Писали сте
ПЛИШАНИ ЉУБИМАЦ
Занима ме како је настала једна од најомиљенијих играчака, плишани медвед?
АНА
anchicool.2000@...
Плишани медвед је, скоро истовремено, настао у Америци и у Немачкој. САД је кумовала имену Teddy bear, али кад је у питању индустријска производња ове играчке, почетак је везан за Немачку. Кад је током лова 1902. године Теодор Рузвел требало да устрели ухваћеног и везаног медведа, као председнички трофеј, сажалио се над животињом и поштедео јој живот. Већ сутрадан карикатура у „Вашингтон посту” поводом овог догађаја привукла је велику пажњу јавности. Морис и Роуз Мичтон досетили су се и направили првог крпеног медведа, ставили га у излог, а поред њега карикатуру из „Вашингтон поста”. Тако је рођена играчка која се и данас убраја међу најомиљеније дечје „другаре” и носи име Теодора Рузвелта (1901–1909), двадесет шестог по реду америчког председника кога су од миља звали Теди.
Неки од њих нашли су место и у музејима, заслужено.
Некако у исто време, Маргарет Штиф, власница фабрике меканих играчака основане у Немачкој 1880. године, купцима почиње да нуди плишане меде с њеним заштитним знаком. Дакле, независно се у обе земље појављују плишани медведи који убрзо стичу велику популарност и међу одраслима, жене су се тих година често у јавности појављивале с плишаним малишом. Кад је Рузвелт ушао у борбу за други мандат, маскота му је био меда. Медведићи су се у почетку израђивали од правог медвеђег крзна, али су, срећом, крзно врло брзо заменили вештачким материјалима. Плишани медведи из давних времена, осим у неколико музеја по свету, заузимају место и у збиркама појединих колекционара који често дају позамашне своте за ретке примерке.
ЗЕМЉО, ЈАВИ СЕ!
Волела бих да знам ко је дошао на идеју да испитује настанак земљотреса и ко је изумео први сеизмограф?
УНА РОДИЋ
Крагујевац
Од како лута овом планетом човек се суочавао с наглим и изненадним поремећајима у Земљиној кори која се огледала померањем и потресањем тла. Зашто и како настају, хиљадама година није могло да се открије. Спознаја да се плоче Земљине коре померају, укљешћују и затим изненада исклизавају тарући се једна о другу, стварајући при том снажне вибрације које називамо земљотресима, подстакло је енглеског геолога Шона Мичела (1724-1767) да 1760. године изнесе смелу тврдњу да су потреси таласи које покреће померање масе стења хиљадама метара испод површине. Ако већ не могу да се зауставе, било би добро да бар могу да се забележе и испитају, као знак упозорења, веровао је Мичел.
Стотинак година касније, 1855. године, Луиђи Палмијери (1807–1896), италијански физичар, изумео је уређај за проучавање тих таласа. Назван сеизмограф, уређај с клатном графички је бележио таласе испод површине тла. По узору на првобитни, касније су прављени остали сеизмографи. Проучавања су показала да се таласи земљотреса појављују као површински и унутрашњи. Пролаз кроз унутрашњост својеврсна је речица па због тога унутрашњи таласи први стижу до сеизмографа. Снага којом унутрашњи таласи потискују површинске до уређаја показатељ је колико је далеко извор, односно средиште земљотреса.
МАЛЕРОВ БРАК БИО ЈЕ МАЛЕР
Веома ме занима како је започела бурна љубав између чувеног бечког композитора Густава Малера и његове супруге, фаталне Алме Малер.
НАЂА В.
У кући пријатељице Берте Цукеркандл, 7. новембра 1901. године, бечка лепотица Алма Шиндлер (1879–1969) упознала је прослављеног Густава Малера који је као директор и диригент Бечке дворске опере био на врло престижном положају у свету музике. Чим је срео Алму, још исте вечери, страсно се заљубио. Неколико седмица касније, 28. новембра, и запросио је. Алмина породица није била задовољна оваквим развојем догађаја. Покушали су да је одврате од намере да се уда. Композитор је био деветнаест година старији, а шушкало се и да болује од некакве неизлечиве болести. Јеврејско порекло, замењено католичком вером у коју се преобратио, био је још један камен могућег раздора.
Међутим, Малер је био упоран. Он је Алми 19. децембра 1901. године написао писмо дуго двадесет страница! Било је врло занимљиво, будући да у њему Малер предлаже младој девојци да постане његова жена, мајка његове деце, али и да сасвим одустане од свих својих професионалних, музичких амбиција! Дакле, да се одрекне сопствене музике и компоновања. „Како уопште можеш да замислиш мужа и жену композиторе?” – писао јој је. Алма није била баш потпуно без љубавног искуства, премда је вероватно помало збунило овако ауторитативно наступање просца. У свом дневнику, је забележила: „Он уопште не размишља о мојој уметности, већ углавном само о својој. А ја не мислим баш ништа о његовој уметности, већ највише о властитој. Тако ствари стоје! Затим, он стално брине како да сачува своју уметност. Ја то не могу да учиним...”
Тако је и било. Јаз између композитора и несуђене композиторке све више се повећавао. Када је 1908. године добио посао у Њујорку да диригује Симфонијским оркестром и гостује у Метрополитен опери, открио је да је Алма заљубљена у младог архитекту Валтера Гропијуса (1883–1969) за кога ће се и удати. Био је очајан. И после десетогодишњег, затражио помоћ од доктора Сигмунда Фројда. Упркос неверству, брак је опстао до Малерове смрти, 1911. године.
АЛПСКА КНЕЖЕВИНА
Драги „Забавниче”, напиши ми нешто о држави Лихтенштајн.
ГОРАН
ИВАЊИЦА
Лихтенштајан је мајушна планинска држава, смештена у долини Рајне, између Швајцарске и Аустрије. По друштвеном уређењу је уставна монархија, кнежевина којом управља кнез. Престони град је Вадуц. Држава се простире од 160 квадратних километара, има око 36.000 становника, с густином насељености од, отприлике, 210 житеља на квадратни километар. Службени језик је немачки, а званична монета швајцарски франак. Некада је Лихтенштајн био једна од немачких држава, а за независну кнежевину проглашен је 1719. године.
Познат је по краљевској збирци уметничких предмета, поштанским маркама, изузетно ниским пореским стопама, па је привлачно место за званична седишта бројних великих предузећа.
Много је туриста који долазе да уживају у бајковитој лепоти ове алпске државице, зимским спортовима, чистом и незагађеном ваздуху, куповини техничких производа по врло прихватљивим ценама, првенствено зубних протеза које се сматрају најквалитетнијим у свету.
Кнежевина Лихтенштајн је у блиским односима са Швајцарском која је у многим областима међународних односа њен заступник.