3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
ФУДБАЛ НА МЕСЕЦУДа ли можеш да ми кажеш који би се од ова три спорта најлакше, односно најтеже играо на Месецу: фудбал, рагби или кошарка?
ЈАНКО С.
ЗЕМУН
Пошто фудбалери шутирају лопту ногама, контрола над лоптом била би знатно мања у поређењу с кошаркашима или рагбистима. На Месецу би се, наиме, лопта насумично кретала и једва да би додиривала тло, јер је гравитација на овом Земљином сателиту шест пута слабија од гравитације на нашој планети. Хитри рагбисти, који настоје да прескоче целокупну противничку одбрамбену линију, на Месецу би се вероватно трудили да праве летеће скокове. Сасвим сигурно, највећа побољшања у игри искусили би кошаркаши који би могли да се похвале јединственим „закуцавањима”, а сваки потез изводили би с великом лакоћом. Све у свему, чини се да би на Месецу најлакше било организовати кошаркашке утакмице, пошто је земљина гравитација све што држи ове нове летеће играче између два коша, док би се фудбалери изгледа највише намучили.
СНОВИ И ГРАДОВИДраги „Забавниче”,
Ако погледамо Италију и Француску, те две прелепе земље, чини се да сви француски градови (сви осим Париза) мање или више личе једни на друге, а у Италији баш напротив, сваки има своју причу. Хвала ти пуно унапред
ЈЕЛЕНА
НОВИ САД
Можда ти се ипак само чини! А можда и због тога што је у „Забавнику“ објављено највећи број прича баш о италијанским градовима. О Венецији, на пример. Што и није тако чудно. То је један од најлепших градова на свету, о којем се и данас испредају многе легенде. Чудесан је и начин на који је подигнута Венеција: настала је у плитком заливу, где су најлепше куће грађене, не на тлу, већ на својеврсним огромним дрвеним „ексерима” од дугих балвана. Ваља имати на уму да је у Италији цветала ренесанса која је оставила трагове величанствене културе. Али, вратимо се односу италијанских градова – који, истини за вољу чувају огромно уметничко благо. Једна писац је дивно приметио да су градови као снови саграђени од снова и страхова. 
Дакле, могли бисмо да кажемо да много тога зависи од тога како су ти снови протумачени. Уколико некада, на пример, будеш посетила Провансу на француском југу, приметићеш да је и тамо сваки град посебан и да сваки има своју веома занимљиву причу. Најчешће су везане за славне сликаре, али, ту је рођен и Нострадамус, а Авињон је био папски град! О Азурној обали да не говоримо! Дворци на Лоари...За оне који воле да се препуштају маштаријама и сновима има материјала сасвим довољно и у Француској. А човек који уме да машта, он је и слободан – тврдио је један енглески писац.
ДРУЖЕЉУБИВИ ДОСЕЉЕНИЦИДраги „Забавниче”,
Јако волим да те читам. Купујем те сваког петка. Јако волим животиње, а посебно папагаје. Ово су моји папагаји: Роки, нимфа стара три године и Жижи, тигрица стара два месеца. Молим те да објавиш моје писмо и да ми напишеш нешто о нимфи и тигрици. ☺
Унапред захвална.
СОЊА КОРОВЉЕВ, 11 година
И нимфе (Numphicus hollandicus) и тигрице (Melopsittacus undulatus), најпопуларнији кућни љубимци међу птицама, потичу из Аустралије. У природи се нимфе могу видети у паровима, или мањим јатима, а тигрице често и у већим. Живе у сувљим пределима али никад превише далеко од воде.Због своје лепоте назване по чувеним створењима из митологије, додатак hollandicus званичном имену нимфе дугују чињеници да се Аустралија у време када је врста откривена, у другој половини 18. века, звала Нова Холандија. По положају кресте може да се наслути њихово расположење, сасвим је усправљена када су узбуђени или престрашени, благо искошена у смиреном стању, а у потпуно положеном када су љути или се спремни за одбрану. Ако је полегнута напред а издигнута или раширена позади, птица жели да привуче пажњу. У кућним условима треба им обезбедити квалитетну исхрану која се, осим одговарајућег семења допуњава и понеким, никако свим, врстама воћа и поврћа (о овоме је најбоље посаветовати се са стручњаком). Немојте их излагати испарењима које настају кувањем у тефлонском посуђу, држати на промаји или испред клима-уређаја и вентилационих отвора. Саветује се да их макар два пута годишње превентивно прегледа ветеринар, будући да су у дивљини стекли инстинкт да било какву слабост скривају.
Први опис тигрица потиче тек са почетка 19. века. Половином тог столећа уследио је долазак у Европу и почетак узгајања, да би у 20. омиљеност ових живуљки пробила све границе. Званични назив врсте сковао је Џон Гулд, који их је и донео у Европу, прва реч, Melopsittacus значи „мелодични папагај” док се другом истичу таласасте шаре које их одликују. Природна комбинација боја за тигрице је зелено-жута са плавим репом, док су остале резултат одгајивачких укрштања. Пол одраслих јединки одредићете на основу покљунице, плава одаје мужјака а смеђа женку. Код младих овај део је ружичаст. Имају разоружавајуће симпатичне особине да птицу према којој желе да изразе наклоност хране или јој чисте перје и да задремају усред дана.
Обе врсте спадају у изузетно друштвена створења и није добро, нарочито ако имате само једног папагаја, држати их изоловане на неком самотном месту (под овим се не мисли само на „остављање код куће”, већ уопште не би смеле да чаме у просторији у којој током дана нико не проводи време). Нимфе нарочито ово не трпе и може доћи до самоповређивања. Самим тим, најбоље место за кавез је, кажу, у дневној соби, близу укућана, а једно од горих ходник (шпајзеве, таване, подруме да и не помињемо). Ако баш већим делом дана нисте код куће, било би добро да имате пар папагаја уместо једног. У случају нимфи, за разлику од других птица, не би требало да буде сукоба ако се две јединке истог пола држе заједно. Малим љубимцима добро је понудити понеку играчку и покушати да се с њима оствари садржајнији однос од простог „држања за украс”. За то су врло захвални и, једном припитомљени, радо ће се играти с људима, а разноврсне активности су и неопходне да би у кућним условима живели дуже.На основу туђих искустава, тигрице су бољи избор за имитирање људског говора. А у оба случаја упорност ће се више исплатити са мужјацима. У расподели особине причљивости између мужјака и женки, ове птице очигледно се разликују од неких других врста на кугли земаљској, да не упиремо сад баш прстом.
