3320 25. 9. 2015.
Писали сте
КАД РАСТЕМ, РАСТЕМ...Драги „Забавниче”, можеш ли да напишеш нешто о дрвету које називају „најбрже растуће на свету”?
МИРЈАНА
Земун
Paulownia tomentosa латински је назив за листопадно дрво за које се каже да је „најбрже растуће на свету”. У народу има неколико имена. Назива се Павлово дрво, пауловнија, царичино или принцезино дрво, јер је име добило по Ани Павловној (1795–1865), кћерки рускога цара Павла I (1754–1801).Ово изузетно лепо, украсно дрво, које годишње израсте до три метра и достиже висину до 20 метара, потиче из Источне Азије. Широке крошње, а изузетно уског и дубоког корена, цвета од треће-четврте године од садње, а после десет године спремно је за сечу.
Paulownia tomentosa
Листови су велики, срцолики, с горње стране прекривени нежним маљама. Цвета у пролеће, и то пре олиставања, па изгледа бајковито обасуто великим, мирисним, љубичастим гроздовима цветова. Пауловнија је отпорна на градско загађење, као и на биљне болести, међутим боље и брже расте у топлијим крајевима. Сади се као дрворед у градовима или уз велике индустријске објекте, мада је због лепоте и хладовине који обезбеђује честа уз окућнице.Дрво пауловније је боје меда, изузетно је мекано, али и скупо а користи се у изради намештаја и музичких инструмената. Највећи извозници су Аустралија, Јапан, Кина и Сједињене Америчке Државе.
Верује се да је због ове особине дрвета у древној Кини постојао обичај да се испред куће у којој се роди девојчица засади пауловнија за срећу и благостање, јер би се дрво секло на дан свадбе и од њега би се невести правио намештај у мираз.
СВЕЗНАЛИЦЕ И ОБУЧЕНИ
Напиши ми нешто о савант синдрому. Још ми, молим те, реци да ли постоји фестивал порно-филмова сличан Канском, Венецијанском или Берлинском фестивалу. Да ли глумци том приликом шетају голи?
Твој доживотни читалац
ВЛАДАН ЋИРИЋ
Савантизам је редак облик стања свести чији је узрок неуобичајени развој мозга или, пак, повреда мозга, а исказује се као дубока, невероватна моћ и способност за извеснa интелектуална или уметничка постигнућа. Стога људи који пате од савант синдрома (израз потиче од француске речи savant, што значи научник) многима изгледају као свезналице, генијалци, а истовремено као да су заостали у развоју.
Заједничко за све оболеле од савант синдрома јесте чудесно памћење. Оно може да се опише као врло дубоко али сувише уско. Они свачега могу да се сете, али тешко успевају да употребе то знање. Савантизам је уочен код људи који имају готово натприродне музичке и ликовне способности. Више од половине особа које пате од савантизма су аутистични људи, а друга половина су душевни болесници или, пак, људи који су претрпели мождане повреде. Постоји неколико категорија савант синдрома, али узрок овог поремећаја још није познат. Ипак, извесно је да је реч о поремећају леве хемисфере мозга.
AVN Аwards, назив је филмске награде коју у Лас Вегасу додељује Америчка видео индустрија за одрасле и магазин „Adult Video News” („Видео новости за одрасле”). Сваке године награђују се најбоља „глумачка” наступања, дела, као и маркетиншки успеси појединих порнографских филмова. Ову награду називају и „порно Оскаром”. Врло је занинљиво да се AVN награде додељују у чак стотину категорија.
Прва свечаност додељивања награда била је у фебруару 1984. године, али се после тога редовно додељивана месец дана раније, у јануару, за време трајања AVN сајма и изложбе у Лас Вегасу, у Невади (САД). Вуди је назив статуе која се том приликом додељује и она представлља правоугани блок од плексигласа на којем су угравиране мушка и женска фигура у загрљају. Током доделе награда глумици су обучени, и то свечано.
РОКЕНРОЛ СТИХОВИ ЗА ПАМЋЕЊЕМолим вас да ми напишите нешто о Душку Трифуновићу, творцу дивних стихова за музику која је била омиљена код нас седамдесетих и осамдесетих година.
nebojsa...2202@yahu.com
Душко Трифуновић рођен је 1933. године у месту Сијековац, поред Босанског Брода, а преминуо у Новом Саду, у Републици Србији, почетком 2006. године. Био је књижевник, песник и телевизијски аутор. Написао је десетине књига поезије, четири романа, неколико драма, десетак телевизијских емисија и мноштво песама на које је компонована музика. Од прве песме, коју је написао у двадесет другој години и прве књигу песама „Златни куршум” објављене 1958. године, Душко Трифуновић као да није престајао да ствара. Његови савременици воле да кажу да је био један од великана књижевне речи с ових простора и човек који је обележио време у коме је живео. Сматра се заслужним за осмишљавање целог једног културолошког и музичког покрета названог „сарајевска рокенрол школа”.
На стихове које је написао настало је 300 компонованих и снимљених песама. Неке од њих сматрају се најлепшим насталим на тлу (бивше) Југославије. Најуспешнију и најплодоноснију сарадњу Душко Трифуновић остварио је са сарајевском рок групом „Бијело дугме”. Његова поезија и њихова музика заслужни су за хитове какви су „Шта би дао да си на мом мјесту”, „Има нека тајна веза”, „Пристао сам бит ћу све што хоће”, „Главни јунак једне књиге”. Ништа мање успеха нису имале ни песме које су настале у сарадњи с групама „Индекси” о чему сведочи и познати хит „Ти си ми била нај, нај”, па „Главо луда” са Здравком Чолићем, „Златна рибица” са Сеидом Мемићем Вајтом, али и бројне друге песме које је остварио с групом „Тешка индустрија”, извођачима попут Неде Украден, Јадранке Стојаковић, Арсена Дедића, али и Жељка Јоксимовића.
За стваралаштво Душко Трифуновић одликован је бројним наградама. Њему у част на Палама, сваке године се одржава књижевна свечаност „Дани Душка Трифуновића”. Ево и речи, по многима, једне од најлепших песама „сарајевске рокенрол школе”:
Шта би дао да си на мом мјесту
Шта би дао да си на мом мјесту, да те мрзе а да ти се диве,
шта би дао?
Шта би дао за велику гесту,
мјесто свога да твој живот живе,
шта би дао?
Ти буди срећан сад
што си преко пута,
ти што нас страшни лет
над провалијом дијели,
јер ово је мојих пет минута,
а пред тобом стоји живот цијели.
Шта би дао да можеш овако
дићи руке а пук да те слиједи,
шта би дао?
Да л’ би и ти у свом срцу плак’о, као што се моје срце леди,
да л’ би и ти?
ТВОРАЦ
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Занима ме ко је био Јан Коменски?
ЈАНКО
Баточина
Чешки мислилац и педагог Јан Амос Коменски ( 1592–1660) био је један од најутицајнијих педагошких реформатора школства чије се поставке и данас примењују у читавом свету. Коменски је први настојао да се омогући обавезно основно школовање за сву децу. У свом чувеном делу „Велика дидактика”, између осталог, пише да у школе „треба узимати не само децу богатих и знаменитих људи, већ сву децу подједнако, и богаташку и сиротињску, дечаке и девојчице по свим градовима, варошима, селима и засеоцима”. По њему, обавезна основна школа треба да пружи елементарна знања свој деци, без обзира на пол, друштвено порекло и каснији професионални развој и то на матерњем језику, а не на латинском како је до тада било уобичајено. Коменски је, такође, први увео план и програм наставе, као и разредну наставу и то у облику који и данас постоји.
