3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
ГЕНЕТИЧКЕ ИГРИЦЕИмам 14 година и муче ме недоумице о генетски модификованој храни. Каква је то храна? Да ли је здрава? Молим да објавите моје писмо и одговор.
Поздрав!
КРСТИВОЈЕ
ГМО или генетички модификовани организми настали су у научним лабораторијама убацивањем гена из једног организма у други, објаснила је за наш лист др Гордана Шурлан Момировић, професорка Пољопривредног факултета у Београду. То значи да ти организми не могу да се укрштају природним путем. Тако је у биљке, на пример, убачен ген из неких бактерија, па су настале нове сорте кукуруза, соје, уљане репице, памука и неких врста воћака, које су отпорне на инсекте који их нападају, па се онда не користе пестициди као заштита. Генетички модификоване биљке нису отровне и могу да се једу. Оне су произведене да би се повећао принос тих гајених биљака. Стока се првенствено храни генетички модификованим кукурузом и сојом, а ми једемо њихово месо.Технологију производње генетички модификованих производа држе велике америчке компаније које од тога добро зарађују. Европске земље се махом противе коришћењу генетички модификованих биљака јер су у заостатку када је реч о савременој производњи тих сорти. У Европи постоји велики отпор у гајењу и коришћењу генетички модификованих биљака. Што се здравља тиче, још нема довољно поузданих исхода истраживања да генетички модификована храна није безбедна, али ни да јесте. Будуће генерације ће то највероватније показати.
ИЗМЕЂУ ДВЕ ВОДЕДраги „Забавниче”,
Сваког петка ме изнова обрадујеш, хвала ти на томе. Некада, док сам још био у средњој школи, професор географије нам је поставио питање зашто је египатска Александрија изграђена на само једној обали ријеке, не могу тачно да се сетим да ли је рекао лијеве или десне. Нисмо на том часу знали одговор, а после никада нисам добио одговор па сам тражио на „Гуглу”, али безуспјешно.
Молим те да ми понудиш одговор!
Лијеп поздрав!
АЛЕКСАНДАР
РЕПУБЛИКА СРПСКА
Ово питање донекле збуњује, будући да Александрија уопште није изграђена на обали реке. Напротив, саздана је на уском појасу земљишта између обале Средоземног мора и језера Мареотис (или Мареотида), на крајњем западу делте Нила, али не на реци. Са њом ју је повезивао посебан канал који је пролазио с јужне стране, залеђином града, ближе језеру, а делом који је скретао према мору баш и кроз сам град. Зато нам не изгледа ни да је твој професор уместо реке мислио на канал. Иако не можемо да одгонетнемо замисао иза његовог питања, искористићемо ову прилику да кажемо још пар речи о једном од најзначајнијих средишта старог света.Александрију је 331. године пре наше ере основао Александар Македонски као прву и најзначајнију од многих које ће посејати по царству које је освајао. Стари писци кажу да је управо он замислио основни план града. Захваљујући насипу дужем од километра који је водио до острва Фарос настале су две морске луке. Оне су, издвојене од области које је повремено умео да загуши нилски муљ, у комбинацији с каналом на југу и излазом на језеро, крунисале изузетан географски положај. Александрија је пројектована по Хиподамовом плану, што значи да је имала правоугаону мрежу улица које су, у њеном случају биле окренуте тако да хватају ветар с мора чинећи услове за живот пријатнијим и здравијим. Град је имао читав систем подземних канала и цистерни за спровођење и складиштење свеже воде.
Библиотека и светионик на Фаросу, једно од седам светских чуда старог века
У доба хеленизма, то је била престоница Египта којим је, све до римског освајања, владала династија Птолемеја. Током овог раздобља Александрија је израсла у најзначајнији град Средоземља; ову титулу у наредних неколико векова уступиће једино Риму. Постала је средиште не само заната, трговине и огромног богатства, већ и учености и истраживања, привлачећи бројне писце, мислиоце, учењаке. Била је славна по многим грађевинама, које су одушевљавале посетиоце, међу њима и грчког географа Страбона. Најчувеније су свакако краљевска (не и једина) библиотека и светионик на Фаросу, који се убрајао у једно од седам светских чуда, али поред њих углед су јој увећавали и Музеј, краљевска палата, гимназијум, стадион, позориште и Сема у којој је после смрти почивало Александрово тело.
КАДА ДА ЧИТАМ ЗАБАВНИК?Драги „Забавниче”,Молим те за помоћ. Ево о чему је реч. Ученик сам првог разреда Пете београдске гимназије. Наравно, и редовни читалац „Забавника”. Међутим, од како је почела школска година не успевам да прочитам готово ниједан чланак из омиљеног часописа из којег сам толико тога до сада научио. Прошлог петка купио сам „Забавник”, дошао је нови петак, а ја ни прошли нисам стигао да прочитам. Сваки дан седам тешких часова – ни физичко није изузетак – најављен је већ контролни из математике... Засипају нас огромном количином градива и домаћих задатака. Ово није живот! Молим „Забавник” да се позабави мало школским програмом и начином рада у нашим средњим школама. Можда су моје жеље превелике, мада не бих рекао, али ја ништа друго не стижем од школских обавеза. Изузима се време које проведем спавајући, одржавајући личну хигијену и хранећи се. Питам се, да ли овако уче и у славним енглеским колеџима са вишевековном историјом? Желим поново да на миру читам „Забавник”! Помози!
КИБО
Нови Београд
У НЕБРАНОМ БОСТАНУДа ли можда знаш зашто су у нашем језику уобичајени ”баштенски” изрази: наћи се у небраном грожђу и обрати бостан?
ПАВЛЕ ПЕТРОВИЋ
Нови Београд
Кад се наглашава да је неко у неприлици, незгодној, непријатној или тешкој ситуацији каже се да је у „небраном грожђу”. Како објашњава Милан Шипка у књизи „Зашто се каже?” („Прометеј”, Нови Сад), овај израз произашао је из стварног живота. Да не би упали крадљивци и обрали грожђе, виноградари су некад предано чували чокоте и јао оном ко би покушао да им узме драгоцено воће. Навалили би на лопова пудари и премлатили га штаповима и тојагама. Та особа би се заиста нашла у небраном грожђу, односно у више него срамотној ситуацији.У другом издању „Српског рјечника” (1852) Вука Стефановића Караџића, уз „бостан” стоји ова изрека: „Како ради, обраће зелен бостан, односно пропашће. Ова изрека постоји и у првом издању Рјечника (1818), али с образложењем на латинском и немачком, али практично с истим значењем. Ова фраза, често без одредбе „зелен”, има значење зло проћи, пропасти, настрадати, речју обрати бостан кад му време није. Обе ове изреке сличне су по томе што су произашле из живота и, без обзира на то што ретко ко од нас има везе било с брањем грожђа или бостана, ове фразе уграђене су у језик.
