3320 25. 9. 2015.
Писали сте
И ЗА ЗДРАВЉЕ И ЗА ЛЕПОТУ Драги „Забавниче”, због чега је шаргарепа толико здрава кад је сви препоручују као поврће које треба јести и због лепоте и због здравља?
ИВАНА
ШАБАЦ
Шаргарепа, двогодишња повртна биљка латинског имена Daucus carota, потиче из Авганистана, одакле је пренета у остале земље света. За исхрану се користи њен корен који може да буде разних боја: наранџасте, беле, жуте, црвене, љубичасте. Различите боје садрже и различите антиоксиданте.Сматра се једним од најздравијег поврћа, јер садржи много корисних и лековитих састојака. Ту су бета-каротен, витамини А, Бе, Це, Де, Пе, затим минерали попут гвожђа, калијума, калцијума, натријума, па угљени хидрати, пектин, ликопен, глутамин, разна етерична уља. Зато не чуди што је шаргарепа тражена и омиљена намирница у кухињама широм света. На јеловнику је током целе године. Користи се сирова, као салата или сок, кувана или барена, као зачин или прилог другим јелима. Садржи изузетно мало калорија а много корисних састојака, па је савршена за дијеталну исхрану, али и за исхрану деце.
Шаргарепа је од давнина позната и као лек. Утврђено је да је благотворан и делотворан чистач организма. Одстрањује штетне материје настале лошом исхраном и дејством загађене средине као и разних зрачења. Помаже при отклањању умора, побољшању концентрације. Има и антибиотиско дејство. Тако се, рецимо, сок шаргарепе користи као лек код неких кожних обољења.
Вишеструко корисна, а уз то јефтина и приступачна, шаргарепа треба што чешће да буде заступљена на свакој трпези. Јер заиста користи и лепоти и здрављу.
ВОЈНИЧКА ЗАБАВАДраги „Забавниче”,
Пише ти твој верни читалац Никола Остојић из новобеоградске школе „Младост”. Желео бих да знам када је измишљен хокеј у који је био први хокејашки тим.
НИКОЛА
Хокеј на леду развио се из хокеја на трави који се убраја у најстарије спортске игре. Нека врста хокеја на леду играла се давно у Америци. Био је то шини, а у Ирској – херлинг. Сличну игру упражњавала су и индијанска племена на крајњем северу Америке. У Холандији су око 1700. године појавио колвер, игра на леду слична голфу на трави. У тој игри нису наступали припремљени тимови. Али су учествовале мање или веће групе играча. Почетком 19. века појавила се у Енглеској игра звана бенди, али она је била позната у Холандији још од средњег века. Бенди је вероватно и најстарији облик игре сличан хокеју на леду. Данас се бенди игра у Русији, Шведској, Финској и Норвешкој.Верује се да су Канађани оснивачи модерног хокеја на леду, па се по њима та игра назива и канадски хокеј. Војници стрељачког пука у Катаракви, данашњем Кингстону у Онтарију, становали су те давне 1855. године у дрвеним баракама, у снежној, леденој пустоши. Како им у слободно време не би било превише досадно, добили су налог да очисте један део ледене површине на оближњем језеру. Када су обавили задатак, означили су војничким капама на леду врата – оквир гола. Кроз тај гол настојали су да прогурају лимену кутију. Чини се да је од те случајне забаве из 1855. године настала основа данашњег модерног хокеја.
Наравно, тај хокеј играо се такорећи без икаквих правила, употребљавани су штапови за шетњу, а ни плочица није имала одређени облик. Године 1878. уведена је четвороугласта плочица од различитих материјала (дрво, камен, плута, гума). Прва правила игре израдили су и објавили 1879. године студенти Универзитета у Монтреалу који су уједно били и први играчи. У игри је тада наступало најпре девет играча, затим седам, а 1916/1917. Канадски хокејашки савез смањио је број играча на шест. Од тог времена хокејашка екипа састоји се од голмана и пет играча.
Из Канаде, хокеј је 1890. године прво продро у Енглеску, затим у Француску, Швајцарску, Чешку, и раширио се по целој Европи.
СВЕСНИ СНОВИДа ли можеш да напишеш нешто о луцидним сновима? Недавно сам нешто начуо о томе и веома ме занима. Волео бих и ја да их имам. Унапред захвалан,
СТЕФАН МАЈСТОРОВИЋ
Београд
Можда би требало прво имати у виду, да је сањање на известан начин „умна делатност”. Постоје снови када наш мозак „створи” низ слика,
најчешће у виду догађаја који као да се приказују на екрану нашег ума.
Ми смо тих слика свесни и доживљавамо их као стварне. Врло ретко знамо
да су то само снови. Међутим, постоје и луцидни, односно свесни снови,
они које доживљавамо као снове. Знамо да само сањамо. На пример,
сањамо да скачемо са врха планине, летимо, да смо у некој опасности,
али истовремено свесни смо да то што видимо и доживљавамо у сну није
истина. Јер, у исто време знамо да лежимо у кревету и спавамо.
Да ли је могућно изазвати луцидне снове? Ево једног занимљивог примера.
Тридесетих година прошлог века, народ Сенои који живи у прашумама
Малезије био је предмет изучавања антрополога. За то је постојао и
посебан разлог. Између осталог, припадници овог народа веровали су како треба да призивају лица и силе из својих снова како би им помогли у
свакодневном животу. Стога су сваког јутра прво препричавали и на неки
начин анализирали своје снове. Такође, одрасли су сматрали васпитном
обавезом да својој деци говоре о томе шта им се дешавало у „сненом
животу. Сањачи су тако били подстицани не само да негују и памте своје
снове, већ и да их усмере, покушавајући да их доведу до срећног исхода –
до срећног завршетка. Народ Сенои зато је важио за луцидне сањаче, оне
који су развили и савладали вештину изазивања свесних снова.
