3320 25. 9. 2015.
Писали сте
18. октобар – дан који се памти
НЕ ТРГУЈТЕ ЉУДИМА!
Кампањом „Ружичасте наочаре” удружење Беосупорт уз помоћ Агенције за европске интеграције и сарадњу са удружењима, обележило је Европски дан борбе против трговине људима
Међународни дан борбе против трговине људима обележава се 18. октобра, на иницијативу Европске комисије од 2007. године.
– Циљ наше кампање јесте подизање нивоа свести грађана о овом облику организованог криминала који је све више распрострањен. Бавимо се пре свега образовањем грађана, а посебно младих у области спречавања трговине људима, механизмима заштите пре свега жена и деце, који су најчешће жртве. Указујемо на опасности које их могу задесити уколико одлуче да отпутују у иностранство на школовање или на рад. За похвалу је и веома добар одзив медија који су нас до сада подржавали у свакој нашој акцији – истакла је Соња Кецмановић, координаторка НВО Беосупорта.
| ОПРЕЗ ИЗНАД СВЕГА Уколико се одлучиш да отпутујеш у иностранство на школовање или на рад, шта све обавезно мораш да урадиш пре поласка: Добро провери агенцију која ти то омогућава. Распитај се о тој школи код званичних представника земље у коју идеш јер без њих не можеш безбедно ни да одеш. Сазнај све податке о школи, односно послодавцу користећи интернет и друге изворе информација, остави родитељима адресу, телефон. Уколико ти се нуди боравак у породици, позови је пре поласка, нека је позову и твоји родитељи и никоме, осим званичним органима, не дај пасош ни документа за рад. |
НВО Беосупорт је члан за Србију међународне мреже ECPAT International чија је мисија борба против сексуалног искоришћавања деце и младих и њихове трговине. Ова организација која укључује више од 100 земаља има за циљ да подстакне светску јавност да обезбеди сваком детету да ужива своја основна права, слободу и безбедност од свих облика искоришћавања.
– У Паризу ће у новембру да се одржи састанак свих чланова ECPAT групе на коме ће се разменити искуства, примери успеха као и стратегије рада за наредне четири године. Ми ћемо на том састанку да се похвалимо да је нашу кампању под називом „Ружичасте наочаре” из 2006. године, коју је финансирао IOM, „Њујорк тајмс” у августу прогласио једном од шеснаест најбољих и најуспешнијих кампања у области антитрафикинга у протекле четири године. Али, и пре проглашења, Европска агенција за интеграције и сарадњу са удружењима препознала је добре стране нашег подухвата. Она је и финансијски подржала да поводом обележавања 18. октобра међу осталим материјалима поделимо и летке „Ружичасте наочари”, сматрајући да су поруке и надаље важне.
| ОВЕ ГОДИНЕ 45 ЖРТАВА ТРАФИКИНГА У СРБИЈИ Сваке године 2.400.000 људи постане жртва трговине људима а криминалне организације на томе зараде око три милијарде долара. У првој половини ове године за чак 45 особа је утврђено да су биле жртве трговине људима у Србији – истакли су представници Беосупорта. Половина њих је малолетна. |
– Упознавање других земаља је корисно, али морате скинути ружичасте наочаре. Треба бити промишљен. Речју, ако ти неко понуди нешто што ти се чини исувише добрим да би било истинито, вероватно и није истинито – закључила је Соња Кецмановић.
Слађана Поповић
ЗЕМЉА ХИЉАДУ ФЈОРДОВА
Волио бих да нешто напишеш о Краљевини Норвешкој.
СЕРГЕЈ СТАНИЋ
Градишка
Краљевина Норвешка (норв. Kongeriket Norge) налази се у западном делу Скандинавског полуострва. Граничи се са Шведском, Финском и Русијом, а дуж њене обале налази се мноштво фјордова – залива карактеристичног издуженог облика. Зато се и назива земљом хиљаду фјордова. Припадају јој и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен.Преци данашњих Норвежана, Викинзи, два века су харали Европом пре него што су 994. године, за време владавине краља Олафа Тригвасона, примили хришћанство. Промене у тој краљевини трајале су још неколико векова, пре него што је 1397. године Норвешка ушла у унију са Данском. У овом савезу остали су све до 1814. године, када су се одвојили и донели свој устав.
Међутим, тада су Швеђани окупирали Норвешку, али су јој, ипак, дозволили да задржи свој устав уз услов да остане у под шведском круном. Национални осећаји Норвежана бујали су током читавог 19. века, а врхунац су достигли 1905. године када је Норвешка референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, Норвешка је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. И на почетку Другог светског рата Норвешка је прогласила неутралност али је, ипак, пуних пет година била окупирана од нацистичке Немачке. Политику неутралности Норвешка је напустила 1949. године и приступила НАТО савезу.
Откриће нафте и гаса у њеним територијалним водама, током шездесетих година 20. века, потпуно је изменило економску слику државе која је до тада била најсиромашнија скандинавска земља. Захваљујући томе Норвежани данас, с просечним приходом по глави становника од 52.012 долара, имају највиши лични стандард у Европи.
ЉУТИ СЛАДОЛЕДЧуо сам да су љуте папричице веома здраве, а да се љутина најбоље лечи сладоледом. Да ли је то тачно?
zeljko...@yahoo.com
Препоручљиво је јести љуте папричице, јер је научно доказано да вишеструко пријају огранизму. Папричицама љутину даје капсаин, алкалоид који подстиче лучење ендорфина, хормона задовољства, а има и низ лековитих својстава. У поређењу с аргумима, односно цитрусним воћем, љути црвени плодови много су богатији витамином Це. Они подстичу циркулацију, снижавају крвни притисак и количину масноћа у крви и имају антикоагулационо својство, чиме утичу на смањену могућност срчаног и можданог удара. Љутина папричица ублажава тегобе које изазивају упале зглобова и користи се као средство против дуготрајних и учесталих болова. Оне садрже и витамине Бе1, Бе2, Бе6 и Бе12, витамин Пе, стабилизатор крвотока, и бета каротен, а обилују и минералима попут калијума, калцијума, магнезијума, фосфора и цинка.
Дакле, сви који имају здраве органе за варење, треба што чешће да имају љуте папричице на тањиру. А што се тиче „врелине” најбоље се гаси млеком, обичним или киселим. Пошто се и сладолед прави од млека, верујемо да нема разлога да и он не буде увршћен у једно од средстава за ублажавање љутине. Уосталом, ако се сладолед од туцане љуте папричице, који је спремио један посластичар с југа Турске, сматра чаробним и освежавајућим, нема сумње да ублажава и љутину.
ЦЕДУЉА С НАТПИСОМЗанима ме када је први пут употребљена етикета.
ИВАН
Сланкамен
Етикета или налепница први пут употребљена је за пакетић дувана и штампана је у америчкој држави Вирџинији 1644. године. Назив етикета долази од старог француског глагола estiquier (забити, угурати, везати), а овај израз пореклом je од речи stikkan који на језику старих Франака значи бости. У старој правној терминологији, нарочито на суду, етикетом је назван мали натпис који се стављао на кесице које су се употребљавале у судском поступку, а на њима је било записано име тужиоца, браниоца и опуномоћеника. У трговини су етикете прилично рано почеле да се употребљавају са адресом, садржајем, ценом и природом артикла.
