3320 25. 9. 2015.
Писали сте
КАКО ЈЕ ПЛУТОН ПОСТАО ПАТУЉАК
Плутон је сматран за девету планету до 2006. године када му је статус промењен. Од тада припада новој класи објеката – патуљастим планетама. Плутон је откривен 1930. године, сасвим случајно. Наиме, погрешни прорачуни Нептунове и Уранове путање упућивали су на неку велику масу која утиче на њихово кретање. Та грешка навела је многе астрономе да крену у потрагу за деветом планетом. Један од њих био је и амерички научник Клајд Томбо (1906–1997). Он је, са опсерваторије у Аризони, открио нову планету и назвао је Плутон. Међутим, убрзо после открића постало је јасно да Плутонова маса није ни приближно довољна да објасни грешке у прорачунима кретања Урана и Нептуна. Зато је потрага за десетом, планетом Икс, настављена, али без успеха. Тек су подаци са свемирске летелице „Војаџер 2”, коју је НАСА лансирала 1977. године, показали да планете Икс уопште нема нити је може бити. 
И недоумице око одређивања Плутона као планете, веома дуго су постојале. Зато је Међународна астрономска унија 24. августа 2006. године одлучила да се, с обзиром на његову величину и најновија научна открића, Плутон убудуће сматра патуљастом планетом или само једним од већих тела у такозваном Кајперовом појасу, области малих тела која се простире иза планете Нептун.
КАД БАГРЕМ ЗАМИРИШЕМолим вас да ми одговорите где је постојбина багрема.
ДРАГАН
Страгари
Постојбина багрема је у САД, и то на простору средишње Пенсилваније, Апалачких планина, јужног Илиноиса и југозападне Индијане. Он се данас много гаји у разним деловима света. Пре свега, у великом делу Северне Америке, а подједнако лепо мирише и у северној Африци, Европи, средњој и источној Азији и на Новом Зеланду.
ШТА ХОЋЕ ТО ВОЋЕ
Молим вас да ми одговорите које се врсте воћа највише гаје у свету.
АНА
Лазаревац
Агруми (поморанџа, лимун, мандарина и грејпфрут), јабуке и банане чине 75 одсто светске производње воћа. Све остале многобројне воћне врсте су остатак. Важност агрума, јабука и банана још је већа у светској трговини, јер сачињавају 90 одсто вредности укупне светске трговине воћем. 
Развој технике хлађења и погодност ових воћних врста за транспорт омогућили су да се оне превозе и по неколико хиљада километара од места производње до места потрошње, и да им се при томе очува квалитет.
