3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ШКОЛСКА СЛАВАМолим вас да ми одговорите када је Свети Сава почео да се слави као школска слава.
АРСА
Блаце
Први писани траг о школској прослави Светог Саве потиче из 1734. године и налази се у Народној библиотеци у Бечу. Реч је о уџбенику за III и IV разред српско-латинске школе у Сремским Карловцима из кога може да се прочита да те године на дан Светог Саве, 14. јануара (по старом календару), није било наставе већ су се ђаци позивали да се за велики празник моле великом светитељу и просветитељу. Исто тако, постоје докази да је 1812. године земунски протојереј Јевта Ивановић увео правила о школском торжеству (владању) на дан Светог Саве. Кнез Михаило Обреновић уредио је законом од 13. јануара 1841. године (27. јануар по новом календару) да се у Србији сваке године обавезно слави Свети Сава као школска слава. Током 19. века ова слава се проширила и у друге крајеве, сем Србије – Војводину, Босну и 
Херцеговину, Црну Гору и по Приморју.ЈЕЛЕН
КОЈИ ЛАЈЕ
Чуо сам да негде у Азији живе јелени који лају, па вас молим да напишете нешто о њима.
ДРАГУТИН
Јагодина
У тешко доступно подручје Ву Ксанг, на граници између Лаоса и Вијетнама, биолог Џон Мекинон стигао је 1992. године, где је заједно са зоологом До Туоком од мештана чуо за дивље козе које су изгледале другачије од свих осталих и чију лобању с роговима је Туок добио од њих. Подробно испитивање ДНК показало је да се ради о животињи тешкој око сто килограма, с различитим називима – псеудорикс, саола или говече из Ву Ксанга – која припада потпуно новом роду животиња. Током две године истраживања у том подручју, Мекинон и Туок открили су нове животињске врсте – малог азијског јелена, „зубатог” мантџака, тешког 45 килограма и међу мештанима познатог као јелен који лаје. Биолог Нгјен Нгок Чин открио је у том подручју и непознату врсту животиње, звану „кванг кем”, или јелен који споро трчи.
НАГЛАВАЧКЕ У БЕЗДАНПошто сам и сама једном пробала банџи скок, занима ме да ли су особе које везане скачу у понор изложене опасности. Скоро сам чула за неку девојку којој је пукло уже, али је преживела.
МАРИЈА П.
Београд
Не зна се тачно колико људи у свету страда упуштајући се у банџи скок, али стручњаци процењују да се несрећа с кобним исходом догађа једној од пола милиона особа. Ерин Лангворди, срећом, не спада у те несрећнике. Ова двадесетдвогодишња Аустралијанка крајем децембра прошле године стигла је у Замбију. На Бадњи дан, дакле 24. децембра, решила је да испроба како изгледа скочити код Викторијиних водопада, с моста изнад реке Замбези. Кад је везана ужетом полетела главом надоле с моста високог сто једанаест метара, сигурносна сајла је пукла. По процени присутних, Ерин се у том тренутку налазила двадесетак метара над водом. Да све буде још горе, ножни чланци били су јој причвршћени. Иако ју је и то онемогућавало да нормално плива после силовитог пада у реку, девојка је била довољно присебна, а срећом није изгубила ни свест. Уже око чланака неколико пута јој се качило за подводне стене, међутим, Ерин је настављала борбу с речном матицом. Успела је некако да доплива до обале, с оне стране која припада Зимбабвеу. Убрзо су стигли спасиоци који су је, после пружене прве помоћи, превезли у болницу. Иако су је задржали недељу дана, лекари су били изненађени што је Ерин Лангворди прошла без озбиљних повреда. Снимак овог пада може да се види на „Јутјубу”, чим се укуца име ове девојке (Erin Langworthy).
СИР ОД ДУЊА„Забавник” је објавио чланак о дуњама и у њему сте дали француски рецепт за „сир од дуња”. Жао ми је што нисте навели нашу чувену посластицу „китникес” која је укуснија и лепша од француске. Зато вам шаљем и рецепт, па ако буде прилике, ви га објавите. Реч је мамином рецепту.
Дуње ваља очистити, али их не љуштити. Очишћене дуње се кувају у води са ванилом, или румом – по укусу. Воду од кувања треба бацити. Куване дуње затим треба испасирати. Оцеђенa маса се мери и додаје јој се шећер. На килограм дуња, килограм шећера. Кувати док се не добије уједначена тврђа маса, али довољно ретка да може да се разлије у плех. После кувања у масу треба додати целе четвртине ораха у количини коју желимо. Ако неко воли, уз орахе може да дода и суво грожђе које се претходно натопи у млакој води и оцеди. Потом ваља поквасити плитак плех и разлити топлу масу дебљине од један и по до два центиметра. Када се маса охлади и стегне, изрезати је по дужини плеха на кришке ширине пет до седам центиметара и оставити увијену у платно на промаји да се суши. Када се китникес осуши, пре сервирања исећи на штанглице и уваљати у прах шећер. Напомена: може да се деси да нисте у стању да престанете да једете кад почнете. Зато, имајте јаку вољу!
Срдачно
БОЈАН РАДОВАНОВИЋ
Поштовани Бојане,Хвала за мамин рецепт за китникес. Иначе, овај израз – китникес, или китникез – јесте немачка реч (Quittenkäse) која значи управо – сир од дуња! Дакле, француски, немачки или српски, реч је о мање или више сличној посластици. У редакцији „Забавника” чувамо репринт издање „Великог српског кувара” Катарине Поповић Миџине из 1911. године у коме такође постоји рецепт за китникес(з). Рецепт је врло сличан ономе који сте нам послали: на килограм скуваних (додуше ољуштених) и пропасираних дуња иде килограм шећера, али се у то додаје и мало воде, те се кува док се не згусне као гриз. Додаје се и сок од једног лимуна (на килограм дуња), као и ломљена језгра ораха или, пак, ољуштени исечени бадем. Наравно, пре него што се улије у калуп који је овлажен водом и охлађен. Када се „сир” стегне, држи се на сувој, чистој дасци да се суши. Исечена посластица може да се уваља у шећер, млевене орахе, или пак млевени бадем. Постоје готово истоветни рецепти за „сиреве” од јабука и бресака.
