, у Канади, 1996. године. Недостајао си ми, али тада није постојала могућност претплате за иностранство, а електронско издање часописа је још било далеки сан.
Моја сестра, Марија Урошевић, живи у Београду. Прије десетак година почела је петком да купује, не више један, него два примјерка „Политикиног Забавника”. Један за своју породицу, а један за нас. Када би сакупила десетак примјерака, запаковала би их и послала за Канаду. Мом одушевљењу и одушевљењу моје дјеце није било краја. Поново смо уживали у сваком чланку, свакој рубрици, од корице до корице.

           

    „Забавници” су редовно настављали да стижу. У љето 2006 године доживјела сам тешку саобраћајну несрећу и остала везана за кревет мјесецима. Залиха „Забавника” ми је помогла да пребродим тај тешки период својим разноврсним садржајем, а посебно крижаљкама и мозгалицама које сам свакодневно рјешавала. Све примјерке чувам и посуђујем и другим породицама да уживају и читају, а надам се да ће ускоро и мој двогодишњи унук почети да ужива у твојим садржајима.
    Већ дуго покушавам да смислим прави начин како бих могла сестри да захвалим за дугогодишњи труд. Како друго – него преко „Забавника”!
    Драга, једина и најбоља секо, много ти хвала!

ЗДЕНКА МАТИЋ
Lethbridge, Канада