Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте


ПУТ МЛЕКА

Занима ме који сисари имају најмасније млеко.

НЕВЕНА
Крагујевац


На челу листе сисара с најмаснијим млеком су фоке и сиви китови – њихово млеко садржи чак 53 одсто масноће. Захваљујући томе, младунче сивог кита свакодневно добија у тежини по 100 килограма. У поређењу с њима, млеко жене и краве изгледа као да је „обрано” јер има само 3–6 одсто масноће. Али, женино млеко је најслађе – садржи седам одсто млечног шећера, лактозе, у чему може да се пореди само с кобиљим. Трајање лактације (лучење млека из млечних жлезда) такође је веома различито. Обично, што је трудноћа дужа, дужа је и лактација, али има и изузетака. Кљунар, на пример, лежи на јајима 14 дана, а младе храни млеком четири месеца, док фока младе носи 275 дана, а млеком их храни само 14–17 дана. Код већине животиња трајање лактације може да се повећа, а то је понекад код човека невероватно дуго. Рецимо, у неким крајевима Полинезије жене доје децу шест година, а Ескими још дуже, често и до петнаесте године.


КОЗА НА ЗРНУ КАФЕ

Молим вас да ми одговорите ко је први открио благодети кафе.


РАНКО
Шид


Причу о данашњем дејству кафе почео је, каже предање, још 850. године пастир по имену Калди, изводећи своје стадо коза да брсти ретке зимзелене грмове на висоравнима данашње Етиопије. Једном је запазио да све козе јуре према одређеним грмовима брстећи брзо и упорно лишће и бобице с тих грмова, после чега су постајале много живахније. Пастир је пробао десетак ових бобица и сам брзо осетио њихово окрепљујуће дејство, па је набране бобице понео кући и дао неком свештенику који се стално жалио да га дуготрајне молитве успављују. Пошто је појео бобице, свештеник се хвалио да без тешкоћа може да издржи и најдуже молитве, те се глас о окрепљујућим својствима бобица пронео на све стране. Зрна кафе су много касније, у 16. веку, донета у Европу.
Данас се зна да је органски састојак кафе – кофеин, алкалоид снажног физиолошког дејства. Зато се кафа, припремљена на разне начине, пије у целом свету као омиљени и окрепљујући напитак.




БУЧНО ДО БОЛА

Молим вас да ми одговорите колико треба да је јака бука да би нас од ње заболеле уши.

СЕКА
Земун


Бука је општа појава у градским срединама. Њој човек не може да се прилагоди што, ако је дуже изложен њеном деловању, доводи до стресова и погоршања чула слуха, чак и до потпуне глувоће. Јачина буке изражава се у децибелима: 0 – потпуна тишина; 40 – обичан разговор; 90 – улица с јаким саобраћајем; 110 – бука млазног авиона; 150 – бука надзвучног млазног авиона при полетању.
Ако бука достигне 160 децибела, бубне опне пуцају. Бол у ушима почиње да се јавља већ при буци од 120 децибела која, рецимо, преовладава у већини данашњих кафана с музиком. Таква „музика” сматра се загађивачем човекове средине јер изазива замор, смањење умних активности и постепено губљење слуха. Уздаси, који се у неким локалима могу чути по прекиду музике, израз су спонтаног олакшања од претерано бучне „разоноде”.




МОРА ИЗ ХИДРОЛОШКОГ БИРОА

Занима ме колико мора има на Земљи.

СМИЉА
Голубац


Према попису Међународног хидролошког бироа, установљено је да на свету постоје 54 мора. Нека од њих су мора која се налазе унутар других мора. Номенклатура овог хидролошког бироа намењена је пре свега за оријентацију морепловаца у навигацији и не тиче се директно природне границе мора.