3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
КО ЋЕ ЗА ЊИМА ЖАЛИТИ?Често се говори о животињама чији се број толико смањује да су на листи угрожених врста. Мене занима да ли је неки примерак фауне нестао у последњих неколико година?
СЛАВИША
Раља
На листи животиња за које се верује да су нестале с лица Земље налази се, на пример, делфин из реке Јангце (Lipotes vexillifer). Научници су 2006. године подробно прегледали ток ове реке у дужини од око три хиљаде километара и нису наишли ни на једног делфина. Пиринејска коза (Capra pyrenaica pyrenaica) такође је на овом списку. Она је некада била веома бројна у Француској и Шпанији, али од почетка 20. века остало их је тек стотинак. Последња пиринејска коза, коју су звали Селија, угинула је јануара 2000. године. Научници су ову врсту успешно клонирали девет година касније.
Од свих врста црних носорога, најугроженији је западноафрички црни носорог (Diceros bicornis longipes). Упућени зоолози чак тврде да ова животиња нажалост више не хода нашом планетом. Некада их је на простору Средишње Африке било само десетак. Иако се научници надају да их можда још има негде „затурених”, последњу деценију нигде нису виђени, а нема их ни у заточеништву. Хавајска врана (Corvus hawaiiensis) већ девет година не живи на слободи, поједини примерци постоје још само у неким великим светским зоолошким вртовима. Набројали смо само неке врсте, а ко зна колико животиња је у међувремену још нестало и колико
ће их нестати у наредним деценијама.ОД НАРЕ ДО ТОКИЈА
Занима ме који су све градови били престонице Јапана?
НИКОЛА
Коцељева
Прва стална јапанска престоница основана је у 8. веку у граду Нара. Од 710. до 784. године ту је боравила царска породица, ширећи власт на целу земљу. Године 794. изграђена је нова престоница у Кјоту, што се подударило с почетком периода Хеиан који је трајао до 1192. године. У то време прекидају се везе Јапана с Кином, тако да јапанска култура добија своја, посебна обележја. 
Меиђи ера (1868–1912) означила је напор Јапана да прихвати достигнућа савременог света, индустријализацију и организовање модерних установа. Већ прве године владавине, 1869, цар Меиђи преместио је царску престоницу из древног Кјота у Едо, седиште раније феудалне власти. Тада је Едо и добио ново име – Токио, што значи „источна престоница”.
КРАГУЈЕВАЧКИ РОКМожеш ли нешто да ми кажеш о Радомиру Михајловићу Точку и групи „Смак”?
ЂОРЂЕ
Република Српска
Једна од многобројних предности гитаре као музичког инструмента крије се у чињеници што гитару сваки школовани или приучени гитариста свира на неки свој начин, па тако ствара особен звук – изјавио је својевремено за „Забавник” наш познати гитариста Радомир Михајловић Точак (1950), жива легенда српског и југословенског рокенрола. Прошло је више од четири деценије од како је Точак са пријатељима, музичким истомшљеницима у Крагујевцу основао групу „Смак”. Било је то 1971. године, а оснивачи „Смака” су поред Точка били бубњари Асим Мујевић и Слободан Стојановић Кепа, као и басиста Зоран Милановић. Слободан Коминац био је певач у првој постави „Смака”. Чланови сталне поставе групе од 1974. године били су Точак, Слободан Стојановић Кепа, Зоран Милановић (бас гитара), Борис Аранђеловић (вокал) и Лаза Ристовски (клавијатуре). Група је уз долазак и одлазак појединих чланова редовно наступала до 1986. године, а у измењеном саставу постоји и данас. Међу антологијске албуме „Смака” – јединственог српског рокенрол састава који је свирао својеврсну мешавину прогресивног рока, фолк рока, хард рока и блуза – свакако спадају „Смак” (1975), „Црна дама” (1977),„Странице нашег времена”, „Рок циркус” (1980) и „Зашто не волим снег”.
Од самог почетка, Радомир Михајловић Точак био је цењен као гитариста-виртуоз, музичар који је давао посебан печат групи. Свирао је од најранијег детињства: ни сам се не сећа тачно када. У петнаестој је већ почео да живи од гитаре. Будући да је као дечак дуго времена проводио у болници, гитара му је била једина једина играчка. На Радомира је пресудно утицао његов отац који је такође свирао гитару. Он га је научио првим акордима. У деветој је добио и првог правог учитеља гитаре. Почео је да свира класичне композиције. Не трзалицом, већ прстима, што је остала и његова особеност међу рок гитаристима. Али, убрзо је схватио да класика није за њега. Уосталом, рокенрол је гитару учинио поново краљицом инструмената, као што је била у доба ренесансе.
Точак и данас сматра да гитара има једну посебну, недокучиву димензију која тај инструмент чини много привлачнијим од свих других. И класична музика, и босанова, и фламенко, и џез, и рок – све су то различити језици којим гитара савршено влада. А када је Точак као младић први пут чуо Хенка Марвина из „Шедоуза” био је одушевљен! Помислио је да је нашао узора. Али, Џими Хендрикс променио је његово поимање свирања електричне гитаре. Хендрикс је по Точковом мишљену музичар који је установио правила свирања рокенрол гитаре. А та правила још нису превазиђена.Радмир Михајловић Точ живи у Београду где ради са својим ученицима, поклоницима рок гитаре. Његови бивши ученици данас су гитаристи у многим познатим групама. И даље истиче да свако има свој начин и своју технику, али да је од свега најважније вежбање. И као младић, баш као данас, редовно вежба. То је и његов савет младим гитаристима. Вежбати док се не постигне савршени тон и тачност: права нота у право време. Уосталом, ко жели у то да се увери, нека послуша „Улазак у харем”, једну од најпознатијих композиција југословенског рокенрола, објављену на хит-синглу још 1975. године.
КЛИЊА КОЈИ СЕ НЕ ЛИЊАПосле двогодишњег убеђивања, родитељи су напокон пристали да ми купе пса. Не могу да верујем да ћу у Новој години постати поносна власница куцова. Међутим, једини услов који су ми мама и тата поставили је да изаберем расу мањег раста која се и не лиња. Верујем да ћеш ми ти у томе помоћ.
Твоја верна читатељка
САЊА
из Ниша
Иако се често говори о расама паса које се не лињају, треба имати на уму да такве пасмине суштински не постоје. Јесте да поједине врсте остављају за собом знатно мање длака у поређењу с другим сродницима, али се ипак бар мало лињају. На том списку, кад се ради о мањим кучићима, налази се, рецимо, малтезер (или малтежанин). Овај неодољиви куцов добио је име по острву Малти одакле и води порекло. У четвртом веку пре наше ере велики филозоф Аристотел те мале псе беле длаке назвао је миљеницима жена. Малтезер је веома интелигентан пас, изузетно живахан и привржен господару и породици.
Од мањих „нелињајућих” паса могу да се издвоје и пудлице, од оне мале, средње, до велике. Ако говоримо о малој пудлици, зна се да је она била омиљена на двору краља Луја XVI. Ова врста пса убраја се међу најпопуларније на свету. Шкотски теријер такође спада у „џепне” куцове, а готово да се и не лиња. Пореклом из северног дела Шкотске, овог малишу краси независан дух, живахност и интелигенција.
Патуљасти шнауцер вероватно би сваком освојио срце јер је невероватно одважан, посебно кад се има у виду његов мали раст, велика је маза, има пустолован дух, привржен је породици с којом дели дом, али је зато доста неповерљив према странцима. Живахни ши-цу, независан по природи, могао би такође да буде на списку пожељних паса.На листи кучића мањег раста, који се мало лињају још су и велшки, аустралијски, јоркширски теријер, бишон, италијански мали хрт.
