3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
НА ВРХ ЈЕЗИКАЖелео бих да знам који су најлакши начини да се научи неки страни језик, а да се неко не налази у језичком подручју тог језика. Да ли језик, на пример, може да се научи слушањем на телевизору или рачунару?
Хвала унапред!
МАРКО
Општи је закључак да је најлакши начин да се научи неки страни језик, без обзира на узраст, снажна мотивисаност онога који жели да тај језик научи. На учење страних језика иначе утиче велики број чинилаца – психолошки, друштвени, породични, генетски – али над свима стоји снажна жеља да се одређени језик савлада. Тачније, да та особа почне да се служи језиком који јој није матерњи. Јер, снажно мотивисани човек улаже много више труда од онога који то није. Колико су неки успавани ђаци провели у полусну кобајаги учећи страни језик у школи!? А нису ништа научили. Нити умеју нешто да прочитају на страном језику, нити да кажу.
Сасвим је могућно научити страни језик уз помоћ телевизије (филмова), или рачунара. Један наш истакнути сликар научио је одлично француски користећи се српско-француским речником и гледајући француске филмове „новог таласа” које је обожавао. Као и француско сликарство. Двогодишњак из Београда научио је немачки гледајући цртане филмове приказиване на немачкој телевизијској станици, у жељи да проговори језиком цртаних јунака. Примера данас има безброј. И не само када је реч о учењу страних језика. Млада београдска уметница одлучила је да савлада клавир уз помоћ „Јутјуба”. За само годину дана савладала је ту вештину, па сада може да изводи и дела неких композитора.
Додуше, није сваки језик подједнако лак, односно тежак. Једно је учити италијански или француски, а сасвим друго фински или хебрејски!
ГЛЕДАНОСТ
ИЛИ СТАТИСТИКА
Драги „Забавниче”,
Можеш ли да ми објасниш како телевизија зна колики је проценат гледаности неког канала?
КСЕНИЈА
Ваљево
Израчунавање гледаности неке телевизијске станице, односно појединачних емисија, спортских преноса и тако даље, у суштини, своди се на – статистику. Заправо, ТВ станице за своје потребе од специјализованих агенција наручују истраживања која се спроводе тако што се у телевизоре у одређен број домаћинстава угради такозвани „пиплметар”. Та справа врло прецизно мери који је програм у датом тренутку био укључен и колико је трајало његово гледање. Најважнија ствар у целом том истраживању јесте правилан одабир домаћинстава (или боље речено телевизора) у које ће „пиплметар” бити постављен, јер то мора да буде оно што се у статистици назива „репрезентативни узорак”, на основу кога ће онда моћи приближно да се процени гледаност програма. Зато се – а то си свакако приметила – подаци о гледаности увек дају у „округлим” износима: 1,7 милиона (а не милион и седамсто двадесет четири хиљаде, пет стотина тридесет два), 2,2 милиона и тако даље.
ЧИНЧИЛА, ГЛОДАР СА АНДА
Драги „Забавниче”,
Твој сам верни читалац и желео бих да ми напишеш нешто о чинчилама.
ДАРКО
Петровац на Млави
Чинчила, Chinchilla, ситни је глодар који се узгаја због крзна, а познат је и као кућни љубимац. Домовина чинчиле су јужноамерички Анди, односно Боливија, Чиле и Аргентина. Почетком 20. века животиња је донесена у Сједињене Америчке Државе и Канаду, где је постала омиљени кућни љубимац. На Стари континент стигла је средином прошлог века.Постоје две врсте рода чинчила – Chinchilla brevicaudata и Chinchilla lanigera. Добила је име по индијанском народу Чинча, који је од 1000. године па до пада под управу Инка, 1476. године, живео у обалном подручју јужног Перуа и Чилеа. Узгајали су их као домаће животиње, хранили се њиховим месом, а од густог крзна израђивали одећу.
Тело животиње дугачко је око 30 центиметара, од чега на реп отпада десетак центиметара. Тежина се креће од 400 до 600 грама. Чинчила у просеку живи петнаестак година, а тек неке јединке доживе и више од двадесет година. Ситни глодар дане проводи у скровишту, а ноћ користи да би ишао у потрагу за храном, углавном биљем.
Чинчила нема лојне нити масне жлезде, па око себе не шири непријатан мирис. За разлику од осталих сисара код којих из корена расте једна длака, код чинчиле из корена расте чак 50 до 60 длачица. Захваљујући одсуству поменутих жлезда, крзно јој не приања уз тело, већ стоји усправно, а длака је и до десет пута тања него код већине других крзнаша. Све ове одлике јасно потврђују да је крзно чинчиле веома квалитетно што је од давнина довело до огромне потражње за њим, па је доведена до ивице истребљења. Данас је заштићена врста.
Као кућни љубимац, савршена је за запослену породицу која се у кући окупља тек у вечерњим сатима. Изузетно је паметна, брзо учи и лако се прилагођава правилима понашања која владају у кући. Ипак, свака је прича за себе и има јединствену нарав. Има их нежнијих и мирнијих, али исто тако и правих малих бунтовника и прзница.
ПУТ МАЧА„Забавниче”,
да ли можеш да напишеш нешто о јапанској борилачкој вештини кендо?
Велики поздрав
ВЛАДИМИР ДАБИЋ
Кендо је јапанска борилачка вештина и спорт. Назив потиче од кованице коју чине речи „кен” што значи „мач”, и „до”, „пут”, „начин”. Верује се да се кендо као борилачка вештина развио око 800. године, о чему сведоче древне јапанске хронике „Кођики и Нихон-Саки”. Јачањем класе самураја у Јапану развиле су све ратничке вештине, па и ова. Међу кендо ратницима успостављен је и бушидо, или „пут ратника”, кодекс који се као упутство преносио као усмено предање међу самурајима о томе како треба да се понашају у различитим приликама, а био је заснован на зен учењу и шинтоизму.
У време грађанских ратова ово мачевање развило се у вештину названу кенџуцу, што у преводу значи „вештина или уметност мачевања”. Тада су отваране бројне школе кенда и свака је имала неку особеност.
Данас је ова древна вештина јединствени облик спортског мачевања дугим „мачем”, односно штапом са штитником за руке израђеним од испреплетеног и повезаног бамбусовог прућа, који се назива шинаји. Циљ мачевања је погодити, односно додирнути противника у средину, леву или десну страну главе, у грло, подлактицу или у слабински део тела. За време вежбања обавезно се користи заштитна опрема названа богу, која се састоји од посебне кациге израђене од дебелог памучног материјала, чврстог металног штитника за лице, оклопа за груди, посебног опасача за доњи део стомака и штитника за подлактице.
СИМБОЛИ НА НА КАРТАМА ЗА ИГРАЊЕМолим вас да ми објасните коју све симболику у себи садрже карте за играње.
ЖАРКО
Ћићевац
Педесет и две карте у шпилу симболизују број недеља у години. Тринаест карата у свакој боји симбол су лунарних месеци, а четири боје представљају четири стране света, правца у простору, годишња доба, угла храма и тако даље. Две црвене боје указују на топла годишња доба и моћи светлости, а две црне су хладна годишња доба и моћи таме. Све четири шаре на картама су животни симболи: пик – васељенско дрво, херц – средиште живота, каро – женски принцип, треф – мушки принцип. Свака слика, односно знак у картама такође има своје значење па је, рецимо, краљ – дух, отац, есенција; краљица – душа, личност, мајка; пуб – его, енергија, гласник. Они чине духовну тријаду док је џокер пети елемент, нематеријални свет.
САПУН ИЛИ ГЕЛ?Шта је, еколошки гледано, мање штетно за природу – гел за купање или сапун?
АНА
Сомбор
Одржавање чистоће тела је неминовно, али које средство одабрати, сапун или гел за купање, као мање штетно за природу, тешко је рећи, јер стручњаци наводе да и за једно и за друго средство постоје аргументи за и против. Гел за купање је петрохемијски производ, дакле добија се из резерви фосилних горива, али у себи садржи детерџент, смесу површински активне синтетичке супстанце и помоћне компоненте попут натријум-сулфата, натријум-пербората, натријум-силиката, фосфата, те се он стога бактериолошким путем слабије разграђује. Поред тога, пакује се у пластичне бочице које су такође лоше биоразградиве.
Сапун је направљен од биљног уља или животињске масноће и натријум-хидроксида. Његово справљање веома је делотворан поступак, па је једини нуспроизвод глицерин, који је такође користан. Судећи по томе од сапуна нема много штете по животну средину. Али, с друге стране, само мали број сапуна справља се од маслиновог и кокосовог уља, већина се прави од палминог уља, што за последицу има неконтролисану сечу палми, а то неминовно проузрокује нестанак прашума у Индонезији и Малезији. Сапуни, такође, понекад садрже и поједине детерџенте.
Дакле, ако би се истеривао мак на конац, ниједан од наведених препарата за одржавање чистоће тела није савршен ни потпуно нешкодљив за природу.
ПИСМО, ГЛАВА
Мучим се већ неколико дана да откријем одговор на једно питање, али никако да га нађем, зато те молим да ми објасниш шта је на кованом новчићу писмо, а шта глава.
Унапред хвала.
ПУНИША
Нови Сад
Ковани новчић или кованица, како назив и казује, новац је у металном облику и добија се ковањем, а користи се за мање вредности неке валуте. Новчић је најчешће округлог облика, и искован је од неке легуре. Свака кованица има аверс, односно предњу страну, лице или писмо, на којој је утиснута вредност апоена, уз рељеф неке знамените личности или здања, као и годину издавања. Друга страна металног новца на којој су утиснуте ознаке државности, назива се реверс, односно глава или круна.Тако се на нашим кованицама, динарима, на аверсу налази ознака номиналне вредности, година издавања новчића, а на реверсу ознаке државности, велики грб Републике Србије и скраћеницу банке, НБС. Тако динар на аверсу има рељеф Народне банке Србије, дводинарка здање манастира Грачаница, петодинарка рељеф манастира Крушедол, писмо кованице од десет динара краси здање манастира Студеница, а двадесетодинарке лик нашег књижевника Иве Андрића.
