3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ЖУТО И КРУТОЗашто новине временом пожуте?
Радознали САША
Пожега
Хартија се прави од дрвета, а дрво се углавном састоји од беле целулозе. Међутим, дрво такође садржи и доста тамне супстанце познате као лигнин, која често заврши у хартији, помешана с целулозом. Чим се лигнин изложи ваздуху и Сунчевој светлости, неминовно временом почиње да тамни. Иначе, лигнин је полимерна супстанца која повезује целулозна влакна и дрвету даје крутост и способност да стоји усправно. Кад не би имало лигнита у себи, стабло би могло да расте само неколико десетина центиметара у висину. У производњи картона, различитих кеса, у смесу за хартију намерно се ставља више лигнита да би оне биле круће и издржљивије. За разлику од квалитетног, белог папира, онај на коме се штампају новине садржи приличну количину лигнита. Пошто су новине неминовно изложене кисеонику из ваздуха, молекули лигнина почињу да оксидују, апсорбују више светлости и временом пожуте. Кад би се новине држале у простору без кисеоника и Сунчеве светлости, остале би беле. Али, да ли би старе новине, без „патине”, уопште могле да се замисле? 
СВЕТ У ФРУЛИДраги „Забавниче”, можеш
ли да ми одговориш који
музички инструмент је
најстарији?
ДРАГАНА
Јаково
Научници верују да је најстарији музички инструмент икад нађен фрула, тачније део фруле, коју је група археолога открила у Словенији 1995. године. На основу дела извађеног из земље утврђено је да фрула била направљена од кости пећинског медведа, а њена старост процењена је на око 45.000 година.У Централној Кини археолози су ископали најстарију фрулу на којој може да се свира. Направљена је од кости птичјег крила и стара је између 7000 и 9000 година.
БАУК ИСПОД ЗЕМЉЕЧуо сам да у царству гљива постоји једна за коју се верује да је највећи организам на планети. Да ли је то тачно?
ВЛАЈКО
Земун
Медна гљива, Armillaria ostoyae, која расте испод земље, откривена је на метар испод Националне шуме Малер у Орегону, Сједињене Америчке Државе. Она се сматра највећим живим организмом на Земљи. Природњаци верују да ова незамисливо велика гљива заузима простор од око девет километара, и да је почела да расте пре најмање 2400 година.
Откривена је случајно, када су чувари шуме приметили да стабла полако вену. Касније је утврђено да управо поменута медна гљива опстаје тако што из корења дрвећа исисава воду и хранљиве састојке. Према нагађању стручњака она је вероватно почела да се развија као и свака друга гљива, из једне мале, оку невидљиве споре, која подсећа на семе. Мали делови ове гљиве могу да се виде како извирују на површини тла у шуми у Орегону.
МРВИЦЕ ЗА ЧОРБУГде живе и колике су најмање рибе на свету?
ДУБРАВКА
из Ваљева
Већина риболоваца надмеће се у покушајима да улови што већу рибу, а тек мали број је оних који се труде да упецају оне најмање, једнако занимљиве. Насупрот великом киту, који може да буде дугачак од 18 до 20 метара и који је најкрупнији становник вода, најмање рибе мере се у центиметрима и милиметрима. Најмање рибе на свету живе у језерима на Филипинима. Оне које спадају у групу гоби од којих највећа има тек нешто више од центиметра, а најмања, звана Pandaka pygmaea, само 50 милиметара.
Ове рибе су најмање животиње које имају кичму и, поред њихове незнатне величине, и данас су важна прехрамбена намирница у неким деловима Филипина. У појединим језерима појављују се у тако огромном броју да их становништво хвата на хиљаде. Кувају их у некој мешавини зачињеној бибером и мирођијом.
ШТИВО О ШТИВУЧесто чујем, а и сама користим реч „штиво” а заправо не знам тачно значење. Можеш ли да ми помогнеш?
МАРИЈА
Шабац
Објашњење смо нашли код Милана Шипке у књизи „Приче о речима”, издање „Прометеја” из Новог Сада. Реч „штиво” не може да се нађе у енциклопедијама и речницима страних речи, јер се не ради о страној, већ нашој речи. Наиме, „штиво” је постало од нашег глагола „штити” – читати. Иако је вероватно мало људи чуло за тај глагол, он, ипак, постоји у старим књигама и записима, речницима, али и неким песмама. У песми „Светли гробови” Јована Јовановића Змаја пише: „Гробље ј’ спомен доба свију, гробље, књиге што се штију...” Код Змаја је измењени облик глагола „читати” или краће – „чтити”. Од тог облика настало је „штити” које звучи као и речи „штит” и „штитити”, али с њима нема никакве везе.
