Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте




ПОДВОДНЕ ОЛУЈЕ

Занима ме којом брзином се креће вода на великим морским дубинама.

ЉУБИВОЈЕ
Кнић

                                 


Да би добио тачан одговор на ово питање, Џорџ Вордли, океанограф из Океанографског института на Флориди, упустио се у сложен подухват. Наиме, он је источно од Бостона, на дубини од око пет хиљада метара и на око пет метара од морског дна, поставио већи број камера, термометара и уређаја за мерење брзине и правца кретања воде. Иста оваква мерења обавио је и на већем броју места у Атлантском и Тихом океану. На свим тим местима утврдио је да се морска вода кретала брзином од једног и по до два километра на сат. У вези с тим Вордли је рекао:
„Ово многима може да изгледа као мала брзина, али када се узме у обзир колика је снага потребна за кретање такве огромне масе морске воде, за нас океанографе то су праве подводне олује”.

БУНАР ИЗ АРТОЕ

Молим вас да ми одговорите зашто се артески бунар баш тако зове и које су његове главне одлике.

СИМА
Рума

Артески бунар тако је назван по имену некадашње грофовије, а данашње покрајине Артоа у Северној Француској, где су их у 12. веку увелико бушили и користили. Међутим, артески бунари нису њихов изум јер су их познавали још стари Египћани, Римљани и Кинези. Ови бунари одликују се тиме што се подземна вода у водоносном слоју налази између два или више непропустљивих слојева земље, при чему водоносни слој мора да буде нагнут и бар на једном крају у вези са површином земље, одакле се атмосферска вода цеди у дубину.

              

Вода је у дубини земље под хидростатским притиском, па ако се непропустљиви слој пробуши, она сама кроз цев бушотине почне да избија на површину. Данас артеских бунара има у готово свим земљама, највише у Алжиру и Мађарској, а код нас у Војводини.

БОЈ КОГА НИЈЕ БИЛО


Молим вас да ми одговорите који је настарији догађај чији је датум поуздано утврђен.

ДЕЈАН
Сурдук


              

Најстарији догађај у људској историји чији се датум тачно зна, јесте битка Лидије и Медије која је требало да се одигра у 6. веку пре наше ере, негде у Малој Азији. Тачан датум одређен је захваљујући једној астрономској случајности. Наиме, та битка је отказана зато што је неочекивано потпуно помрачење Сунца преплашило обе војске. Астрономи су рачунали уназад и утврдили дан када је, у датом веку, потпуно помрачење Сунца могло да се види у Малој Азији. Тако данас знамо да до битке замало није дошло 28. маја 585. године пре наше ере.

                            ДВОРЕПИ И ТРОРЕПИ ГУШТЕР

Драги „Забавниче”, да ли је истина да постоје гуштери са два и три репа?

МАРИЈА
из Новог Сада

                   


Видети гуштера са два-три репа или, како природњаци кажу, с рачвастим репом, није ништа необично. Има их у свим крајевима света, јер су то гуштери којима се обнавља изгубљени реп. Разлог за такав необичан и чудан развој репа лежи у чињеници што се понекад нормално одвија регенеративни процес у коме гуштер замењује свој изгубљени реп.
Утврђено је да кад гуштер губи реп, озледа надражује ћелије у преосталом патрљку који почиње да расте, све док реп не буде замењен. До тог надражаја обично долази само у једном делу патрљка, али у неким случајевима ћелије почну независно да расту на два или више места и као последица тога појаве се два или више репова.
Гуштер понекад може да добије лаку озледу на репу која није довољна да изазове његово потпуно откидање, али може да подстакне раст (репних) ћелија. Кад једном почну, ћелије настављају с растом док се не развију један или више нових репова, иако гуштеру још остане првобитни.


МАЈУШНИ ГОРОСТАСИ

Помози, „Забавниче”! Реч је о опклади. Код којих животиња је највећи несклад у величини између родитеља и младунаца? Јесу ли то кенгури или опосуми?

СТЕВАН
Пригревица                 


Ни кенгури ни опосуми, драги Стеване. Риба-месец предњачи у несразмери. Одрасле рибе веома су велике, али су њихова јаја и младунци невероватно мали. Из ситних јаја излегу се мајушне рибе, дугачке нешто више од три центиметра. Када одрасту премаше и два метра а могу да теже и до 500 килограма.
Процењено је да млада риба-месец мора да своју тежину повећа приближно 60.000.000 пута пре него што достигне праве размере. Разлика између младунца и одраслог примерка ове рибе већа је него између било које друге животињске врсте. Разлика између младунаца и одраслих кенгура, ма колико да је велика, безначајна је у поређењу с овим.