Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте


МАЛИ ТИТО ИЗ ОБАЛЕ СЛОНОВАЧЕ

Мој омиљени фудбалер је Дидије Дрогба, па бих волео да ми напишеш нешто више о њему и ако би могао да објавиш неку његову слику.

ДИМИТРИЈЕ ЗОРИЋ
Зрењанин


Дидијеа Дрогбу мајка је звала Тито. Занимљиво је да је надимак добио по бившем југословенском председнику. Дидијеова мајка Клотилда недавно се новинарима поверила речима: „Кад сам била трудна с Дидијеом, на челу Југославије био је маршал Тито, кога сам изузетно ценила. Имао је борбени дух и био је доследан, па сам Дидијеу тепала да је он мој мали Тито.” Уз већ свима добро знане фудбалске успехе, похвале добија и ван фудбалског терена због добротворног рада и борбе против сиромаштва у Африци.
    Дидије Дрогба рођен је 11. марта 1978. у Абиђану, главном граду Обале Слоноваче. Први пут је напустио дом као петогодишњак, кад су га родитељи послали у Француску да живи с ујаком. Сматрали су да ће имати боље услове за живот, јер је дечаков ујак био професионални фудбалер. Три године касније, Дрогба се вратио у домовину где је с друговима свакодневно на улици играо фудбал. Сва је прилика да је трогодишње дружење с ујаком учинило своје. Економска криза натерала је неколико година касније Дидијеа и његову породицу да се преселе у Француску.


    Дрогба је каријеру почео у подмлатку тима „Левалоа”. У почетку је играо на позицији десног бека, али га је ујак саветовао да заигра као нападач, што се испоставило као прави потез. Први професионални уговор потписао је 1999. године с француском екипом „Ле Ман”. Ту баш и није заблистао, углавном због честих повреда. Године 2002. прелази у „Генгамп” и већ наредне сезоне постиже 17 голова, што га препоручује „Олимпику” из Марсеја у који прелази 2003. године. Управо ту, у свом омиљеном тиму, Дрогба пружа најбоље партије – више од 30 голова током сезоне. Тада је своју екипу предводио до финала Купа УЕФА где су поражени од „Валенсије”. Упркос великој жељи да остане у „Олимпику”, понуда „Челсија” није могла да се одбије и Дрогба наредног лета прелази у лондонски клуб. У „Челсију” израста у једног од најбољих нападача данашњице, што потврђује и велики број освојених трофеја, како тимских (Премијер лига, енглески куп), тако и појединачних (афрички фудбалер године, најбољи стрелац лиге).


ШОПИ И ТОРЛАЦИ

Добар дан. Зовем се Иван. Занима ме да ли знате нешто подробније о етничким групама Шопи и Торлаци. Хвала.

ИВАН
Београд


Шопи и Торлаци сродне су етничке скупине остатака племена Јужних Словена. Препознатљиви су првенствено по дијалекту, а затим и по културно-историјским одликама. Поједине струје у етнологији сматрају да су Шопи и Торлаци само различита имена за исту етничку групу, док припадници ових заједница то одлучно одбијају.
    Шопи су етнографска подгрупа у Србији, Бугарској и Македонији.  Насељавају просторе у централној западној Бугарској око Софије – област која се зове Шоплук, у централној источној Србији око Пирота, и у Македонији око Штипа и Кратова. У зависности од државе у којој живе, изјашњавају се као Срби, Бугари или Македонци.

   
Подручје торлачког говора
Шопе одликује јединствен фолклор. Шопска мушка ношња је бела с високом белом капом коју називају гугла, мада се у неким крајевима може наићи и на црну ношњу с црном, ниском капом. Женске ношње су разнобојне. Уобичајена шопска кућа с огњиштем у средини данас је права реткост и може да се нађе само у забаченим селима у Бугарској.
Уметност везења је код Шопа широко распрострањена и цењена, а познати су и по љубави према брзом и живахном плесу. Још од древних времена бавили су се првенствено земљорадњом, а сточарством ако претекне.
    Занимљиво је да је највећи траг шопске културе код нас оставило јело из њихове националне кухиње – шопска салата.
    По неким веровањима, Торлаци су добили име по старословенској речи тор – обор. Намеће се закључак да су, за разлику од Шопа, Торлаци били углавном сточари. Данас насељавају пределе југоисточне Србије, али има их и у Македонији, Албанији, Бугарској и Румунији. Њима припадају и три етничке подгрупе, муслимански Горани на Косову и у Македонији, римокатолички Крашовани у Румунији и Јањевци на Косову.
    Иако су шопски и торлачки дијалекти слични, па се ове етничке групације међусобно разумеју, Торлаци истичу етнолошку различитост, па чак и наглашавају да је у 19. веку постојала јасна граница између шопског и торлачког подручја.
    Пошто су се ове групе прилагођавале обичајима народа чији простор насељавају и сам језик почиње да нестаје. Данас се торлачки дијалект у Србији сматра само неписменим обликом српског језика у јужним деловима земље.
    Занимљиво је да су велики српски писци Бора Станковић и Стеван Сремац често користили торлачки дијалекат у својим делима.


ШАХ У АВГАНИСТАНУ

Чуо сам да се шах у Авганистану игра по другачијим правилима од оних за која ми знамо, па бих вас молио да нешто напишете о томе.

ТАДИЈА
Земун


У Авганистану постоје две врсте шаха: савремени или класични и онај који се игра по старим правилима. Код тог старог шаха краљица стоји десно од краља, а пешаци се и са свог почетног положаја крећу за само једно поље напред. Потез рокадом има три међупотеза: прво се краљ креће за једно поље напред, затим иза њега долази топ, па онда краљ чини „коњички скок” и одлази у позадину. Али, краљ губи право на рокаду ако му је у току партије дат шах – без обзира на то што се од њега заштитио неком фигуром. И промовисање пешака у „виши чин” много је другачије. Наиме, кад пешак протутњи таблом и дође до изводног поља, у осми ред, може да постане краљица само ако се нађе на пољу на коме је првобитно била краљица или краљ. У осталим случајевима пешак постаје она фигура на чије је поље стао, а то су топ, коњ или ловац.


БОМБАРДЕ ЗА УТЕРИВАЊЕ СТРАХА


Занима ме кад је у Европи почело да се користи ватрено оружје?

ВЕСЕЛИН
Кучево



У Европи је ватрено оружје ушло у употребу почетком, а у нашим крајевима при крају 14. века. Постоје подаци да је Дубровник ово оружје имао нешто пре 1378. године. Без обзира на калибар, и још неке битне одлике, прва ватрена оружја су код нас заједничким именом називана бомбарде – топови. У то време њихово главно дејство састојало се у застрашивању пуцњавом, док им је разорна моћ била слаба. Тек касније се повећавао домет појединих врста, а и стварно дејство, те упоредо с тим ватрено оружје почиње подједнако да се користи за напад и за одбрану.


ЛЕГЕНДА О КРАЉУ АРТУРУ




Молим вас да ми кажете нешто о пореклу легенде о краљу Артуру.

АНА                                                           
Смедерево 
                                

Сматра се да је краљ Артур најпре постао средишња личност старе велшке јуначке поезије, о чему сведоче сачувани спевови и одломци. Вероватно је велики број тих песама кружио само у усменом облику. Осим Велшана, ту легенду неговали су Корнволци и становници Бретање – потомци Келта. Први роман о краљу Артуру настао је у Француској. У 13. веку легенда се појавила и на енглеском тлу, у латинској хроници Џефрија од Монмаута „Историја британских краљева”. Њоме се надахнуо Француз Вејс који је, ослањајући се истовремено на усмену традицију, написао „Спев о Бритима”. Легенда о краљу Артуру је, почев од 12. века, постала омиљена у многим европским земљама а, према неким истраживањима, имена из тог келтског циклуса појављују се и у нашој књижевности крајем средњег века.