Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Pisali ste



ЏЕМ ОД
ЦРВЕНИХ ЛАТИЦА


Другарица ми се хвалила да је њена бака направила мармеладу, односно џем од ружа. Питам се да ли је то истина и како гласи рецепт за прављење ове посластице.

СУНЧИЦА
Сомбор


За прављење џема од ружа потребно је 500 грама свежих латица црвених ружа, затим сок од два лимуна, шест децилитара воде и петсто грама шећера. Џем од ружа редак је специјалитет и обично се чува у мањим теглицама, будући да је врло ароматичан и сладак. Дакле, у шерпу са дебљим дном треба сипати воду и када проври ставити у њу латице ружа. Када буду сасвим меке, ваља додати шећер и на тихој ватри мешати петнаестак–двадесет минута док џем не постане густ. Тада би требало сипати сок од лимуна. После неколико минута џем ваља скинути с ватре и насути у топле теглице. Џем од увелих ружа није укусан, већ искључиво од свежих латица црвених ружа.

КУВАЈ И ПЕЦИ
РИБУ!


Чуо сам да је плодове мора довољно посути лимуном или сирћетом и да се тада могу јести живи, јер ће све бактерије тако бити уништене.

ВАКА
Врање


То није тачно. Реч је о старом кулинарском обичају који наука не подржава. Истини за вољу, многи кувари плодове мора стављају у једну врсту маринаде од лимуна, често уз додатак зачинског биља и уља. Понекад се користи и сирће. То доприноси укусу хране, али је не дезинфикује. Другим речима, плодове мора лимунов сок не лишава бактерија. Неки људи ипак их одважно једу живе. То може да буде прилично опасно. Наиме, они кроз организам филтрирају, односно пропуштају литре и литре морске воде свакога дана и тако је сасвим могуће да у себи задрже и незанемарљив број бактерија које могу лоше да утичу на здравље човека.

                                                                              Шкољке боље кувај

   Између осталог, ту је Campylobacter lari, бактерија која живи у морима која нису посебно слана, пре свега у заливима. Затим, ту су бактерије из фамилије стафилокока, а напослетку и Escherichia coli која живи у водама покрај насеља. А где има органског отпада, има најчешће и ешерихије. Сваку опасност од заразе лако је избећи кувањем плодова мора или печењем на високим температурама, јер ће тако бактерије бити уништене. Лимун може да дође пре или после кувања или печења.

ОТРОВНИЦЕ,
ЧУВАЈТЕ СЕ
ЗМИЈА!


Чуо сам да постоје неке змије које на јеловнику имају и известан број отровних змија. Да ли је то тачно?

НЕНАД
Кучево


Више врста змија, као што су удав, неколико „тркачица” и кобри, на јеловнику имају известан број отровних змија. У Сједињеним Америчким Државама најпознатији су удави, али они у исхрани имају и неотровне змије, као и разне друге животиње – штеточине као што су пацови и мишеви.
Удав убија другу змију на тај начин што тело обавије око жртве и стеже је док она не издахне. Углавном је отпоран на отров звечарки, мокасина и коралних змија. Познато је да може да преживи чак и велике дозе њиховог отрова.

                                                          Удав, страх и трепет за отровнице

    Царска кобра, веома распрострањена по Азији и суседним острвима у Тихом океану, вероватно у јеловник увршћује већи проценат змија него иједна друга врста змије. Као и удав, и она глад утољује отровним али и безопасним врстама змија, али изгледа да избегава змије дугих отровних зуба колико год је то могуће. Иако је царска кобра вероватно отпорна на ове отрове, природњаци сматрају да је, по свој прилици, свесна да дуги отровни зуби неких змија могу да је доведу у опасност.

РАЗМЕЊУЈМО ФОТОГРАФИЈЕ!

Занима ме како је и када настала апликација за размену фотографија на друштвеним мрежама звана инстаграм.

ГУЛЕ
Земун


Све је почело 6. октобра 2010. године. Наиме, тада је Американац Кевин Систром поставио на „Еплов” „App Store” бета верзију апликације инстаграм, намењене размени фотографија снимљених мобилним уређајима. Друштво му је правио Мајк Кригер, пријатељ са универзитета Стенфорд, уз чију помоћ је и направио инстаграм. Неколико сати касније број корисника већ је премашио десет хиљада, па су Кевин и Мајк помислили да ту нешто није у реду, јер ни у сну нису могли да замисле да ће ствари кренути да се тако брзо одигравају. Чак је постојала опасност да ће им се сервер распасти због огромне количине посета. Ипак, све су то превазишли и 12. априла 2012. године преузео их је Фејсбук – за суму од око милијарду долара!


                             Колаж сачињен од исте фотографије пуштене кроз различите филтере

    Двадесетседмогодишњи Кевин Систром и две године млађи Мајк Кригер пошли су од замисли да људи воле да размењују фотографије снимљене неким мобилним уређајем путем друштвених мрежа. У суштини, ништа посебно, чак и већ виђено, будући да сервис Flickr ради мање-више исту ствар. Ипак, оно што разликује инстаграм јесте могућност додавања разних дигиталних филтера, светлосних ефеката, рамова, као и димензије снимака. Уз мало труда, чак и најлошије фотографије могу да изгледају занимљиво! А све што вам је потребно јесте бесплатна апликација од непуних 13 мегабајта...
    У почетку, инстаграм је био намењен искључиво „Епловим” уређајима, као што су iPhone, iPad и iPod. Заправо, верзија за Андроид, и то 2.2 или новији, постала је доступна тек 3. априла ове године. И шта се догодило? Дванаест сати пошто је апликација постављена, већ је забележено више од милион такозваних даунлоудова! Иначе, ваља знати да је програм направљен тако да се фотографије „у два клика” могу поставити на Фејсбук, Твитер, Форсквер... А ако из било ког разлога не желите да се ваше фотографије нађу на овим друштвеним мрежама, или једноставно нисте њихови корисници, све је у реду – инстаграм вам омогућава да се играте са оним што сте снимили, без обавезе да то с неким поделите...

ЈАУК „ТИТАНИКА”


Знам да је све што је могло да се каже о „Титанику” већ написано, али мени је остало нејасно да ли се овај брод, пре него што је потонуо, преполовио и да ли се, као у драматичној сцени из филма о трагедији ове лађе, прамац сасвим издигао изнад воде?

Унапред хвала,
ВАШ ВЕРНИ ЧИТАЛАЦ
из Панчева
                                

Као и много штошта друго што је остало недоречено, кад се говори о трагедији „Титаника” (14. април 1912), подељена су мишљења и о томе да ли се овај брод преполовио. Већина преживелих официра, у оквиру истраге о трагедији, тврдила је да није, док су многобројни спасени путници били супротног мишљења. Имајући на уму положај лађе на дну океана, ипак би се рекло да је „Титаник” пукао пре него што је потонуо. Али, на ком месту, између која два димњака, то је ствар даљих препирки. Роберт Балард, који је олупину открио 1985. године, тврди да, у тренутку кад је прамац почео да тоне, крма се одигла из воде. Притисак на конструкцију лађе био је тако велики да је брод пукао између трећег и четвртог димњака.

          

    Расправе се воде и о томе да ли се, кад се „Титаник” располутио, крма заиста високо издигла из воде. Преживели путници, који су из спасилачких чамаца сведочили ужасном призору трагедије, кажу да се део лађе заиста издигао изнад воде и између четири и пет минута остао у том положају, док га није прогутало море, заједно с путницима и посадом. Џејмс Камерон је у филму „Титаник” (1997) верно пренео ту сцену.

НЕПОСЛУШНИ КАБЛ

На послу и даље имамо старе телефонске апарате, што значи постоље и слушалицу везану спиралним каблом. Изузетно ме нервира што се ти каблови, колико год их ја „одвртала”, још више уврћу. Да ли за то постоји неко објашњење?

ЈЕДНА ВАША СТАРИЈА ЧИТАТЕЉКА
од преко 50, из Београда


Приликом израде, телефонски кабл обликује се да би био у виду спирале. Уколико окрећемо телефонску слушалицу у супротном правцу од пружања спирале кабла, догађа се да се неки од завијутака исправе. Овако изврнути кабл неће постати прав већ ће се, напротив, створити спирални навоји супротног смера. Што више обрћемо слушалицу у истом смеру, то ће дужина ових супротно усмерених спиралних навоја бити већа. Ма колико нам се чинило да се ова појава одвија сама од себе, њен узрок лежи у чињеници што, чак и кад се не играмо каблом, сваки пут кад подигнемо слушалицу, на тај начин окренемо пола навоја, а другу половину кад вратимо слушалицу на постоље.
    Све у свему, нема „лека” за увијање телефонског кабла. И ми у редакцији имамо једног „дежурног” кога не мрзи да физички извади слушалицу из апарата, исправи кабл и потом слушалицу поново прикључи.