Pisali ste
ПРИЈАТНО ОСТРВО У НЕВОЉИ
Молим те да ми казеж где се налази држава Науро?
АЛЕКСАНДРА
Беочин
Република Науру је држава коју чини једно мало острво у Микронезији у Тихом океану, удаљено од екватора непуних 42 километра. Острво је фосфатна стена, која се налази на врху подводног угашеног вулкана, површине од двадесетак квадратних километара, што Науру чини најмањом независном републиком на свету.
На острву живи око 12.570 становника, представника дванаест племена, распоређених по малим насеобинама, те Науру нема главни град. На државној застави плаве боје народи су представљени као звезда с дванаест кракова. Острво је 1798. године открио британски морнар Џон Ферн и назвао га „пријатно острво”. Њим су управљали Немачка, Аустралија, Нови Зеланд и Велика Британија.
Научници кажу да Републици Науро прети опасност од глобалног загревања. Температура ваздуха сада се креће од 26 до 35 степени Целзијуса у току дана, а ноћу од 25 до 28 степени. Раст нивоа мора прети да га прогута. Дубина мора на километар од обале већ прелази 1000 метара.
СВЕ ЈЕ ПОШЛО НАОПАЧКЕ
Волео бих да знам по коме су Марфијеви закони добили име.
ВЛАДИМИР
Својеврсна филозофија баксузлука која се исказује кроз читав низ „закона”, урбана је легенда, тако да Марфијево име, односно назив „закона”, не би требало схватати на уобичајен начин. Што не значи да Марфијеви закони („Зашто се ствар коју тражим налази на дну фиоке? Зашто хлеб увек пада на намазану страну?”) нису тачни.
Дакле, легенда каже да је основни Марфијев закон потекао из америчке ваздухопловне базе „Едвардс” у Калифорнији, 1949. године. Тамо су вршени различити огледи у којима је учествовао и мајор Едвард Марфи (1918–1990), иначе аероинжењер. Поред осталих, радио је на развоју и испитивању седишта за катапултирање. У једном тренутку, мајор Марфи, указујући на свог трапавог и приглупог помоћника који га је због немарности истовремено нервирао и плашио, рекао је:
„Ако овај момак може ишта да поквари, поквариће!”
Мајор и аероинжињер Едвард Марфи чије име је постало 'закон':
Зашто хлеб увек пада на намазану страну?
Мајоров син касније је тврдио да је његов отац заправо рекао:
„Ако неки посао може бити обављен на више начина, а само један води у пропаст, биће урађен баш на тај начин!”
Израз „Марфијев закон” коришћен је први пут у поменутој ваздухопловној бази, на конференцији за новинаре. На питање како то да приликом проба у ваздухопловној бази нико од пилота није повређен, капетан који је одговарао на питања кратко је одговорио како су имали у виду Марфијев закон. Затим је објаснио шта то значи. Да су предвидели бројне могуће тешкоће пре него што су извели тест.
КАФИЦА НЕСИЦА
Једно питање мучи ме данима: зашто вода за нес кафу не мора да проври? Пуно поздрава од
ТАМАРЕ ПЕТРОНИЈЕВИЋ
t.petronijevic@...
У нашем језику одомаћио се назив нескафе (или још „нашкије” – нес кафа) за црни напитак једноставан за припрему. Ради се о инстант кафи која се први пут појавила у Великој Британији 1771. године и потом усавршавана. Преломни тренутак забележен је, прво, 1901. године, кад је Сартори Като, хемичар јапанског порекла из Чикага, поједноставио припремање: кафу у праху било је довољно прелити топлом водом. Масовна производња почела је 1909. године у САД, захваљујући поступку Џорџа Луиса Вашингтона (1871–1946), америчког изумитеља белгијског порекла. Постаје омиљен за време Првог, потом и Другог светског рата, кад амерички војници благосиљају Вашингтона што им је подарио окрепљујући напитак који с лакоћом могу да припреме и у рововима. Кад је швајцарска фабрика „Нестле” 1938. године на тржиште избацила кафу у праху и гранулама, почело је да се говори о нескафеу, сложеници од имена фирме и кафе, која је код нас прихваћена као синоним за инстант кафу.
Да би се добио фини прах или ситне грануле, зелена зрна кафе морају да се прже од осам до петнаест минута на температурама и до сто шездесет пет степени Целзијуса. Потом се зрна мељу и добија се ситан прах или грануле величине од 0,5 до 1,1 милиметар. Тако испржена и уситњена зрна потапају се и филтрирају у води такође на високим температурама (150–180 степени Целзијуса), а онда се из смесе посебним поступком „извлачи” вода. Дакле, нескафе се лако раствори и у води која не мора да прокључа зато што, оног тренутка кад се кашичица гранула прелије чак и хладном водом, дође до такозване рехидратације, односно већ обрађена зрнца лако упијају воду и у њој се још лакше растварају.
ДРЕМА КО МОЖЕ
Драги „Забавниче”,
Зовем се Сара и имам тринаест година. Редовно те читам и мислим да знаш одговор на моје питање јер си најпаметнији. Моји родитељи сваког дана кад дођу с посла, после ручка одлазе на поподневну дремку. То траје два сата. Једном ми је, размишљајући о њиховој дремци, пало на памет следеће питање: Kако наше тело зна да по подне треба да спава два сата, а ноћу девет сати? О томе размишљам већ дуго. Молим вас да ми одговорите на питање. Хвала унапред!
САРА
Зајечар
Браво за твоје родитеље! Ако успевају да свакога дана спавају два сата после подне и девет сати током ноћи, онда их можемо сматрати прилично одморним људима. То је уједно и одговор на твоје питање. Одмарање представља навику. Као и неодмарање. Наравно, сада не говоримо о поремећајима сна, када људи не могу да спавају или тешко остају будни.
Kада дете дође на свет, родитељи га током првих месеци живота уче да разликује дан од ноћи. Најпре га буде сваких неколико сати због оброка. Затим се ноћни оброци „избацују” – у корист сна. Уколико се дете пробуди, родитељи се труде да дете успавају. Тако се оно навикава да после вечерњег купања спава дуже. Читаве ноћи, уколико је то могућно. Отуда навика да ноћу дуже спавамо.
Животни услови касније стварају и различите навике. На пример, требало би да имаш у виду да у манастирима свакога јутра живот почиње службом у четири сата ујутру! У то време већина људи спава. И ретко током дана у манастиру неко дремка. Додуше, монаси и монахиње раније одлазе на починак. Позната је прича о томе како је Никола Тесла мало спавао.
С друге стране, они који раде код куће немају потребу да устају рано, па спавају до поднева, а понекад и дуже. Сликари често раде ноћу, као и неки писци, па се за њих каже да су „заменили дан за ноћ”.
Свакако си чула да се новопечени родитељи жале како им беба ноћу не даје мира. Да се буди када би требало да спава. И онда родитељи чине све да би бебу васпитали да ноћу спава, а дању остане будна, уз један или два одмора. И тебе су твоји научили да тако проводиш време. Па су се од тога, али и од осталих послова уморили. Зато после подне спавају. Благо њима!