3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
ДРВОСТАРИЈЕ
ОД СВETA
Mолим вас да нешто напишете о такозваном трансконтиненталном дрвету?
ТИЈАНА
Љиг
У Институту за ботанику у Њујорку пре двадесетак година озваничено је постојање посебне врсте дрвета чији је латинско име Pseudomontes tropenbosii. Ова врста тропског дрвета, пронађеног у Колумбији, изузетно је стара. Процењено је да ово дрво постоји чак 80 милиона година и једно је од ретких које је настало још пре раздвајања америчког и афричког копна, па је стога названо трансконтиненталним.
СУДАН КАО СУДБИНАЗанима ме зашто се Судан подијелио на двије државе.
ЈАНА МЕЛИЋ
jasnica.jana@hotmail.com
Годину дана пре стицања независности 1956. године на југу Судана избио је грађански рат због незадовољства тамошњег хришћанског становништва превлашћу муслимана у политичком и економском животу земље. Мировни споразум постигнут је 1972. године после седамнаест година, борби. Рат се поново распламсао 1983, након укидања договорене аутономије југа и увођења елемената шеријата (исламског права) у суданске законе. 
Почетком 2003. године сукобиле су се провладине паравојне снаге и неарапски исламски герилци у источној покрајини Дарфур. И влада и побуњеници оптужени су за масовно кршење људских права у овом сукобу. Фебруара 2004. године влада је прогласила победу, али су побуњеници задржали контролу у неким сеоским подручјима. Током тог сукоба страдало је више од 300.000 људи, а око три милиона људи постали су избеглице. У Најробију 9. јануара 2005. године потписан је мировни споразум између представника ослободилачког покрета јужног Судана и потпредседника владе Судана. Тиме је окончан грађански рат који је трајао 21 годину, а југ Судана стекао је аутономију. Шест година касније, у јануару 2011. организован је референдум о самоопредељењу на коме се више од 98 одсто гласача изјаснио за отцепљење од Судана. Независност Јужног Судана званично је проглашена 9. јула 2011. године, а пет дана касније та земља је примљена и у Уједињене нације, као 193. држава чланица.
ВОДА КОЈА ПОДМЛАЂУЈЕЗанима ме каква је то „магнетска вода”?
ЉИЉА
Кумодраж
Вода изложена дејству магнетног поља мења своје физичко-хемијске особине. Врло приметно се мењају растворљивост соли и брзина реакција. Мада нема јединственог мишљења о суштини узајамног деловања воде и магнетног поља, „магнетска вода” нашла је широку примену у привреди. Прво су је искористили у термоенергетици – за отклањање наслага котленог каменца у цевима парних котлова. Затим је примећено да „магнетска вода” повећава чврстину бетона и знатно убрзава његово стврдњавање. У флотационом обогаћивању руда та вода знатно повећава проценат изласка обогаћене руде. Пошто је крв око осамдесет одсто готово „чиста вода”, обављани су огледи с мишевима. Стављени у магнетно поље, мишевима је повећан број црвених крвних зрнаца. Магнетно поље је подмлађивало старе мишеве, њихово крзно постајало је глатко и сјајно, а са коже су нестајале боре. Јапански научници утврдили су да ношење магнетних наруквица на чланцима руку спречава повишење крвног притиска.
КАКО ЈЕ ГОРАН ПОСТАО ГОРСКИМного ми се допадају илустрације које у вашим и нашим новинама потписује Горан Горски. Занима ме о коме је заправо реч.
СТЕВАН ПЕТРИЋ
Нови Сад
Пре него што укратко представимо нашег дугогодишњег илустратора Горана Ђукића Горског није згорег да наведемо једно сведочење из прве руке. Наиме, кад је наш спољни сарадник видео свој објављени текст (радило се о причи о чудном крају Змаја од Ноћаја), одмах се јавио редакцији уз усклик одушевљења: „Човече, па тај Горски је својом илустрацијом убедљивије испричао причу од све силе мојих речи!” 
Рођен у Сарајеву (1956), Горан Ђукић се од 1970. скрасио у Новом Саду и, баталивши студије економије, посветио се стрипу, штиву из кога је научио да чита. Први стрип „Осветници” објавио је 1984, а убрзо је стигао и до немачких читалаца преко ревије „Schwermetall”. Затим је уследио и рад на лиценцном стрипу „Буфало Бил”, у издању „Дневника”. Ређају се „Балада о Словенима”, „Легија бесмртних”, „Велики и мали”. Ради и преко десет епизода „Тарзана”. Пред немачке читаоце стиже и његових двадесетак хорора и магијских стрипова који се објављују и у скандинавским земљама. Следи успешна сарадња са издавачима из САД, где под псеудонимом George Dove ради серијале о суперхеројима. Посредно сарађује и са Стивеном Спилбергом, односно његовом продуцентском кућом „Dream Works”.
Пре десетак година Горан Ђукић постаје Горан Горски. Креће у више него успешну пустоловину звану илустрација, и то ону везану за нашу историју. Псеудоним Горски, по сопственим речима, узео је да би се разликовао од Горана Ђукића који се искључиво бави(о) стрипом. А зашто, равничар, баш тај псеудоним? Због Фрушке горе, пре свега, мада ту има још понешто.
Иначе, изабране радове Горана Ђукића Горског наши најбржи и Београду најближи читаоци могу да виде још данас и сутра (11. и 12. новембра) на његовој самосталној изложби у Срећној галерији Студентског културног центра, отвореној 2. новембра.
