Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Pisali ste



ЧАРИ ПРОМЕНЕ

Молим вас да ми одговорите зашто су људи обично боље расположени на излетима и годишњим одморима него код своје куће?

ДУШАН
Љиг



Према неким мишљењима, позитивно наелектрисани јони, којих је пун градски ваздух, доводе до биохемијских промена у мозгу које изазивају тмурно расположење, раздражљивост, нервозу, депресију... Пошто на морима и планинама преовлађују негативни јони, они подстичу добро расположење и орност за шалу и весеље. У некадашњем Совјетском Савезу изведен је духовит оглед у коме су у мањем индустријском граду негативни јони, вештачки произведени, убачени у све радне просторије и домове радника. Међутим, до промене расположења и понашања људи није дошло. Отуда се закључује да су, ипак, у питању чисто психолошки фактори: промењена атмосфера на излету, бекство из свакодневног животног окружења, промена круга људи с којима се дружи...

ФИЛМСКЕ КОКИЦЕ

Волела бих да знам када је настао обичај да у филмским салама гледаоци једу кокице.

ДАНИЦА ПОПОВИЋ
Вождовац

Обичај грицкања кокица потиче из времена велике економске кризе у Америци која је почела 1929. године. Захваљујући чињеници што се лако припремају, а нису скупоцена „прехрамбену забаву”, кокице су освојиле и срца филмских гледалаца. Обичај служења кокица у америчким биоскопима тридесетих година прошлог века проширио се на целу земљу. Куповина кокица уз биоскопску улазницу постала је готово обавеза сваког филмског гледаоца. Године 1947. чак осамдесет пет одсто свих биоскопа у САД продаване су кокице. Статистичари показују да је педесетих година та страст прешла и на телевизијске гледаоце. Двоје од троје гледалаца у САД јели су четири пута недељно кокице испред малог екрана
   Занимљиво је да се Мајкл Линтон, један од првих људи „Сони пикчерса” недавно побунио против ове навике. Згрожен над чињеницом што људи једу масне кокице (преливене маслацем, чоколадом, карамелом...) у биоскопским салама, или, још горе, што се наслађују прженим кромпирићима (чипс), захтевао је да се у биоскопима нуде здраве намирнице (жива шаргарепа, целер...). Још је неизвесно у којој ће мери његов позив упућен филмофилима бити прихваћен. Али је извесно да кокице више нису тако јефтине као у време велике светске економске кризе!

ЛЕК НА КАШИЦИ

Занима ме откада се течни лекови мере кашиком?

ВИТА
Лозница

Стари Египћани су количине хране, пића, па и лекова, мерили, поред осталог, величином залогаја, односно гутљаја. То је било названо РО, а представљено хијероглифом који је личио на уста. Ово се касније претворило у кашику. Нека испитивања по музејима старих египатских кашика од дрвета или слоноваче показала су да могу да приме 14-15 милилитара течности. И данас се количине (дозе) неких течних лекова одређују на тај начин што се болеснику каже да их на пример узима супеном кашиком, три пута дневно.

                   
    Просечна данашња кашика садржи око 15 милилитара течности, баш као и у старом Египту.