Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Писали сте



НАТПРИРОДНО ПУТОВАЊЕ
АВЕТИЊСКОГ БРОДА

Читамо те већ годинама и велики смо поштоваоци рада Николе Тесле, па нас занима да ли су тачне тврдње да је Никола Тесла учествовао у Филаделфијском експерименту и да ли можете да напишете нешто више о томе.

Унапред хвала и велики поздрав из Француске.

АЛЕКСАНДРА и ГОРАН
gof54ser@...

Филаделфијски експеримент је име научног подухвата Морнарице САД који је наводно изведен крајем октобра 1943. године. Циљ подухвата била је „невидљивост” америчког ратног разарача „Елдриџ” који би, уз помоћ напредне технолошке опреме, требало да постане неухватљив за радаре. Ипак, како Морнарица Сједињених Америчких Држава побија сваку могућност да се тај оглед икада десио, а других доказа за то нема, опште је прихваћено да је целокупан догађај само маштарија. А то није зауставило приче по којима је експеримент готово успео.
Наводно је електромагнетно поље успешно обухватило цео брод који не само да је нестао с радара, него је постао потпуно невидљив. За око десет секунди брод се вратио, а последице су биле необјашњиве. Они чланови посаде који су преживели били су физички „стопљени” с деловима „Елдриџа”, а њихова даља судбина остала је непозната јер до данас нема ниједне изјаве било кога од учесника. По неким тврдњама, целокупан „Пројекат дуга”, како га још називају, спроведен је по истраживањима Алберта Ајнштајна који укључују електромагнетно зрачење и гравитацију океанског дна. Други кажу да је то само наставак огледа које је започела нацистичка Немачка, а трећи се позивају на исказе морнара који су видели „Елдриџ” три стотине километара даље од места огледа, баш у оних десет секунди кад је нестао у Филаделфији. Наравно, ниједна од ових прича није научно доказана.
Што се тиче Николе Тесле, једина права веза између њега и Филаделфијског експеримента је изјава коју је дао непосредно пред смрт. У њој тврди да је успео да реши проблем теорије јединственог поља на којој се, наводно, темељио цео пројекат.

СЛИКАЊЕ
МЕКИМ
ТОНОВИМА

Молим вас да напишете нешто о сликарској техници „сфумато”.

СЛАВИЦА
Ниш

Сфумато (италијански – замагљен) начин је
сликања меким тоновима који
расплињују обрисе. Тако урађена
слика делује као застрта танким
магличастим велом.
Сфумато се постиже пригушеним
бојама, тоновима и једнобојним
валерима.
У ренесанси непревазиђени
мајстор сфумата био је
Леонардо да Винчи,
од кога су тај начин
сликања преузели
ученици и следбеници.
Сфуматом се највише
служио Каравађо,
а касније Тарнер,
Коро и
пејзажисти 19 века.

ЛЕПО И КОРИСНО

Ако знаш, молим те, реци нам ко је измислио шнале.

УНА и ИВА
Нови Београд

Шнале се убрајају у предмете за које може да се каже да постоје готово од најдревнијих цивилизација, откако су жене покушавале да обуздају косу, а да при том направе и лепу фризуру. Шнале различитих облика правиле су се од најразноврснијих материјала – метала, дрвета, слоноваче. Носиле су их још древне Египћанке, жене у старој Грчкој. Да не би биле само помагало, маштовите занатлије и уметници шнале су украшавали драгим и неким другим врстама камења, шкољкицама, шљокицама. Међутим, најобичнија шнала од метала, као ова на слици, настала је двадесетих година прошлог века. Пошто су у том раздобљу фризуре а ла „принц Валијант” постале права помама међу лепшим полом, многим девојкама и женама била је неопходна чврста шнала која ће помоћи да им коса „не бежи”. Наравно, чак и те обичне шнале, кад се на њих дода неки украс, постају веома занимљив детаљ у коси.

МАТЕМАТИЧКИ УМ

Можете ли да ми кажете какве све послове човек може да обавља после завршеног математичког факултета?

ДУШАН
Херцег-Нови

Разне послове може да обавља дипломирани математичар, зависно од смера који заврши. Може свакако да буде професор математике у основној или средњој школи. Може и да остане на факултету као асистент, па да касније напредује и постане доцент, ванредни, напослетку и редовни професор. Можда се неко запосли као статистичар-аналитичар, или, пак, програмер? Због широке примене рачунара, програмера има такорећи свуда. Занимљиво је да су пре извесног времена у великим америчким предузећима запошљавали управо математичаре као руководиоце, односно директоре. У основи тог става стоји уверење да је математички ум способан да се на прави начин ухвати у коштац с многобројним невољама у пословању и одређено предузеће доведе до стазе успеха, без обзира на то што није из струке. Будући да вешто баратају бројкама, математичари су познати као одлични пословни људи који добро воде сопствена предузећа без обзира на то да ли је реч о трговини, рачунарима или нечем трећем.