Pisali ste


ТРКА НОЈА И ЛЕОПАРДА
Драги „Забавниче”, ко је бржи: ној или леопард?
КАТАРИНА
Београд


Ној, Struthio camelus, највећа жива птица тркачица на Земљи, живи у природи само на афричком континенту, јужно од Сахаре. Иако изузетно висока, од 210 до 275 центиметара, трчи изузетно брзо. Може да постигне брзину од око 72,5 километра на сад.
Дакле, када би се надметали у трчању, победник би била птица.

У школи свакодневно користим лењир, па ме занима како је настао први прав лењир.
Поздрав из Ужица од
АНЂЕЛЕ, ИВ-4


Користили су их стари Египћани, народи Месопотамије и долине Инда. За њих су поплаве биле од огромне важности, јер су им осигуравале плодну земљу, без тога не би било њиховог напретка и читава историја човечанства одвијала би се другачије. Мерења су се, претпоставља се, прво вршила канапом, а он је временом подељен на мање јединице везивањем чворића у правилним размацима. Од тога са једне стране, и неког правог комада дрвета који се додатном обрадом претворио у средство за повлачење праве линије са друге до лењира налик на оне какве данас познајемо био је, очигледно, само корак. Тог корака сећају се можда египатске пирамиде и грчке триреме, и многа друга достигнућа старих цивилизација. Најстарији до сада нађени предмет који би се условно могао назвати лењиром (претпоставља се да је у питању средство за мерење, а начињен је од легуре бакра) потиче из Нипура у

Стари Грци су, како каже предање, преко Талеса из Милета, једног од седам мудраца старог света, од Египћана преузели и даље развили знања из геометрије. Без обзира на то да ли је за то заслужан Талес или неко други, сигурно је да је у друштвима старе Грчке и Рима лењир већ ушао у широку употребу заузевши заувек место у обликовању европске цивилизације.

ИЗВЕШТАЧЕНО ОТМЕНЕ ДАМЕ
Занима ме ко су биле прециозе које је у својој комедији исмејао Молијер.
ИВАН
Кучево


Пример маркизе Рамбује имао је много подражавалаца, па су слични салони отварани не само по дворцима принчева и остале властеле него и у кућама имућних грађана. Ти салони, и књижевност која је у њима негована, названи су прециозни (фр. precieaux – драгоцен, а у ширем смислу – отмен). Теоретичар прециозности Сомез написао је (1661) у свом „Великом речнику прециоза” упутство:
„Прециоза треба да говори друкчије него народ, да би њене мисли разумео само онај ко има финију памет но гомила. У том циљу прециозе улажу све напоре да оборе стари језик и створе сасвим нов, својствен само њима.”
Ове салоне исмејали су Никола Боало (1636–1711) и његов много познатији колега Жан-Батист Поклен Молијер (1622–1673). У комедији „Смешне прециозе” (написаној 1659, а код нас познатој и као „Смешне каћиперке”) Молијер је дао изванредне примере прециозног језика: „саветодавац дражи” (огледало), „подобности за разговор” (наслоњаче), „узвишени” (мозак), „подстрекачи ногу” (виолине).

Можете ли да напишете нешто о италијанском композитору Ђузепу Тартинију и његовој „Ђавољој сонати”?
НЕВЕНА
Панчево

