3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
КУЋА У КОЈОЈ СТАНУЈЕ КЊИГАЗанима ме када је основана Народна библиотека Србије?
ТИЈАНА
Сталаћ
Народна библиотека Србије основана је у Београду 28. фебруара 1832. године и била је смештена у кући истакнутог српског књижара и издавача Глигорија Возаревића (1790–1848). У то време различито су је називали: Библиотека јавна, Библиотека сербска, Књигосхранилиште београдско, Новозаведена библиотека вароши београдске. Почетни фонд Библиотеке (око 800 књига) основан је захваљујући прилозима љубитеља књиге, угледних грађана и књижевника. Већ прве године постојања, по уредби кнеза Милоша Обреновића, ова установа стекла је право, које се и данас примењује, на обавезни (бесплатни) примерак свих нових издања. Зграда Народне библиотеке до 6. априла 1941. године...
... и данас
Године 1833. Народна библиотека пресељена је у штампарију (типографију) у Крагујевцу, али је 1835. враћена у Београд. Три године касније прикључена је Попечитељству просвештенија (Министарству просвете) од кога се одвојила 1870. године. У њој су као управници (библиотекари) радили многи угледници српске науке и културе – Ђура Даничић (предложио да се она назове Народна библиотека), Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Милован Глишић, Војислав Илић, Сима Пандуровић и други.
У немачком бомбардовању, 6. априла 1941. године, Народна библиотека, која је тада имала око 500.000 књига, до темеља је изгорела. Штета је била ненадокнадива јер је уништен велики број старих књига и ретких рукописа. После Другог светског рата приступило се обнављању књижевног фонда Библиотеке. Постојећа зграда Народне библиотеке Србије, изграђена на Врачару по пројекту архитекте Иве Куртовића,
отворена је 1973. године и поседује око три милиона књига.ХЛЕБ ЗА БРИСАЊЕ
Волеле бисмо да нам кажете ко је измислио гумицу за брисање.
УНА и АЊА
Земун
И пре него што су гумице за брисање ушле у употребу, постојала је потреба да се исправе грешке на писаним документима. Да би нешто избрисали с пергамента, папируса, писари су користили камен пешчар или плави камен. Корисним се показала и средина од хлеба, али би се тесто брзо стврдло и претварало у мрвице. Априла 1770. године Џозеф Пресли, енглески хемичар, природњак, теолог, био је одушевљен што биљна гума може да се искористи да избрише текст написан оловком. Међутим није Пресли, већ Едвард Нерн (1726–1806), енглески оптичар, приметио да се гума одлично „понаша” у брисању написаног. Природну гуму потом је продавао „на мерење” и папрено наплаћивао. Међутим, гума би временом отврдла и крунила се, слично хлебу. 
Чарлс Гудјир (1800–1860), амерички изумитељ, 1839. године открио је процес вулканизације којим се гума прерађивала и постајала дуготрајнија. Године 1858. Американац Хајман Липман (1817–1893) први је заштитио патент на оловку с гумицом. Пошто се радило о два сасвим одвојена „изума”, многи су касније, не водећи рачуна о заштићеном патенту, правили ту згодну стварчицу, оловку с гумицом која и данас многима олакшава исправљање погрешно написаних слова, речи, текста. Некада права мала драгоценост, данас је гумица за брисање сасвим уобичајен део прибора за писање и може да се нађе у најневероватнијим облицима, бојама, са и без мириса.
МЕСОЖДЕРУ БУКЕТУ
Недавно је моја мама добила прелеп букет у коме је било и неколико зелених, оштродлаких лоптастих цветова. Сазнали смо да је реч о цвету шешљар за који кажу да је отрован и да убија инсекте који му приђу. Да ли је то тачно?
МАЈА
Земун
Цвет латинског имена Dipsacus fullonum добро је знан и цвећарима и чешљугарима, малим птицама певачицама из породице зеба. Због изгледа, оштрих власи којима је обавијен, познат је и као чешаљ или чешљар. Неизоставни је детаљ готово сваког букета, али и омиљени залогај јата ових птичица. Али овај занимљиви цвет има и тамну страну. Он је биљка месождер. Научници су то установили тек недавно.Прича се да је још деда славног природњака Чарлса Дарвина, Еразмо, веровао да се биљка неким отровним излучевинама штити од биљних ваши, али не и да се њима храни. Њега је, баш као и све касније истраживаче, збуњивао исувише безазлен изглед биљке. Јер, чешљар није биљка са застрашујућим бодљама и чупавим цветним главама којих се треба клонити као осталих месождера. Она расте на стрмим странама бара и локви широм Европе, Азије и Африке и углавном се среће као коров и има танко, дугачко, влажно и помало клизаво лишће распоређено око стабљике.
Непознат је начин на који чешљар убија инсекте и како се храни њиховим соковима.
ПРИЈАТЕЉСКА ОСТРВАДраги „Забавниче”, можеш ли да напишеш нешто о држави Тонга?
МИЛИЦА
Нови Београд
Краљевина Тонга је држава коју чини низ од 169 острва коралног и вулканског порекла у Тихом океану, на трећини пута од Новог Зеланда до Хаваја. Заузима површину од око 750 квадратних километара, а на 96 насељених острва живи нешто више од 110.000 становника. Најнасељеније и највеће је острво Тонгатапу, где се налази и престони град Нукуалофа.Тонга, што на језику староседелаца значи југ, може да се похвали морепловцима који су још у 12. веку крстарили океаном. Дуго је овај архипелаг био познат као Пријатељска острва, како их је због топле добродошлице у 18. веку назвао британски истраживач и морепловац Џејмс Кук.
Застава Краљевине Тонга на свечаности у престоном граду
Од 1845. године Тонга је по друштвеном уређењу краљевство, данас последње у Полинезији. Независност од Велике Британије, под чијом управом је била, држава је стекла 1970. године када је постала чланица Комонвелта. Становници живе од туризма и извоза тропског воћа.
