Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте


МИТСКО ЧУДОВИШТЕ И ЧУВАР ХРАМОВА
Молим вас да ми одговорите каква је разлика између грчких и египатских сфинги.
ТИЈАНА
Деспотовац


Сфинга је код старих Грка била митско чудовиште, с главом и грудима жене, телом пса или лава, крилима птице, змијским репом и лављим шапама. Имала је људски глас, а боравила је у околини Тебе и прождирала путнике који не би знали да одговоре на питање ко ујутру хода на четири, у подне на две и увече на три ноге. На сфингино питање најзад је Едип одговорио, рекавши да је то човек који као беба пузи, затим хода на две ноге, а у старости се помаже штапом. После тога, сфинга се бацила низ стене у провалију па су се тако Тебанци ослободили овог чудовишта.
Снимио Зоран Мошорински
Египатска сфинга била је клесана од камена, с телом лава и, најчешће, главом фараона, као симболом моћи владара. Претпоставља се да је она била замишљена као чувар храмова и фараонских гробница. У старом Египту постојале су стотине сфинги исклесаних у камену. Једна од најпознатијих и данас се налази крај великих пирамида у Гизи. Она је настала око 2620. године пре наше ере, висока је око 20, а дугачка око 60 метара.




НОЖ ЗА ГОРОСТАСЕ
Занима ме да ли заиста постоји дивовски перорез за који кажу да је, како сам негде прочитао, тежак више од једног килограма.
МИША
Земун


Нови модел чувеног перореза, познатог као швајцарски армијски нож, 2006. године је, за стогодишњицу постојања произвођача, изашао на тржиште и сместа ушао у Гинисову књигу рекорда. Ради се о перорезу –диву ширине близу двадесет три центиметра, тешком око два килограма. Тај швајцарски нож, који израђују „Венгер” и „Викторино”, садржи укупно осамдесет пет најразноврснијих алатки: отварач за флаше, маказице, неколико одвијача и ножића, секач за цигаре, лењир, батеријску лампу, увеличавајуће стакло, турпију за нокте, тестерицу за метал и дрво, компас, чачкалицу, отварач за конзерве, метални обруч за држање кључева... Наравно, овај „перорез“, чија је цена око хиљаду четиристо долара, намењен је само колекционарима и особама које воле овако необичне предмете.

ГАМБОРИ НА ТАЊИРУ
Можеш ли да ми помогнеш око предлога за неко добро а за спремање једноставно јело од плодова мора, којим бих задивила друштво из школе?
ГОРАНА
из Краљева


Предлажемо ти да свом друштву спремиш пасту од гамбора. То је јело које би требало да задовољи све твоје захтеве – једноставно се спрема, веома је укусно, а није ни прескупо.
За четири особе потребно је 250 грама очишћених гамбора, 150 грама горгонзоле, два-три чена белог лука, три кашике маслиновог уља, три кашике киселе павлаке, кесица пармезана, 100 грама маслина, један свеж парадајз, со, бибер и 500 грама крупније тестенине, као што су пене, пужићи или машнице.



Гамборе пржити на уљу док не усахну сокови, додати исецкан бели лук, горгонзолу исечену на коцкице, смањити температуру загревања и кад сир почне да се отапа додати павлаку, со и бибер. У то треба додати претходно скувану тестенину и кесицу пармезана.
Паста од гамбора може да се послужи уз парадајз исечен на кришке и зелене и црне маслине.



МАЧОНОШЕ ИЗ ДАЛЕКЕ ПРОШЛОСТИ
Да ли су се гладијатори увек борили до смрти?
СТЕФАН М.
Ниш


Обично се погрешно верује да су гладијатори, улазећи у арену, поздрављали цара речима: „Ave Caesar, morituri te salutant!” („Здраво, Цезаре (царе), поздрављају те они који ће ускоро умрети!”) Иако се углавном радило о робовима и отпадницима, гладијатори су заправо били професионалци којима је окршај у арени био начин живота, а не сигуран пут на онај свет. Као што данас жене, а богами и мушкарци, лудују и величају спортске звезде попут Новака Ђоковића, Дејвида Бекама, тако су житељке древног Рима уздисале и дивиле се неком Луцију, Феликсу, Атили, гладијаторима истакнутим по срчаности и великој вештини у борби. Наравно, увек је постојала опасност да гладијатори страдају у окршају с дивљим животињама или другим гладијаторима, али таквом ризику понекад су изложени и данашњи боксери, рагбисти. Догађало се да се заиста приреде борбе у којима су приређивачи унапред најављивали публици да ће исход бити сигурна смрт једног од учесника и то се онда посебно наплаћивало.



Искусним гладијаторима, већ годинама у послу, догађало се да освоје дрвени мач – симбол слободе и заслужене пензије. Иначе, верује се да се гладијатори први пут помињу 264. године пре наше ере, кад је уприличена борба поводом смрти угледног римског племића који се звао Јуније Брут Пера. Реч гладијатор има значење - мачоноша, настала од латинске речи gladius – мач. На слици је део римског орнамента на коме је приказан гладијатор у борби с медведом.