Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Pisali ste



КAО ДA ГA НЕМA

У некој телевизијској емисији видео сам необичан мост, који се налази испод нивоа река, па бих волео да сазнам нешто више о њему.

ВОЈИСЛAВ Ж.
Баточина

                                                        Мојсијев мост

Претпостављамо да се ради о заиста веома необичном мосту изграђеном унутар рова с водом, око тврђаве Де Ровер. Намерно кажемо „унутар” а не преко рова, зато што је мост смишљено направљен заправо испод воде, тако да му је горња граница у нивоу површине рова. Тврђава Де Ровер подигнута је у 17. веку у Халстерену у холандској покрајини Нурт Брабант. Препуштена зубу времена, полако је пропадала све док локалне власти нису одлучиле да уложе новац и врате јој стари сјај. Кад су средином 2010. године почели радови на згради, поставило се питање који би био најбољи начин да се приђе тврђави, а да се сачува изглед недирнуте природе.
   На конкурсу је победила замисао групе холандских архитеката окупљених у бироу „RO&AD”. Мост је намерно назван Мојсијевим као подсећање на библијског Мојсија који је свом народу обезбедио сигуран пут раздвојивши Црвено море. Као што се види на фотографијама, свако ко има прилику да се прошета овим мостом, не остаје равнодушан зато што добија утисак да се нашао у утроби рова и да, баш као овај дечак на слици, на несвакидашњи начин доживи „блиски сусрет” с водом.

МРЗИМ ЗAМРЗНУТО

Мама ме стално уверава да није нездраво јести храну која је претходно била у замрзивачу, а ја сам склона да у то сумњам. Ко је у праву?

НЕВЕНA РОДИЋ
Зрењанин


Поклоници теорије о храни која мора да се спрема само свежа сигурно се неће сложити са заговорницима који тврде да одређена јела не губе на квалитету, уколико се држе ограничено време у замрзивачу. Тако, на пример, кувана јела попут чорбе, гулаша не би требало да стоје „на леду” дуже од два, три месеца. Слично је и са куваним месом. Другачија је прича са сировим месом које може да се држи у замрзивачу и до годину дана. Било би пожељно да се, пре него што се било која намирница заледи, претходно запакује у вакуум кесе – без „заробљеног” ваздуха јело дуже може да остане залеђено.
   Погрешно се верује да смрзнута храна губи хранљиве састојке, посебно ако се ради о воћу. Остаје му иста „текстура”, али извађене јагоде, шљиве, кајсије сигурно више не изгледају као свеже и зато се обично користе за прављење колача, шејкова. Једно је важно, оног часа кад се замрзнута намирница извади и почне да се одмрзава, можда може да се остави до наредног дана у фрижидеру, али је никако више не треба враћати у „дубоки лед”. Дакле, не постоји коначна пресуда, од човека зависи да ли ће јести искључиво свежу храну или ће, практичности ради, некад посегнути и за оном извађеном из замрзивача.

ОПАСНОСТ
ЗВАНА
ЗЕМЉОТРЕС


Сваки пут када чујем да је био земљотрес у Јапану, обузме ме туга. Волела бих да ми мој омиљени часопис напише зашто су баш у Јапану најчешћи земљотреси.

ДУШИЦА



Јапан је земља коју погађа највећи број земљотреса. Земљина кора није свуда подједнаке дебљине и на неким местима није се довољно слегла, па постоје прекиди слојева у стенама. Где год је кора ослабљена или постоји прекид, долази до међусобног трења маса стена, а енергија која се при трењу развија, претвара се у подрхтавање или вибрације у стенама. Мада се ове вибрације преносе хиљадама километара далеко, земљотрес је најјачи дуж пукотине настале померањем блокова Земље. Пукотине се померају горе-доле или по дужини. Већина промена које се дешавају на површини Земље после земљотреса види се дуж ивице пукотине. Део на којем се најјаче осећају вибрације, је епицентар.
   Један од најстрашнијих земљотреса који је погодио Јапан, пре ових о којима се недавно говорило, збио се 1923. године у Јокохами и Токију.  Дно залива Сагами изненада се спустило 1. септембра пре подне и читаву област уздрмао је ужасан земљотрес. Избили су пожари и поплаве. Јокохама је претворена у рушевине, а у Токију и околини је ишчезло сто четрдесет хиљада људи.

ПРЕСТО И ШАМЛИЦА

Да ли се зна кад су настале столице?

МАРИЈА ПОПОВИЋ
Пожега


Столице постоје од давнина, али некада су их користили само владари, црквени великодостојници, припадници високог племства. Народ је седео на клупама, шамлицама, било чему што је подсећало на овај данас неопходни део намештаја, али углавном без наслона. Те древне столице биле су веома масивне, углавном од пуног дрвета, често богато украшене. У старом Риму знало се да је столица, која је код нас неспретно преузета из латинског као курулска (sella curulis), такође била намењена само представницима највишег сталежа.

             

   Тек од средине 17. века израђују се и мање гломазне столице, од лакших материјала. Французи се обично наводе као идејни творци тапацираних столица с наслоном од којих су касније настајали разни облици и стилови фотеља као и столице различитих намена, од салонских до кухињских. Од 18. века у развијеним земљама све више се отварају фабрике за израду намештаја, што је значило да је столице било лакше направити и да су оне, уосталом као и други делови намештаја, прерасле у предмет који се подразумева у свачијој кући. Наравно, уколико се не ради о неком ручно израђеном или антикварном примерку.

ПРЕВAРAНТ

Молим те да ми напишеш нешто о филму „Six Degrees of Separation”.
Твоја верна читатељка

КAТAРИНA ВУКШИЋ
katarina.97@gmail.com


Тај филм, преведен као „Шест степени раздвајања”, код нас је приказан само на телевизији, може да се нађе на ЦД, али није се давао у биоскопу. Редитељ Фред Шеписи је 1993. године на велико платно пренео драму насталу као обрада истоименог комада америчког писца Џона Гвара (рођен 1938).
   Гвар је дело засновао на истинитој причи о Aфроамериканцу Дејвиду Хемптону који је осамдесетих година прошлог века успео да превари мноштво познатих становника њујоршког Менхетна представљајући се као син глумца Сиднија Поатјеа. Хемптон је „на фору” извукао хиљаде и хиљаде долара. Лик изузетно префињеног и образованог преваранта у филму глуми Вил Смит. Иначе, значајну улогу у овом остварењу имају и две слике славног руског апстрактног сликара Василија Кандинског (1866–1944).
                                                                                                         Кандински: ''Неколико кругова' и''Црне линије''