3320 25. 9. 2015.
Писали сте
СУНЂЕР ЗА ЈЕЛОМолим вас да ми одговорите одакле потичу луфа сунђери.
МИЛА
Добановци
Једно је сасвим сигурно – то нису сунђери из мора, на које многи прво помисле. Луфа сунђери су, у ствари, врста тикве која се у целој Азији користи за исхрану. Глатки луфа сунђер (лат. Luffa aegyptiaca) бујна је, брзорастућа лоза, лепих жутих цветова из којих се развија плод сличан краставцу. Он је, баш као и краставац, јестив док не сазри. Ове незреле воћке, дужине 7,5–15 центиметара, могу да се пеку целе или исечене на кришке или да се стружу и додају, као прилог, у супу или омлет. Ако се пусти да плодови сазру на лози, боја коре им из смеђе пређе у жуту. Тада се лако љуште и касније користе за трљање леђа при купању или за рибање посуђа.
СЛАДАК ПИРИНАЧ
Осим што знам да се прави од млека и пиринча, занима ме мало више појединости о сутлијашу и да ли је исправно рећи сутлијаш, сутлија или суклијаш, како сам једном чула да се зове ова посластица.
ДАНИЦА
danicamradojevic@...
У наш језик ова посластица ушла је под турским именом и, како се наводи у Речнику Матице српске (нажалост, Речник Српске академије наука и уметности још није дошао до тог слова), може да се користи и „сутлијаш” и „сутлија”, не и „суклијаш”. Иначе, није случајно што се у многим језицима сутлијаш зове још и пудинг од пиринча или пиринач с млеком, јер се ово јело прави тако што се, на тихој ватри, пиринач кува у млеку и, кад се довољно раскува, додаје се шећер. Наравно, ово је нека врста основног рецепта. Уместо крављег, може да се користи кокосово, пиринчано, сојино млеко, а шећер да се замени медом, џемом, вештачким заслађивачем. Сутлијаш може и да се запече у рерни, а кад се добије густа кувана или испечена смеса, посипа се ванилом, циметом, пекмезом, исецканим бадемима.Нека врста сутлијаша прави се од најранијих времена и то у готово свим деловима света. У Европи је ова посластица ушла у свакодневну употребу тек кад је пиринач постао доступан и мање богатим људима. Верује се да је на Стари континент пиринач стигао преко Шпаније, негде у 10. веку. До тада, оно мало пиринча што се увозило могли су да приуште само припадници високих сталежа. Рецимо, за пиринач су знали и у старом Риму, али је ова врста житарице била таква драгоценост да се препоручивала као нека врста лека, углавном за људе који су имали стомачне тегобе. Тада се пиринач кувао на води, понекад и на млеку.
Занимљиво је да у многим скандинавским земљама постоји обичај да се за Божић прави врста сутлијаша у који се ставља бадем. Ко нађе бадем, као што је случај с паром у чесници за православни Божић, сматра се срећником кога ће читаву наредну годину пратити само лепи догађаји.
КАКО СЕ РОЈЕ ОБЛАЦИ?Како се одређују врсте облака и колико их има?
ПЕЦА
Кикинда
Облаци се деле према облику и висини изнад тла. Цируси обично настају на висини од 5000 до 13.000 метара и кончасти су. Циростратуси су полупровидни, изазивају измаглицу око Сунца и обликују се на висини од 5000 до 13.000 метара. Цирокумулуси су облаци саздани од ледених честица, налик су на рибљу крљушт и такође настају на висини од 5000 до 13.000 метара. Нимбуси су велики, тешки и тмурни облаци, заравњени одозго. Доносе провале кише, олује, снажне градоносне падавине и торнада. Ови облаци могу да се обликују на висини од око 15.000 метара. Алтостратуси настају на висини од 2000 до 7000 метара, стварају танки водени слој и обојене кругове око Сунца и Месеца. И алтокумулуси настају на истој висини и подсећају на грудвасте наслаге сиве и беле боје. Ниски слојеви, сивих или белих, грудвастих наслага називају се стратокумулуси, образују се на висини од највише 2000 метара изнад тла. Кумулуси су налик на јастучиће, сиви су при дну а блештавобели при врху, и настају на висини до 2000 метара. Нимбостратуси, дебели и слојевити, често прекрију небо на висини до 2000 метара доносећи кишу и снег. Стратуси су најнижи облаци који су готово вуку изнад тла на висини до 2000 метара скривајући брда својом магличастом белином.
