3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ШАРАН КОЈИ СЕ ПОЗЛАТИОМолим вас да ми одговорите како су постале златне рибице.
ЉИЉАНА
Костолац
 |
Предак златне рибице је обичан шаран. У језерима и рекама Кине и Јапана има много шарана маслинастосиве боје од којих се током векова развијала златна рибица. У Европи се овај лепи украс рибњака и базена појавио пре два и по века, кад је неколико златних рибица с Истока поклоњено госпођи Помпадур, пријатељици француског краља Луја XV. У Европи и Америци највише се гаје „лепезара”, „комета”, „нимфа”, „велур” и „лавица”. Све их је могуће чувати у акваријуму, па их стога милиони људи држе у кући.
ЗЕЧИЋ С КАМЕНАМного волим зечеве и имам једну дебељушкасту зечицу. Чула сам од другарице да постоје и зечеви с округлим ушима. Можете ли да напишете нешто о њима?
ЈЕЛЕНА Р.
из Београда
 |
Глодар о коме говориш сродан је зечевима (ред Lagomorpha), зову га „зечић с камена” или пика . Нема реп ни дугачке уши – него округласте! По величини и изгледу сличан је хрчку а, за разлику од њега, остаје физички разигран и зими. Живи у хладној и сувој клими, у степама и планинама средње Азије, југоисточне Европе и Северне Америке. Брз је и лако побегне грабљивицама, али пошто има боју крзна сличну окружењу – уме да се укочи и за њих постане „невидљив”. Кад опасност прође, пушта дугачке цијуке да своју колонију упозори на опасност.
Врло је активан и већ крајем лета почиње да спрема зимницу – прикупља цвеће, гранчице, шишарке и кору. Смешта их у празне просторе између камења да се просуше, да не би иструлили. Међу сакупљеним биљкама има и отровних, али тај отров лишће одржава свежим дуже време, па после ишчезава, тако да пика свој „јеловник” бира знајући кад је шта погодно за јело.
Последњих година с повећањем температуре за само један степен Целзијуса, хладни предео у коме живи смањује се и овај мали крхки сисар постаје угрожена врста. У току прошле сезоне на територији Јукона и планина Роки у Канади, на простору где је померена снежна граница за око метар, страдало их је скоро деведесет одсто.
ФОТОГРАФИЈЕ СНОВА
Одушевљавају ме радови Салвадора Далија. Занима ме какве поруке носе његове слике.
ЈОВАНА ПУРИЋ
Крушевац
У свести широке публике Салвадор Дали (1904–1989), можда више од осталих сликара, симболише уметнички покрет назван – надреализам. Не само сликама, овај чувени Шпанац је и својим текстовима, изјавама, поступцима, необичном појавом, филмовима, препознатљивим брковима, саморекламерством, надреализам учинио доступним и људима којима је уметност страна. Дали се 1929. године преселио у Париз и постао званични члан групе надреалиста који су правац умногоме засновали на неким замислима психоаналитичке школе Сигмунда Фројда (1856–1939). Кад утрну мисли које имамо у будном стању, како је говорио Фројд, на позорницу ступа дете или дивљак у човеку. Ова мисао навела је надреалисте да прогласе како се уметност никад не може стварати у свесно-будном стању. Признавали су да се разумом ствара наука, али да само несвесно може да доведе до уметности. 
Слике Салвадора Далија оживљавају снове, најразноврсније симболе и фантазије и оку посматрача пружају прилику да проникне у његов богати унутрашњи свет. Једна од Далијевих слика која то можда на најбољи начин илуструје, јесте платно „Упорност сећања” (или, како се код нас још преводи – „Постојаност памћења”). Славни Шпанац слика познате објекте – у овом случају часовнике, у измаштаном пејзажу, дајући им натприродне особине. Ти Далијеви разливени часовници постали су веома омиљен симбол надреалистичке фантазије. Сам Дали једном приликом рекао је да су његова платна „ручно исликане фотографије снова”.
