Pisali ste


Желео бих да знам који су најлакши начини да се научи неки страни језик, а да се неко не налази у језичком подручју тог језика. Да ли језик, на пример, може да се научи слушањем на телевизору или рачунару?
Хвала унапред!
МАРКО


Сасвим је могућно научити страни језик уз помоћ телевизије (филмова), или рачунара. Један наш истакнути сликар научио је одлично француски користећи се српско-француским речником и гледајући француске филмове „новог таласа” које је обожавао. Као и француско сликарство. Двогодишњак из Београда научио је немачки гледајући цртане филмове приказиване на немачкој телевизијској станици, у жељи да проговори језиком цртаних јунака. Примера данас има безброј. И не само када је реч о учењу страних језика. Млада београдска уметница одлучила је да савлада клавир уз помоћ „Јутјуба”. За само годину дана савладала је ту вештину, па сада може да изводи и дела неких композитора.
Додуше, није сваки језик подједнако лак, односно тежак. Једно је учити италијански или француски, а сасвим друго фински или хебрејски!

ГЛЕДАНОСТ
ИЛИ СТАТИСТИКА
Драги „Забавниче”,
Можеш ли да ми објасниш како телевизија зна колики је проценат гледаности неког канала?
КСЕНИЈА
Ваљево



ЧИНЧИЛА, ГЛОДАР СА АНДА
Драги „Забавниче”,
Твој сам верни читалац и желео бих да ми напишеш нешто о чинчилама.
ДАРКО
Петровац на Млави

Постоје две врсте рода чинчила – Chinchilla brevicaudata и Chinchilla lanigera. Добила је име по индијанском народу Чинча, који је од 1000. године па до пада под управу Инка, 1476. године, живео у обалном подручју јужног Перуа и Чилеа. Узгајали су их као домаће животиње, хранили се њиховим месом, а од густог крзна израђивали одећу.
Тело животиње дугачко је око 30 центиметара, од чега на реп отпада десетак центиметара. Тежина се креће од 400 до 600 грама. Чинчила у просеку живи петнаестак година, а тек неке јединке доживе и више од двадесет година. Ситни глодар дане проводи у скровишту, а ноћ користи да би ишао у потрагу за храном, углавном биљем.

Чинчила нема лојне нити масне жлезде, па око себе не шири непријатан мирис. За разлику од осталих сисара код којих из корена расте једна длака, код чинчиле из корена расте чак 50 до 60 длачица. Захваљујући одсуству поменутих жлезда, крзно јој не приања уз тело, већ стоји усправно, а длака је и до десет пута тања него код већине других крзнаша. Све ове одлике јасно потврђују да је крзно чинчиле веома квалитетно што је од давнина довело до огромне потражње за њим, па је доведена до ивице истребљења. Данас је заштићена врста.
Као кућни љубимац, савршена је за запослену породицу која се у кући окупља тек у вечерњим сатима. Изузетно је паметна, брзо учи и лако се прилагођава правилима понашања која владају у кући. Ипак, свака је прича за себе и има јединствену нарав. Има их нежнијих и мирнијих, али исто тако и правих малих бунтовника и прзница.

„Забавниче”,
да ли можеш да напишеш нешто о јапанској борилачкој вештини кендо?
Велики поздрав
ВЛАДИМИР ДАБИЋ

Верује се да се кендо као борилачка вештина развио око 800. године, о чему сведоче древне јапанске хронике „Кођики и Нихон-Саки”. Јачањем класе самураја у Јапану развиле су све ратничке вештине, па и ова. Међу кендо ратницима успостављен је и бушидо, или „пут ратника”, кодекс који се као упутство преносио као усмено предање међу самурајима о томе како треба да се понашају у различитим приликама, а био је заснован на зен учењу и шинтоизму.

У време грађанских ратова ово мачевање развило се у вештину названу кенџуцу, што у преводу значи „вештина или уметност мачевања”. Тада су отваране бројне школе кенда и свака је имала неку особеност.
Данас је ова древна вештина јединствени облик спортског мачевања дугим „мачем”, односно штапом са штитником за руке израђеним од испреплетеног и повезаног бамбусовог прућа, који се назива шинаји. Циљ мачевања је погодити, односно додирнути противника у средину, леву или десну страну главе, у грло, подлактицу или у слабински део тела. За време вежбања обавезно се користи заштитна опрема названа богу, која се састоји од посебне кациге израђене од дебелог памучног материјала, чврстог металног штитника за лице, оклопа за груди, посебног опасача за доњи део стомака и штитника за подлактице.

Молим вас да ми објасните коју све симболику у себи садрже карте за играње.
ЖАРКО
Ћићевац



Шта је, еколошки гледано, мање штетно за природу – гел за купање или сапун?
АНА
Сомбор

Гел за купање је петрохемијски производ, дакле добија се из резерви фосилних горива, али у себи садржи детерџент, смесу површински активне синтетичке супстанце и помоћне компоненте попут натријум-сулфата, натријум-пербората, натријум-силиката, фосфата, те се он стога бактериолошким путем слабије разграђује. Поред тога, пакује се у пластичне бочице које су такође лоше биоразградиве.

Сапун је направљен од биљног уља или животињске масноће и натријум-хидроксида. Његово справљање веома је делотворан поступак, па је једини нуспроизвод глицерин, који је такође користан. Судећи по томе од сапуна нема много штете по животну средину. Али, с друге стране, само мали број сапуна справља се од маслиновог и кокосовог уља, већина се прави од палминог уља, што за последицу има неконтролисану сечу палми, а то неминовно проузрокује нестанак прашума у Индонезији и Малезији. Сапуни, такође, понекад садрже и поједине детерџенте.
Дакле, ако би се истеривао мак на конац, ниједан од наведених препарата за одржавање чистоће тела није савршен ни потпуно нешкодљив за природу.

ПИСМО, ГЛАВА
Мучим се већ неколико дана да откријем одговор на једно питање, али никако да га нађем, зато те молим да ми објасниш шта је на кованом новчићу писмо, а шта глава.
Унапред хвала.
ПУНИША
Нови Сад


Тако се на нашим кованицама, динарима, на аверсу налази ознака номиналне вредности, година издавања новчића, а на реверсу ознаке државности, велики грб Републике Србије и скраћеницу банке, НБС. Тако динар на аверсу има рељеф Народне банке Србије, дводинарка здање манастира Грачаница, петодинарка рељеф манастира Крушедол, писмо кованице од десет динара краси здање манастира Студеница, а двадесетодинарке лик нашег књижевника Иве Андрића.
