3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
ПОГРЕБНИ ОБИЧАЈИМожда „Забавник” има одговор на моје питање. Какво значење у православљу има стављање посуде са водом испод ковчега са покојником. (Негде стављају и мало земље). Хвала унапред!
АЛЕКСАНДАР
Врање
Нажалост, „Забавник” нема одговор на ово питање. Ни представници Српске православне цркве нису могли да нам пруже одговор осим тога да стављање посуда са водом (и земљом) испод ковчега, заправо нема везе са православљем.Извесно је да је велики жупан Стефан Немања (потом Свети Симеон Мироточиви), један од родоначелника Српске православне цркве и први велики ктитор православних храмова, наложио рушење жртвеника на гробљима где су одржаване даће, забранивши старинске погребне обреде које су упражњавали и хришћани у раном средњем веку, а које потичу из паганских времена. Иначе је током своје владавине Стефан Немања, велики жупан Рашке (1113–1199), започео борбу против богумилске јереси чије је припаднике прогнао. Свети Симеон, фреска из манастира
Студеница, 12. век
БУЦЕ НА СЕВЕРУ ГРЕЈУ...
Текст о Францу Кафки који је недавно објављен у „Забавнику“ подсетио ме је на једну причу коју сам давно чула. Наводно, Кафка, који је сам био врло мршав, био је заправо поклоник – дебељуца, односно, сматрао је да су они лепи. То ми се чини врло занимљиво, посебно у данашње време, када се сви залажу да буду витки. Питам зато „Забавник“ има ли у Кафкином делу неког повода за ову причу или легенду.
ДУДА-БУДА
Београд
Франц Кафка и Милена Јесенска
Има повода! Ево шта каже Франц Кафка у једном писму упућеном својој пријатељици Милени Јесенској, жени у коју је био заљубљен:„Како стоји са Вашим познавањем људи Милена? Понекад чак сумњам да имате ту способност, на пример, када сте ми писали о Верфлу, говорили сте о њему с љубављу, можда само с љубављу, али ипак без правог разумевања, и кад се превиди све оно то Верфл јесте, а остане се при примедби да је дебео (сем тога, то ми се чини неоправдано, Верфл ми постаје из године у годину све лепши и све вреднији љубави)... Зар не знате да су само дебели људи достојни поверења? Само се у тим посудама јаких зидова све докува, само су ти капиталисти ваздушног простора, колико је за човека то могуће, заштићени од брига и лудила и могу се мирно бавити својим задацима и , како је једном неко рекао, једино су они свугде на земљи употребљиви као прави грађани земље. Јер на северу греју, а на југу дају сенку.
Ваш Ф.”
„ОКОВИ ЛЕПОТЕ” ЗА ТАНАНИ СТРУКДраги „Забавниче”, можеш ли да ми објасниш од чега је био направљен стезник којим су жене у викторијанско доба успевале да добију изузетно танак струк?
ЛЕНА
из Врбаса
Вивијен Ли као Скарлет О' Хара у филму 'Прохујало с вихором'
Рекло би се да је имати витку линију, а посебно изражено танан струк, за жене увек био веома важан детаљ у изгледу. Стезници и корсети, део доњег веша који користе жене да би биле виткије, никад нису изашли из моде.У викторијанско доба, како се назива време за време британске краљице Викторије (1837–1901) , сматрало се да је посебно женствено имати изузетно танак струк. Да би то постигле, жене су носиле корсет, тачније опасивале су се посебним делом доњег веша израђеним од тканине ојачаним дугачким уским комадима дрвета или челика с предње стране, и тракама од китове кости позади и са стране. Корсети су причвршћивани везицама које су се „упертлавале” и дотезале све док се не би постигла права мера струка.
Ношење таквих стезника могло је да доведе до озбиљних оштећења костију ребара, мењајући положај унутрашњих органа и ограничавајући дисање, јер је доток кисеоника био ограничен и жене су често губиле свест. Ту непријатност нису могле да савладају иако су се за корсете спремале још у детињству, носећи модел ових стезника за обуку, који им је обликовао тело још док су расле, трајно им мењајући облик доњих ребара.
Ових „окова лепоте” ослободиле су се првих година двадесетог века.
КЛАРЕНС, РАЗРОКИ ЛАВЧитајући „Забавник“ приметио сам слику зрикавог лава која ме је подсетила на филм који сам гледао када сам био мали. У њему је „играо” зрикави лаб. Молим вас да ми помогнете да се сетим који је то филм.
Хвала вам унапред. Ваш верни читалац
ВЕЉКО
Реч је о филму „Кларенс, разроки Лав” који је 1965. године снимио амерички редитељ Ендру Мортон. Поред разроког лава Кларенса, у филму су играли глумци Маршал Томпсон и Бетси Дрејк. Радња филма прати збивања у једној ветеринарској болници у источном делу Африке. Управник болнице је доктор Марш Трејси. Ветеринар и чланови његове породице једнога дана налазе разроког лава. Одлучују да му дају име Кларенс и прихвате га као љупког кућног љубимца... Филм је снимљен у Мајамију (Флорида) и био је заправо претходница знатно омиљене телевизијске серије „Дактари” која је снимана од 1966. до 1969. године. Та серија је својевремено откупљена и с великим успехом приказивана и на овдашњој телевизији. Сва је прилика да си ти гледао неку епизоду серије „Дактари”. Занимљиво је да је током снимања серије Кларенс имао и свог „дублера”. Био је то Лео, такође тренирани лав. Њега су чак шминкали како би што више личио на Кларенса!
ОСТАВИ БРИГЕ ЗА СОБОМДраги „Забавниче”,
У последње време не могу да заспим. Можете ли да ми кажете нешто о томе? Који је најбољи начин осим да легнем рано? Знам да добијате на хиљаде писама и електронских порука, али би ми веома значило да моје писмо објавите. Пуно вас поздравља
АЛЕКСА
Панчево
Од несаница данас пати велики број људи, готово сваки други (одрасли) становник Европе. Дакле, у томе ниси усамљен. Између осталог, несаници доприносе загађење звуком, загушење светлошћу, као и загађење ваздуха. Да не говоримо о недостатку кретања, као и погрешној исхрани! Посебно о угљеним хидратима, односно шећерима. Покушај, дакле, да се лакше храниш, бар у поподневним часовима. Или да вежбаш. Чајеви од матичњака (мелисе), камилице и нане, могли би такође да буду од помоћи.Али, више од свега, требало би да покушаш да оставиш свакодневне бриге иза себе. Данас се често дешава да се и деца и одрасли, такорећи, успављују уз рачунар. Неки га дословце носе у кревет. Без обзира да ли читамо пошту, гледамо вести или проверавамо ко нас је „волео” на „Фејсу”, ми се оптерећујемо, често и непријатним информацијама у тренутку када би требало да се опустимо и „спустимо”. Другим речима, у ноћним часовима одржавамо дневну напетост! А човеков метаболизам тако је „наштимован” да му најбоље прија и највише га окрепљује сан пре поноћи. Покушај зато да легнеш бар у једанаест сати. Прочитај који ред неке књиге, можда и неке добро познате, ону коју си волео. Нека те, дакле, лепа прича уведе у сан. Као децу, када их успављују читајући им или препричавајући бајке.
Илустровао Добросав Боб Живковић
