3320 25. 9. 2015.
Писали сте
МАТЕМАТИЧАР, ФИЛОЗОФ, АСТРОНОМ
Недавно сам гледала филм „Агора” шпанског редитеља Алехандра Аменабара у коме главну улогу тумачи позната глумица Рејчел Вајс. Она игра научницу Хипатију која се, наводно, бавила астрономијом. Занима ме да ли је Хипатија заиста постојала.
ТЕА
Београд
 |
 |
| Рафаел: Хипатија | Плакат за филм о Хипатијином животу |
Хипатија је заиста постојала. Упамћена је као Хипатија из Александрије. Рођена је између 350. и 370. године у Александрији, а кратак и плодотворан живот окончала је 415. године кад су је на улицама родног града пресрели и убили хришћани каменујући је. Била је паганка, представница неоплатонистичке школе, и у Александрији је имала велики број ученика и присталица. Због научног и политичког утицаја била је нека врста опасности за хришћанске фанатике. Своје ученике подучавала је математици, филозофији и астрономији. Била је кћи познатог математичара Теона. Нажалост, њена дела, коментари уз Аполонијеве „Пресеке купе” и уз Диофантова дела, изгубљени су и само се помињу. Међутим, према неким сачуваним списима из тог времена, могло би да се закључи да је управо Хипатија измислила хидрометар и хидроскоп. У сваком случају, и после њене смрти, неоплатонистичка школа наставила је да ради све до 642. године кад су Александрију 
заузели Арапи.ИЗУМ ЈЕДНОГ БАЛЕТАНА
Да ли би могао да напишеш нешто о историји уметничког клизања?
ОЛГА
Београд
 |
| Марија Петрова и Алексеј Тихонов у Дортмунду 2004. године |
Иако су људи знали за клизаљке вековима пре тога, уметничко клизање настало је тек средином 19. века. Енглез Роберт Џонс био је први познати клизач у уметничком клизању, али је форму и стил измислио Американац Џексон Хејнс који се, стога, сматра оцем уметничког клизања. Био је балет мајстор у Бечу и, гледајући клизаче, почео је да се заноси мишљу да би они могли да клизају у плесним покретима. Технике клизања први пут је представио половином шездесетих година 19. века.Међународна клизачка организација (ISU) основана је 1892. године, прво Европско првенство одржано је годину дана раније, а Светски шампионат 1896. На оснивачком конгресу Међународног олимпијског комитета (CIO), 1894. године у Паризу, предложено је да се у програм будућих олимпијада унесе и уметничко клизање. Прво надметање одржано је на Летњим олимпијским играма у Лондону 1908. године, а на зимским олимпијадама уметничко клизање редовно је у програму од њиховог настанка, 1924. године.
У почетку су у овом спорту најуспешнији били клизачи из скандинавских земаља, а затим су вођство преузели клизачи и клизачице Аустрије, Немачке, Велике Британије, САД и Канаде.
На најважнијим спортским приредбама (олимпијаде, светска и европска првенства) надметања у уметничком клизању одржавају се између појединаца (мушкарци и жене), у спортским и плесним паровима.
Највећа звезда међу клизачицама била је Норвежанка Соња Хени (1912–1969). Од 1927. до 1936. године освојила је укупно деветнаест златних медаља (три на олимпијадама, десет на првенствима света и шест на европским шампионатима). Касније је основала и две деценије водила професионалну ревију на леду, а мајсторство у уметничком клизању потврдила је и као филмска глумица.
Међу мушкарцима најуспешнији је био Американац Ричард Дик Батон (рођен 1929). Од 1945. до 1952. године пет пута је био светски првак и два пута олимпијски шампион.
У конкуренцији спортских и плесних парова, нарочито у последњих неколико деценија, највише успеха имали су представници СССР-а. Штавише, сматра се да је непрекидна владавина спортских парова из те земље најдужа у савременом спорту, јер су њени такмичари освајали златне медаље на свих зимским олимпијадама од 1964. године до данас.
ВЕЗЕНЕ СЛИКЕИскрено да ти кажем, уопште не волим гоблене, али пошто сам, кад одем код баке, окружена тим сликама урађеним украсним концем, волела бих да знам нешто о њиховом пореклу.
Твоја верна
ВЕСНА
Београд
 |
Средином 15. века Жан и Филибер Гоблен су, на периферији Париза, отворили радњу за бојење тканина. Посао им је убрзо толико добро кренуо да су у наредним генерацијама чланови ове породице решили да запосле и мајсторе за израду таписерија. Њихове ручно израђене слике од вуне и финог конца постале су веома тражене и тако омиљене да је 1662. године француски владар Луј XIV (1643–1715) одлучио да њихову радионицу припоји краљевској фабрици за израду намештаја. Ова радионица и данас постоји.У нашем језику слика у везу зове се управо по овој француској породици. Претпостављамо да твоја бака у кући има Вилерове гоблене. Кад је 1893. године Јакоб Вилер у Берлину почео посао с постељином, купцима је дао могућност да, без потребе да посете радњу, поштом наруче мотиве за вез које је рекламирао. За то време био је то изузетно смео и необичан пословни потез. Занимљиво је да су већ тада Вилерове муштерије, осим из Немачке, биле и из наших крајева, што се до данас није променило. Од 1907. године посао се толико расцветао да је Јакоб Вилер први пут 1914. године штампао богат каталог на седамдесет две стране. За време бомбардовања у Другом светском рату Вилерова фабрика до темеља је срушена, али су срећом шеме за гоблене остале сачуване, јер су биле зазидане у кући власника. Иако је „Вилерова компанија гоблена” (www.wiehler-gobelin.com) од оснивања променила мноштво власника, и даље ужива велики углед и омиљена је у свету и у нашим крајевима. На сајту, кад се отвори понуда слика старих мајстора, истакнуто место заузимају и гоблени „Борба с петловима” Паје Јовановића и „Косовка девојка” Уроша Предића. Наравно, у везу је, као што се види на слици, овековечена и загонетна Леонардова Мона Лиза.
