3320 25. 9. 2015.
3046
АСТЕЦИ С ПЕРЈЕМ
Хтео бих да сазнам нешто о древном народу Астека. Ако си у могућности, објави неке слике.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВ
Пожаревац
У 12. веку таласи досељеника преплавили су плодну долину данашњег Мексика. Астеци, номади, стигли су међу последњима. Због тога су били приморани да се населе на мочварној, западној обали језера Текскоко. Ипак, они су ову непогодност преокренули у преимућство. Раскрчили су земљу и почели да је обрађују. Припремали су се да управо ту подигну своју престоницу – Танохтитлан. Према легенди, Астеци су мислили да ће моћи да изграде царство кад буду угледали кактус који расте из стене на којој стоји орао. Астечки свештеници тврдили су да им се ова слика указала на обали језера Текскоко.
Користећи овај град с неприступачним прилазима као базу, ратоборни Астеци наставили су да потчињавају народе и племена која су их окруживала. Градили су моћно царство које је било врло утицајно кад су ту у 16. веку стигли шпански освајачи. Астечко царство простирало се од данашњег средишњег Мексика до границе с Гватемалом и обале Тихог океана.
Иако су били познати као добри ратници, били су још бољи земљорадници. Кад су раскрчили мочварно тло, вишак воде усмерили су кроз мреже за наводњавање. Кукуруз су сејали на уздигнутим пољима званим чинапас, што значи – слапови. Занимљиво је да су се та поља протезала између дрвореда.
Астеци су имали врло сложену религију која је усвојила многа веровања народа које су покорили. Њихови митови наводе више од хиљаду шестсто божанстава! Приликом обреда крштења дете је увођено у друштво и веру заједно с предметима прикладним за његов пол – оружје за дечаке, оруђа за ткање и кување за девојчице. Казне за непослушност и лоше владање деце подразумевале су пљескање по одређеним деловима тела, а посебно штипање. Понекад су их држали изнад ватре на којој су се пекле љуте папричице!
Тенохтитлан је био развијен град с великим бројем становника, око триста хиљада житеља. Поред староседелаца, ту су били и трговци који су стизали из других делова Астечког царства. Премда нису знали за точак, становници престонице свакодневно су имали на располагању нове производе на пијацама које су привлачиле хиљаде људи од којих су многи прелазили велике раздаљине. Трговина је имала знатан удео у напредовању царства Астека. Усеви, али и драго камење, као и преје, уметничка дела, све је то прелазило границе астечке престонице. Током главног пијачног дана на пијацама се тискало и по шездесет хиљада људи. Обрада камена била је такође изузетно важна. Уосталом, њихова престоница била је изграђена од камена.
Према сложеном астечком миту о постању, Земља је претрпела читав низ уништења и обнова које су они уцртавали и резбаријама бележили у камену. То је био астечки календар.
Астечко друштво било је подељено на три јасно раздвојена сталежа. Припадници одређеног сталежа могли су да се познају по одећи, по кућама у којима су живели, чак и по храни коју су припремали и јели. На врху су се налазили племићи и чланови краљевске породице. Они су могли да носе одећу украшену перјем. Испод њих били су грађани. На дну класно подељеног друштва биле су слуге.
Занимљиво је да је Астечко царство доживело врхунац за време владавине Монтезуме II (1466–1520), баш у време кад је Кортес (1519) кренуо у освајање Мексика. Разарање Тенохтитлана 1521. године означило је крај Астечког царства .
ПЛАВЕ ОЧИ, ЦРВЕНА КОШУЉА...
Желела бих да напишете нешто о добром старом јунаку стрипа – Дилану Догу. Твоја верна читатељка
МИЛИЦА
Рума
Главни јунак хорор стрипа „Дилан Дог” од 1986. године, кад је објављен први наставак његових цртаних догодовштина у издању италијанске куће „Серђо Бонели едиторе”, стекао је велики број поклоника. Измислио га је Тицијано Склави, познати стрип цртач и писац.
Дилан Дог је бивши полицајац Скотланд јарда који је због напорног посла постао пијаница. Чинило се да неће моћи да обавља свој посао, па је добио отказ. После лечења, оснива сопствену приватну детективску агенцију. Могло би се рећи да та агенција најстручније испитује „ноћне море”. То значи све страшније од страшнијег – нешто што личи на унутрашњи свет особе која је преживела делиријум тременс. Дилан Дог добио је име према познатом велшком песнику Дилану Томасу (1914–1953). Његов лик цртач Клаудио Вила створио је по угледу на стварну особу, енглеског глумца Руперта Еверета.
Као и други јунаци стрипова које објављује италијанска издавачка кућа „Бонели”, и Дилан Дог супротстављен је другом важном лику. Све врло подсећа на поступак Конана Дојла и однос ликова Шерлок Холмс – доктор Вотсон. У Дилановом случају, ту је Гручо Маркс. Он стално препричава вицеве који као да су изашли из „кухиње” Монти-Пајтона. Застрашујући садржај хорор прича појачава се под салвом Гручових вицева.
Као стални споредни лик појављује се инспектор Блок (детектив Скотланд јарда пред пензијом). Иако не верује у необичне појаве, он врло често моли Дилана за помоћ а посебно кад ствари постану нерешиве на уобичајен начин.
Иначе, Дилан је женскарош – у свакој епизоди смртно се заљубљује у неку од девојака које су или жртве или починиоци злочина. Најчешће се љубавна прича несрећно завршава. Главни противник Дилана Дога је доктор Касабарас чији је циљ да Земљу начини планетом зомбија. У одређеном тренутку, испоставиће се да је тај човек заправо Диланов отац.
Дилан увек пије чај, носи црни сако, црвену кошуљу и фармерке. Висок је метар и осамдесет пет центиметара. Има плаве очи и црну косу. Алкохол више ни не проба. Свира флауту и то увек исту мелодију. У слободно време покушава да направи брод у боци. Свирање флауте и прављење брода у боци су његови главни начини опуштања; кад га муче нерешиви проблеми, он засвира. Као и Шерлок Холмс, музиком као да призива надахнуће.
Од средине осамдесетих година прошлог врека, стрип „Дилан Дог” постао је познат међу љубитељима стрипа, па и читаоцима „Политикиног Забавника”. До сада је објављено око триста епизода, а нови наставци и даље излазе. Свака епизода штампа се у црно-белој техници и има око сто страна, а у Србији га објављује издавачка кућа „Весели четвртак” .
Хтео бих да сазнам нешто о древном народу Астека. Ако си у могућности, објави неке слике.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВ
Пожаревац
У 12. веку таласи досељеника преплавили су плодну долину данашњег Мексика. Астеци, номади, стигли су међу последњима. Због тога су били приморани да се населе на мочварној, западној обали језера Текскоко. Ипак, они су ову непогодност преокренули у преимућство. Раскрчили су земљу и почели да је обрађују. Припремали су се да управо ту подигну своју престоницу – Танохтитлан. Према легенди, Астеци су мислили да ће моћи да изграде царство кад буду угледали кактус који расте из стене на којој стоји орао. Астечки свештеници тврдили су да им се ова слика указала на обали језера Текскоко.
Користећи овај град с неприступачним прилазима као базу, ратоборни Астеци наставили су да потчињавају народе и племена која су их окруживала. Градили су моћно царство које је било врло утицајно кад су ту у 16. веку стигли шпански освајачи. Астечко царство простирало се од данашњег средишњег Мексика до границе с Гватемалом и обале Тихог океана.
Иако су били познати као добри ратници, били су још бољи земљорадници. Кад су раскрчили мочварно тло, вишак воде усмерили су кроз мреже за наводњавање. Кукуруз су сејали на уздигнутим пољима званим чинапас, што значи – слапови. Занимљиво је да су се та поља протезала између дрвореда.
Астеци су имали врло сложену религију која је усвојила многа веровања народа које су покорили. Њихови митови наводе више од хиљаду шестсто божанстава! Приликом обреда крштења дете је увођено у друштво и веру заједно с предметима прикладним за његов пол – оружје за дечаке, оруђа за ткање и кување за девојчице. Казне за непослушност и лоше владање деце подразумевале су пљескање по одређеним деловима тела, а посебно штипање. Понекад су их држали изнад ватре на којој су се пекле љуте папричице!
Тенохтитлан је био развијен град с великим бројем становника, око триста хиљада житеља. Поред староседелаца, ту су били и трговци који су стизали из других делова Астечког царства. Премда нису знали за точак, становници престонице свакодневно су имали на располагању нове производе на пијацама које су привлачиле хиљаде људи од којих су многи прелазили велике раздаљине. Трговина је имала знатан удео у напредовању царства Астека. Усеви, али и драго камење, као и преје, уметничка дела, све је то прелазило границе астечке престонице. Током главног пијачног дана на пијацама се тискало и по шездесет хиљада људи. Обрада камена била је такође изузетно важна. Уосталом, њихова престоница била је изграђена од камена.
Према сложеном астечком миту о постању, Земља је претрпела читав низ уништења и обнова које су они уцртавали и резбаријама бележили у камену. То је био астечки календар.
Астечко друштво било је подељено на три јасно раздвојена сталежа. Припадници одређеног сталежа могли су да се познају по одећи, по кућама у којима су живели, чак и по храни коју су припремали и јели. На врху су се налазили племићи и чланови краљевске породице. Они су могли да носе одећу украшену перјем. Испод њих били су грађани. На дну класно подељеног друштва биле су слуге.
Занимљиво је да је Астечко царство доживело врхунац за време владавине Монтезуме II (1466–1520), баш у време кад је Кортес (1519) кренуо у освајање Мексика. Разарање Тенохтитлана 1521. године означило је крај Астечког царства .
ПЛАВЕ ОЧИ, ЦРВЕНА КОШУЉА...Желела бих да напишете нешто о добром старом јунаку стрипа – Дилану Догу. Твоја верна читатељка
МИЛИЦА
Рума
Главни јунак хорор стрипа „Дилан Дог” од 1986. године, кад је објављен први наставак његових цртаних догодовштина у издању италијанске куће „Серђо Бонели едиторе”, стекао је велики број поклоника. Измислио га је Тицијано Склави, познати стрип цртач и писац.
Дилан Дог је бивши полицајац Скотланд јарда који је због напорног посла постао пијаница. Чинило се да неће моћи да обавља свој посао, па је добио отказ. После лечења, оснива сопствену приватну детективску агенцију. Могло би се рећи да та агенција најстручније испитује „ноћне море”. То значи све страшније од страшнијег – нешто што личи на унутрашњи свет особе која је преживела делиријум тременс. Дилан Дог добио је име према познатом велшком песнику Дилану Томасу (1914–1953). Његов лик цртач Клаудио Вила створио је по угледу на стварну особу, енглеског глумца Руперта Еверета.
Као и други јунаци стрипова које објављује италијанска издавачка кућа „Бонели”, и Дилан Дог супротстављен је другом важном лику. Све врло подсећа на поступак Конана Дојла и однос ликова Шерлок Холмс – доктор Вотсон. У Дилановом случају, ту је Гручо Маркс. Он стално препричава вицеве који као да су изашли из „кухиње” Монти-Пајтона. Застрашујући садржај хорор прича појачава се под салвом Гручових вицева.
Као стални споредни лик појављује се инспектор Блок (детектив Скотланд јарда пред пензијом). Иако не верује у необичне појаве, он врло често моли Дилана за помоћ а посебно кад ствари постану нерешиве на уобичајен начин.
Иначе, Дилан је женскарош – у свакој епизоди смртно се заљубљује у неку од девојака које су или жртве или починиоци злочина. Најчешће се љубавна прича несрећно завршава. Главни противник Дилана Дога је доктор Касабарас чији је циљ да Земљу начини планетом зомбија. У одређеном тренутку, испоставиће се да је тај човек заправо Диланов отац.
Дилан увек пије чај, носи црни сако, црвену кошуљу и фармерке. Висок је метар и осамдесет пет центиметара. Има плаве очи и црну косу. Алкохол више ни не проба. Свира флауту и то увек исту мелодију. У слободно време покушава да направи брод у боци. Свирање флауте и прављење брода у боци су његови главни начини опуштања; кад га муче нерешиви проблеми, он засвира. Као и Шерлок Холмс, музиком као да призива надахнуће.
Од средине осамдесетих година прошлог врека, стрип „Дилан Дог” постао је познат међу љубитељима стрипа, па и читаоцима „Политикиног Забавника”. До сада је објављено око триста епизода, а нови наставци и даље излазе. Свака епизода штампа се у црно-белој техници и има око сто страна, а у Србији га објављује издавачка кућа „Весели четвртак” .
